Presedan u istoriji ratovanja krajem XIX veka se dogodio u Srbiji i do današnjih dana se nigde nije ponovio
Ova neobična priča počela je širenjem Bugarske na Balkanu poslednjih decenija pred ulazak u 20. vek. Ovo je bilo direktno kršenje odluka Berlinskog kongresa i za tadašnju kraljevinu Srbiji predstavljalo direktnu opasnost i provokaciju. Posle neuspele diplomatske aktivnosti kralj Milan je Bugarskoj objavio rat.
Francusko vino su pili, ali su hranu izbegavali: Šala Srba i Francuza za vreme Velikog rata
Srbija je u to vreme već imala uređene bolnice, a već je osnovan i Crveni krst. Bugarska, s druge strane, nije imala ni vojne sanitete. Zbog ovoga, bugarske ranjenike nije imao ko da odnese sa bojišta ni da im pruži medicinsku negu. Međunarodni Crveni krst prikupio je pomoć iz svih krajeva Evrope koja je trebalo da se dopremi ovoj državi.
Ironično, jedini put do Bugarske vodio je preko Srbije.
I tada se dogodilo nešto što svet nikada nije video – vojna komanda Srbije prekinula je rat na jedan dan, otvorila liniju fronta i propustila medicinski transport preko svoje teritorije.
Francuski major zadužio Srbiju za sva vremena i to skupo platio: Odao je tajne NATO bombardovanja, dobio 5 godina zatvora i ostao bez Legije časti
Srbija je učinila i više: transportu međunarodnog Crvenog krsta dodala je lekove, ćebad i krevete iz svojih zaliha i bugarskim vojnicima predala sve što je neophodno za otvaranje jedne bolnice.
Sličan događaj ni pre ni posle 1885. godine nigde nije zabeležen – Srbija je pomogla državi sa kojom je u tom trenutku bila u ratu.
U znak sećanja na ovo nesebično delo, Međunarodni Crveni krst je Srbiji dodelio posebno priznanje za humanost, a ploča sa natpisom „Budi human kao što je bila humana Srbija“ i danas stoji u zgradi ove institucije u Ženevi.
(Wikipedia)
