Svi su zadovoljni kada se spoji lepo i korisno
Mnogi i danas veruju da ljubav odoleva vremenu i da ona može biti večna i neprolazna. Ko tako ne misli, taj i ne voli istinski i iskreno kažu mladi, koje smo zatekli na Mostu ljubavi u Vrnjačkoj Banji.
Na jednoj od dvanaest ćuprija u Vrnjačkoj banji, preko Vrnjačke reke na stotine je “zaključanih” ljubavi i niko ne zna koliko ih je danas “otključano”, odnosno da li su i sada zajedno ili je samo katanac na ogradi mosta ostao da svedoči o lepoti nečijih zabluda u mladosti. Tu je niz dokaza o zaljubljenosti i zaklinjanju u vernost, međusobnim strahovanjima da osećanja ne splasnu, o ljubavnim tajnama.
Ćerka Vuka Karadžića u ljubavnom trouglu: Mina je javno volela jednog, tajno drugog srpskog pisca, a obećala se grbavom ruskom doktoru
Svakako je lepa ta zamisao maštovitih ljudi iz Vrnjačke turističke organizacije da ljubav podstaknu i “upišu”. Stoga nije važno da li uopšte ima istine u njihovoj priči ili je sve izmišljeno. Uspeli su da je kao legendu prošire. Legenda govori o tome kako su se davno, u osvit Prvog svetskog rata u Vrnjačkoj Banji zavoleli učiteljica Nada i oficir Relja. Njihova ljubav plenila je, tvrde, pažnju tadašnjih Vrnjčana, a nalazili su se najčešće na ovom mostu, gde su se jedno drugom i obećali. Međutim, rat ih je razdvojio, oficir Relja je sve bitke preživeo ali se u domovinu nije vratio. Nada je patila, kopnela i mlada umrla.
Ta priča, kažu, bila bi i zaboravljena da nije inspirisala pesnikinju Desanku Maksimović da napiše “Molitvu za ljubav”, jednu od najlepših ljubavnih pesama. Tako su posle zaljubljene devojke, strahujući da i njih “ljubav” ne napusti, tu na mostu za ljubav molile. Svoje ljubavne veze simbolično su na razne načine “vezivale”, a poslednjih godina, prema preporuci ljudi iz vrnjačkog turističkog centra, mladi parovi su počeli ljubav katancima da “zaključavaju”. Tako je na ovom mostu sada već na stotine zaključanih katanaca sa ispisanim imenima, nadimcima, inicijalima zaljubljenih, a u reci isto toliko bačenih ključeva da ih niko ne pronađe i nikad ne upotrebi.
OFICIRSKA LJUBAV: Nisu glumci, ali priča je ista kao iz serije VOJNA AKADEMIJA
Još jedan ritual za ljubav, ali malo je drugačiji postoji u studeničkom kraju. Pokraj drevnog manastira, u obližnjoj šumi već dve-tri decenije dva drveta rastu i stare zajedno. Da li je tako priroda udesila ili je neki čobanin njihove grane u dosadi upleo kad su tek iz zemlje iznikla nikome nije poznato, uglavnom sada su spojena da ih ni drvoseče ne žele razdvojiti. Ispod drveća sada najčešće prolaze oni mladi parovi koje ljubav i sloga napuštaju a svađe dolaze, moleći da sve bude kao ranije i da se baš kao ova dva drveta do kraja života “jedno na drugo oslanjaju”.
Tome slično, zaljubljeni simbolično koriste i neobičan zaplet dva drveta na planini Goč. Dva drveta, jedno listopadno a drugo zimzeleno, rastu upletena kao pletenica. Na stablima bukve, što znači da ružna asocijacija “džentlmenima” ne smeta, i “vite” jele urezana su imena parova koji tu ostavljaju i metalne novčiće uz želje da ih ljubav tako spaja i niko nikad ne razdvoji.
(Izvor: Politika, foto: Pixabay)
