Krstova, koji su karakteristični za naša groblja, sve je manje
Kada je u pitanju sahranjivanje, poslednjih decenija javila se praksa koja nema baš nikakve veze sa srpskom tradicijom i većini poznavalaca tematike smeta – postavljanje mermernih ploča umesto krstova na grobu.
(FOTO) CELA SRBIJA PRIČA O ANĐINOM SPOMENIKU: Donji deo nadgrobne ploče otkriva šta je sve preživela za svoje 84 godine
Groblja u Srbiji prilično su raznolika i šarolika mesta. Tu se može videti čitava plejada različitih nadgrobnih “dizajna” pa ima crnih i belih ploča, srca, petokrakih zvezda, a neki idu toliko daleko pa prave grobove i u oblicima – automobila, šahovskih figura, pokojnika… Običnih krstova sve je manje!
Crne vertikalne i horizontalne ploče, koje su postale trend u poslednjih 50 godina, nemaju nikakve veza sa srpskom kulturom i, istorijski, zapravo su se prvo koristile na katoličkim grobljima. U osnovi pravoslavnih grobova uvek je bio samo krst.
Spomenik u Srbiji kakav se retko viđa: 36 godine u Nemačkoj puno radila, tugovala, plakala…
Stručnjaci procenjuju da nadgrobnih spomenika koji simbolišu deo istorije i kulture Srba, danas na grobljima ima u promilima.
Zabeleženo je i to da je u prošlosti u Srbiji popisano oko 2.000 crteža različitih nadgrobnih spomenika, u čijoj osnovi je uvek bio krst. Bilo je tu i floralnih motiva, ali osnova je uvek bila ista – krst kao mesto oko koga se pravoslavci sabiraju. Ovi grobovi u prošlosti su se uglavnom pravili od kamena peščara, a ne mermera kako je danas skoro isključivo pravilo.
Da se zna ko je bio jedini milioner iz Žagubicu: Spomenik u Srbiji koji je nasmejao ceo region
Razlozi za činjenicu da Srbi za svoje preminule danas češće biraju crne ploče, umesto krstova većina traži u finansijama. Ploča je jeftinija od isklesanog nadgrobnog obeležja.
A to svakako nije način da se odužimo ni našim precima ni tradiciji, zar ne?
(Pixabay, dnevno.rs)
