Home Običaji Tradicija u našem narodu: Srbi jedu i piju na grobljima, a sada...

Tradicija u našem narodu: Srbi jedu i piju na grobljima, a sada otkrivamo zbog čega je to tako

SHARE
Tradicija u našem narodu: Srbi jedu i piju na grobljima, a sada otkrivamo zbog čega je to tako
Tradicija u našem narodu: Srbi jedu i piju na grobljima, a sada otkrivamo zbog čega je to tako

Da li ste se nekad pitali zašto Srbi jedu na groblju?

“Bože, što ga uze, bio je dobar čovek… Ćer’o, vidi je l’ su se poslužili oni ljudi tamo, imaju li šta da jedu”, rečenice su koje se često mogu čuti jedna za drugom na našim grobljima. Zadušnice, sahrane, daće – nezamislivi su bez hrane i pića, što, kad razmislite – može da deluje pomalo morbidno.

Da li ste se nekad pitali zašto Srbi jedu na groblju?

Etnolog Vesna Marjanović daje odgovor na ovo pitanje.

Prema njenim rečima, hrana na groblju je određeni način da se komunicira sa mrtvima, a običaj je utemeljen u staroslovenskoj tradiciji.

Tradicija je pala u vodu zbog samo jednog razloga: Evo zašto sada na grobove u Srbiji postavljaju crne ploče

Marjanović ističe da je veza živih i mrtvih naglašena pre svega na Zadušnice.

– U srpskoj tradicionalnoj kulturi zadušnice su uvek bile bitne jer su tada živi i njihovi pokojnici ostvarivali posebnu komunikaciju. Hrana koja se tada “deli” za duše pokojnika i svih preminulih srodnika, predstavlja vrstu komunikacije sa umrlima – objašnjava sagovornica “Blica”.

Groblje je sveti prostor gde borave duše predaka i pokojnika, te ono predstavlja mesto gde se ta komunikacija i ostvaruje, o svim zadušnicama u toku godine, kaže Marjanović.

– U srpskoj kulturi je jedenje na groblju ostalo kao važan deo obredne prakse iz zagrobnih kultova čiji su koreni veoma duboki i vezuju se za prehrišćanski period – objašnjava etnolog.

Trizna, gozba za pokojnika

Da li ste se nekad pitali zašto Srbi jedu na groblju?

Kod starih Slovena takođe su priređivane gozbe pokojnicima poznate kao trizne – kada su živi organizovali posebne svečanosti posvećene precima.

– Inače, hrana koja se na groblje iznosi za “deljenje”, prema verovanju “ide” pokojnicima pa je ona i raznovrsna i bogata. Kako se hrana postavlja na grobove ugošćavaju se i slučajni prolaznici i sirotinja – kaže naša sagovornica.

Spomenik u Srbiji kakav se retko viđa: 36 godine u Nemačkoj puno radila, tugovala, plakala

U skladu sa tim da pokojniku namenjujemo sve što mislimo da je voleo da jede i pije za života, i što želimo da mu na taj način “ugodimo”, jeste i pojava da često rođaci ostavljaju čak i upaljene cigarete na grobovima onih koji su bili pušači dok su bili živi.

“E, stvarno je bio strastveni pušač, vidi kako i sad ‘gori’ cigaru”, komentarišu ožalošćeni.

U našem narodu postoji i običaj da oni koji su bili na sahrani ili pomenu, nakon groblja i hrane i pića kojim su se tamo poslužili, odu u kuću najbližeg rođaka preminulog. Goste tamo takođe čeka ručak. Novija je praksa, i sve popularnija, da se ožalošćeni okupe u restoranu nadomak groblja, te od ovog običaja komunikacije sa mrtvima – profitiraju čak i ugostitelji.

Takođe, ostavljanje hrane na grobnim mestima ili bilo gde drugde na groblju, na većini grobalja je zabranjeno. Tako da smete da jedete, ali morate da pojedete sve, ili da ostatke hrane vratite kući.

(blic.rs, Pixabay)