Trećeg dana Božića slavimo Svetog Stefana, krsnu slavu velikog broja Srba i prvu krsnu slavu u godini. Sveti Stefan bio je Jevrejin i rođak apostola Pavla. Prvi je od sedam đakona koje su sveti apostoli rukopoložili i postavili na službu oko pomaganja sirotinje u Jerusalimu. Zato je i prozvan arhiđakonom.
Svojom verom činio je mnoga čudesa među ljudima, a svojim protivnicima Jevrejima suprotstavljao se mudrošću i silom Svetog Duha. Optužen je da je hulio na Boga i na Mojsija, a uz pomoć lažnih svedoka i osuđen.
**************************************
Narodna verovanja i običaji na Stevanjdan
Sveti Stefan se uvek slavi 9. januara, trećeg dana Božića i jedna je od većih slava u našem narodu.
Najrašireniji običaj je da se na Stevanjdan iznosi božićna slama iz kuće, koja se, zbog verovanja u njenu plodotvornu moć, prvo pažljivo pometena i skupljena, ostavlja u štalu, privredne objekte, voćnjak ili među pčele, radi podsticanja roda ili napretka.
***************************************
U Vojvodini je tradicija da slamu iznose žene, tiho, da se ne bi čulo kako odlazi Božić. One metlu kojom je božićna slama pometena, ne koriste tokom godine, već radi zdravlja čuvaju.
Svetitelj se, ozaren svojom verom, obratio narodu i govorio o mnogim dobročinstvima koja je Bog učinio narodu Izrailja i nazvao ih izdajnicima i krvnicima Hristovim.
Ubrzo posle toga izveli su ga iz grada i kamenovali. Među mučiteljima nalazio se i njegov rođak Savle, kasnije apostol Pavle. Stefanovu mučeničku pogibiju gledala je sa nekog udaljenog mesta i Presveta Bogorodica sa Svetim Jovanom Bogoslovom i usrdno se molila Bogu za ovog stradalnika istine i vere.
Sveti Stefan je prvi hrišćanin koji je stradao za Gospoda i zato se naziva Prvomučenik. Telo svetog Stefana krišom je uzeo i sahranio na svom imanju potajni hrišćanin i knez jevrejski Gamalil.
(Izvor: Stil, foto: Wikipedia)
]]>Neke od slavnih ličnosti odlučile su se Božić slave u januaru zbog svojih predaka, neki zbog partnera, a pojedini zbog ljubavi prema pravoslavlju. Tako je Oskarovac Tom Henks rođen kao katolik, ali je prešao u pravoslavnu veru nakon što se oženio koleginiciom Ritom Vilson, koja je grčko-bugarskog porekla.
“Kada odlučite da se venčate s nekim i imate decu, onda morate da rešite i kakvo duhovno nasleđe ostavljate toj deci”, rekao je svojevremeno Henks.
Slično je postupio i glumac Kristijan Bejl, koji je primio pravoslavnu veru nakon ženidbe sa Sibi Blažić, manekenkom sprskog porekla. I britanska manekenka Naomi Kembel odlučila je da slavi Božić po Julijanskom kalendaru zbog svog partnera – ruskog tajkuna Vladislava Doronjina.
Zvezda rijaliti programa Kim Kardašijan pravi gozbu krajem prve nedelje januara meseca. Iako je rođena u Los Anđelesu, ona i njene rođene sestre Kloi i Kortni su poreklom Jermenke, zbog čega je prošle godine na svom Twitter profilu svim pravoslavcima i čestitala Božić.
Legendarni nemački fudbaler Bastijan Švajnštajger obeležio je prošle godine, pored katoličkog, i pravoslavni Božić sa svojom surpugom, bivšom srpskom teniserkom Anom Ivanović, tako da je bilo za očekivati da će se tradicija nastavi.
Dženifer Aniston, koja se proslavila ulogom Rejčel u hit sitkomu “Prijatelji”, nasledila je pravoslavnu veru od oca Džona, koji je rođen kao Janis Anastasakis na Kipru, zbog čega glumica i slavi pravoslavni Božić. Osim toga, poznato je i da Dženifer često daje priloge crkvama pod okriljem Vaseljenske patrijaršije.
Frontmen grupe Depech Mode, Dejv Gan, takođe je od supruge grčkog porekla, Dženifer Skilaz, preuzeo pravoslavnu veru.
(Foto: pixabay)
]]>Božić je radosni praznik koji dočekujemo i proslavljamo sa najdražima. Svakako, to je i vreme čestitanja, kome se u davna vremena pridavao i magijski karakter, jer se božićnim čestitkama i željama prizivao opšti boljitak. Rukom pisane čestitke su zamenile SMS poruke.
– Srce čoveka smišlja put, ali Bog upravlja koracima njegovim!
– Dopusti da se Božić dogodi u tvom srcu, da se ljubav rodi svaki dan iznova, jer Božić postaje vidljiv u svakoj ljubavi među ljudima. Hristos se rodi!
– Neka tišina ovog svetog dana donese tvom srcu mir u nadanju, radost u životu i ljubav za one s kojima živiš! Od srca ti želim mir Božji. Hristos se rodi!
– Sve što učiniš i kud god da kreneš ti, nek ti bude blagoslovljeno. Želim ti srećan Božić.
– Nek vam srebrni zraci božićnog jutra pod badnjakom osvetle poklon ispleten od zdravlja, sreće, mira i ljubavi… Hristos se rodi!
– Dobri dome, Božić stiže, dragom Bogu da smo bliže, da te greje vatra sveta, da ti sreća kućom cveta, da krst časni kolo vodi, i neka se Hristos rodi!
Srbima u Kaliforniji dozvoljeno da pucaju za Božić, Amerikancima se to baš dopada (VIDEO)
– Malo kada čovekovo biće oseti ljubav, sreću, toplinu i potrebu za bližnjima kao u smiraj Badnje večeri. Nek te takva osećanja greju celog života.
– Danas oprosti dužnima, daj poljubac bližnjima, pomozi tužnima, a u ponoć pogledaj nebo – videćeš zvezdu što hodi i reci tiho Hristos se rodi!
– Evo pada tiha božićna noć, samo javi kad ćeš doći, da oprostimo sve jedno drugome, jer sve što želim to si ti, a dok Badnje veče prolazi, samo pozovi, dolazim.
– Dok zadnji badnjak gori slušaj srce što govori: Blagostanje, mir i dobrota nek vas prate celoga zivota. Hristos se rodi!
– Dok nebom lete pahulje bele, dok se sada poljupci i pokloni dele, anđeli nek poruku ponesu na krilima belim, da ti najsrećniji Božić od srca želim!
– Srce ispunjeno toplotom, lice ozareno vedrinom, mir i dobro doma tvoga i sve najbolje za Božić želim ti iz srca svoga! Hristos se rodi!
(Izvor: nadlanu.com, foto: pixabay.com)
]]>Badnjim danom počinje božićno praznovanje. Slavi se dan uoči Božića i ujedno je poslednji i najstroži dan Božićnog posta. Tog dana rano ujutro domaćin odlazi da iseče badnjak, najčešće je to hrastovo drvo, da bi ga te večeri uneo u kuću i time označio početak božićne svetkovine.
Badnji dan nazvan je po sečenoj grani hrasta – badnjaku, svetom drvetu Slovena.
Na današnji dan se, prema verovanjima, ništa ne iznosi iz kuće, a obeduje se na slami. Čim svane, loži se vatra i peče se pečenica, pripremljena prethodnog dana, na Tucindan. Na Badnji dan se posti, a uglavnom se jede riba, pasulj, kupus i suvo voće. Žene u kući mese božićne kolače, torte i pripremaju prigodnu trpezu za Božić.
Prema običajima, ujutro rano, već u zoru, pucanjem iz pušaka objavljuje se polazak u šumu po badnjak. Po badnjak idu muškarci iz porodice. Bira se obično mlad i prav cerić, a može i hrast. Kada odabere odgovarajuće drvo, domaćin se okrene istoku, tri puta se prekrsti, pomene Boga, svoju slavu i sutrašnji praznik, uzima sekiru i seče badnjak.
Po narodnom verovanju, badnjak se mora poseći u tri snažna udarca. Ono što sekira od tri puta ne preseče, dovršava se lomljenjem ili uvrtanjem. Taj lomljeni deo na badnjaku zove se brada. Kad se badnjak donese, uspravi se uz kuću, pored ulaznih vrata, gde stoji do uveče, a onda se unese u kuću. Kasnije se u večernjim satima pali na kućnom ognjištu, kao simbol toplote koja greje i zbližava ukućane.
BADNJE VEČE
Na Badnje veče bi trebalo da ukažemo poštovanje i pozdravimo rođenje Isusa. Uveče, uoči Božića, badnjak se unosi u kuću. Prvo se celiva i maže medom, a nakon toga se pali i počinje “džaranje”. To je običaj čačkanja i raspaljivanja plamena, najčešće uz reči “koliko iskrica toliko srećica, koliko varnica toliko parica, zdravlja…”. To izgovara i položajnik koji ujutro na Božić prvi uđe u kuću domaćina i “džara” vatru.
Pečenica se unosi na ražnju. Uglavnom je dvojica nose, i jedan od njih prvo prelazi desnom nogom preko praga i pozdravlja domaćicu i žensku čeljad rečima: “Dobro veče! Čestiti Božić, srećno Badnje veče!”
Domaćica i drugi ženski članovi porodice posipaju pečenicu i domaćina sa zobi i pšenicom, odgovarajući: “Dobro veče! Čestiti vi i vaša pečenica!”
Paganska verovanja naših predaka, pridavala su badnjaku natprirodna i božanska svojstva. O tome svedoče i reči pesme:
“Oj, badnjače, badnjače, ti naš stari rođače,
Dobro si nam došao i u kuću ušao!…
Ti nam Hrista objavljuješ, njega slaviš i kazuješ!
Mili srpski badnjače, ti, naš stari rođače!…”
Badnje veče spaja Badnji dan i Božić. Zato se u našem narodu za neke osobe, koje su prijateljski bliske i vezane, kaže da su kao “Božić i Badnji dan”.
Prema verovanjima, na Badnje veče bi trebalo da praštate i mirite se, a na Badnji dan da vratite pozajmljeno.
POKLONI POD BADNJAKOM
Sa badnjakom se u kuću unosi i slama koja se posipa po celoj kući ili u prostoriji gde je postavljena trpeza. Slama simbolizuje onu iz pećine u kojoj se rodio Hrist i ona se posipa kako bi domovi ličili na Vitlejemsku pećinu. Ispod badnjaka ili u slamu, prema srpskim običajima, valja se ostaviti nešto poklona i slatkiša za decu.
Prema starom srpskom običaju, stariji kada unose slamu kvocaju, a za njima idu decu i pijuču. Domaćin nakon toga obilazi sve delove kuće bacajući u ćoškove po jedan orah. Kvocanje i pijukanje ima posebno simboličko značenje.
“Kao što kvočka pod krilima prikuplja svoje piliće i zagreva ih materinskom ljubavlju, tako je Hristos došao da sve ljude sabere u jedno i ukrepi svojom ljubavlju, i kao što se pilići hrane žitom, tako je i on ljude nahranio i napojio svojom naukom, jer je govorio: Ko je gladan neka dođe k meni i ja ću ga nahraniti, i koje žedan neka dođe k meni da pije vode žive”.
KAKO IZGLEDA VEČERA NA BADNJE VEČE
Nakon unošenja badnjaka i slame svi ukućani stanu oko stola na kome je večera i pomole se Bogu, čestitaju jedni drugima Badnje veče i sednu za trpezu.
Večera mora biti posna, a najčešće se priprema prebranac, a uz to se postavlja kiseli kupus, salata, turšija, suve šljive, smokve, jabuke, bademi, lešnici, orasi…
Kako se navodi u “Godišnjim običajima Srba”, od svih praznika tokom godine, kao i tako raznovrsnih i lepih običaja koji ih prate, Badnji dan i Badnje veče se izdvajaju po načinu svetkovanja, živopisnosti obrednih radnji i značenjima koja sadrži.
OVAKO SE SLAVI U NEKIM KRAJEVIMA SRBIJE
U većini gružanskih sela božićna slama nije se obnosila oko kuće, već se unosila pravo u kuću, pri čemu je onaj ko donosi slamu kvocao, a ostali bi pijukali da bi se legle kokoške.
Zatim se slama prostirala po podu, da bi na njoj bila postavljena badnjedanska večera. U Paščanskoj dolini su za domaćinom, koji unosi slamu, išla deca govoreći: “Sve koke, jedan pjetao“, izražavajući tako želju da u nasadu preovlađuju pilice da bi bilo više jaja. Po slami unetoj u kuću nije se išlo bez čarapa, da ne bi izlazili naboji na nogama.
U šumadijskim selima se konopac u kojem je doneta slama ostavljao da bi sutradan, na Božić, polažajnik mogao da ga položi u krug i u njemu nahrani kokoške da ne bi išle dalje od kuće i da se ne bi gubile.
Po unošenju slame i njenom prostiranju po kući, svi bi se izuvali i obuvali čiste čarape. Svi ukućani bi istovremeno skidali obuću. Pri skidanju obuće vodilo se računa o tome da se nekome opanci ne prevrnu – da mu se sreća ne bi prevrnula.
Posle izuvanja domaćin bi okadio kuću, badnjak i pečenicu, a ukućani bi upalili sveću, kad bi se molili, okrenuti ka istoku. U selima oko Drača u Gruži na istočni kućni zid stavljala se zapaljena voštanica u obliku svitka (uvojnice), pa, pošto bi je okadio tamnjanom kao i ukućane, domaćin bi održao molitvu.
Verovalo se da će neko od ukućana te godine umreti ako za vreme molitve zalaje pas ili zapeva petao.
Na prvi dan Božića dočekuje se položajnik – osoba koja će prva ući u kuću, odlazi se u crkvu na službu i pričest i jede prvi mrsni doručak.
Božić je uvek prvi mrsni dan, ma u koji dan pao, i dan kada se crkvama pričešćuju oni koji su poštovali pravila Božićnog posta.
Badnji dan i Badnje veče 6. januara slave sve pravoslavne crkve i vernici koji poštuju Julijanski kalendar: Ruska pravoslavna crkva, Jerusalimska patrijaršija, Sveta Gora, starokalendarci u Grčkoj i egipatski Kopti.
Želimo vam srećan Badnji dan i Badnje veče, i da ih provedete u miru i slozi, okruženi porodicom i prijateljima.
(Izvor: Mondo, foto: Pixabay)
]]>Obradujte sebi bliske ljude sa nekom prigodnom prazničnom SMS porukom, koja može biti ljubavna, smešna, kratka ili duga. Sve zavisi od vas i tome kome šaljete poruku.
Pred vama je nekoliko interesantnih poruka za svačiji ukus.
Poruke za Badnji dan
1. Dok zadnji badnjak gori slušaj srce što ti zbori: blagostanje, mir i dobrota nek vas prate celoga života. Sretan Badnji dan.
2. Lepog li jutros jutra, a još lepše biće sutra, sveto drvo kuću krasi, nek se vidi Srbin da si, okićena srpska kuća, rakija se pije vruća, post se posti, vera čvrsta, a krsti se sa tri prsta, daruje nam pravoslavlje, ljubav, radost, sreću, zdravlje, svako dobro, miran san neka donese BADNJI DAN
3. Neka ti od Badnjeg dana sve krene od ruke, nikad da ne saznaš za boli i muke, anđeli neka te uspavljuju i uvek neka tako bude. Želim ti puno sreće, lepo provedi Badnje veče a sutra moja ljubav nek te vodi uz poruku Hristos se rodi.
4. Što je bilo uvek biće, Srbin slavi i slaviće; običaji to su davni, a mi Srbi pravoslavni, tradiciju nastavimo i potomstvu ostavimo. Neka slavi ko god može, pomozi im Hriste Bože. Srećan Badnji dan.
5. Šaljem ti zvezdu najlepšeg sjaja… Šaljem ti puno sreće bez kraja… Šaljem ti ljubavlju ispunjen san i najlepše želje za Badnji dan.
6. Dok se boriš sa posnim oslićem, nešto lepo mirišeš nosićem. To u rerni prasence se peče, dobri dome, sretno Badnje veče.
7. Neka vam Badnjeg dana sve krene nabolje, da imate za sve snage i volje, da vam ljubav bude ko najlepši san, da šampion opet bude Partizan!
8. Ova poruka prenosi sreću i dobro raspoloženje! Dakle, makar na trenutak uživaj u osećaju da neko uvek misli na tebe… Sretan Badnji dan!
9. Mercedesa karavana želim ti Badnjeg dana, sto kvadrata novogradnje želim ti na veče Badnje, ako treba još i neka kinta, onda mora da se rinta!
10. Dok badnjaci vaši gore, do božićne divne zore, u božićnoj lepoj noći pozdrav će vam ovaj doći. Puno zdravlja, blaga i sreće, ljubavi moja srećno Badnje veče.
(Izvor: porukeicestitke.com, foto: pixabay.com)
]]>To su reči preuzete iz turskog jezika i posebno su karakteristične za jezike naroda koji su bili pod vlašću Osmanskog carstva -grčki, bugarski, makedonski, jermenski… i naravno, srpski.
Smatra se da su nam turski osvajači “u amanet” ostavili preko 6 hiljada svojih reči. Neke od njih zastarele su, pa i potpuno nestale iz upotrebe, ali i dalje svakodnevno koristimo barem 3 hiljade reči koje su nam stigle iz turskog.
Burek, budala, bašta, ćup, džep, džem, džin, majmun, pamuk, papuče, pare, pita, rakija, sanduk, torba, top, zanat… samo su neke od njih.
Međutim, nisu samo Srbi “pozajmljivali” reči… Viševekovno mešanje naroda dovelo je do toga da i Turci usvoje i počnu da koriste neke slovenske reči. Neki domaći stručnjaci smatraju da je takvih reči u turskom čak 1000, ali u stvarnosti se većina njih više ne koristi ili se koristi retko.
Interesantno je da je najviše ostalo izraza koji se odnose na administrativne nazive, zakonske norme, kao i rudarstvo. U svakodnevnom govoru Turaka može se pronaći tek nekoliko reči slovenskog porekla – kralj/kraljica, četa, višnja, kosa (u smislu alatke)… i samo jedna za koju se sa sigurnošću može reći da je srpska – BOŽIĆ!
Turci ovaj “srbizam” izgovaraju kao “Bodžuk”, a koriste i reč Noel, ali se tada misli da Božić 25. decembra. Kada kažu “Bodžuk” misle na praznik rođenja Hrista 7. januara.
(dnevno.rs, Wikipedia)
]]>Jedan od tih je da se na Božićnoj trpezi obavezno mora naći i prase pečeno na ražnju.
Nabavka prasenceta ide relativno lako, ali kako, a naročito gde ga ispeći. Vlasnici kuća tu su u prednosti jer u garažama prave pecare na gas ili struju, a ponegde i na ugalj, naravno dok to komšijama Amerikancima ne zasmeta.
Kada se iz garaže vije dim to je već dobar razlog da revnosne komšije pozovu i vatrogasce. A u potezanju za gradske i ili državne paragrafe slavljenci često izvuku deblji kraj i vatra mora da se gasi, a sledi velika kazna, piše Srpskainfo.
(VIDEO) Šok snimak se proširio Srbijom: Na česnicama za Božić novčanice od 500 evra i Roleks satovi
A i vlasnicima stanova ne ponestaje ideja samo da se ispoštuje ova srpska tradicija. Sa elekričnim grejačima prasence, doduše manje, ispeče se i na terasi koja po pravilu treba da bude zaklonjena od komšijskih pogleda i podalje od komšija osetljivih na mirise.
Ipak, za prefinjene srpske ukuse, najlepše je prasence pečeno na drva ili na ugalj. Dani oko ovogodišnjeg Božića u najvećem „srpskom gradu“ u Americi – Čikagu, tradicionalno hladnom, bili su neubičajeno topli, proleće kao da je uranilo (najtoplije u poslednjih pola veka).
Bila je to dobra prilika da se pecare sa prasetom iznesu u parkove, gde se inače preko leta vikendom i praznikom sa društvom založi roštilj. Tako je jedan naš dovitljivi Srbin poranio ovogodišnjeg Badnjeg jutra i pecaru smestio u park, založio vatru, ražanj prikačio na akumulator, pojačao muziku i prepustio se uživanju u srpskoj tradiciji.
(FOTO+VIDEO) Srbi iz Džeksona opet proslavili Božić u velikom stilu: Sada im se priključio i slavni bivši košarkaš koga svi znaju!
Ali, samo što je presence počelo da cvrči na vatri, banu policija sve sa rotacijom. Tačnije policajka. Počinje prava “paljba” raznih pitanja: Šta radiš? Da li smeš da pečeš u parku? Gde si kupio prase? Kojim povodom pečeš? Uz sleganja ramenima naš (ne)sretnik naumi da gasi vatru, svestan da se u Americi “nije igrati vatrom” i da bi dok trepne mogao da dobije kaznu u vrednosti pečenih prasića za sledećih dvadeset godina.
Tek tada “progovori” policajka na tečnom srpskom i otrkije da i njeni roditelj koji su doselili u Čikago iz Vojnića na Kordunu, za Božić peku prasence. Najavila je da će u sledećoj patroli da navrati na koji zalogaj namočen u svinjskoj masti. Preporučila je da po završetku posla dobro proveri da li je vatra potpuno ugašena! Tako su Srbi, doseljenici u Ameriku, za Božić ipak našli način da nadmudre svoje domaćine.
(kurir.rs, Pixabay)
]]>Snimak ove božićne proslave na kome se vidi sve samo ne skromno obeležavanje najvećeg pravoslavnog praznika obišao je region.
Na njemu se vidi kako česnica stoji na gomili novčanica od 500 evra i luksuznim roleks satovima. Usput su snimljene i kese sa markiranim stvarima, dok se u pozadini čuju narodnjaci.
“Srećan Božić, ljudiii!” pic.twitter.com/WMEMeo6zQ0
— T@nja (@tanjajorda) January 8, 2019
Da li je ovo primeren način proslave hrišćanskog praznika?
(Twitter)
]]>Srba možda ima u svim zemljama sveta, ali oni iz Džeksona u Kaliforniji stekli su planetarnu slavu kada je njihov način proslavljanja Božića po Julijanskom kalendaru odjeknuo u medijima bukvalno poput metka. Ove godine, ako je sudeći po fotografijama sa društvenih mreža Srbima u Džeksonu pridružio se i naš slavni košarkaš Vlade Divac.
Naime, nakon službe narod se upušta u svojevrsnu vatrenu proslavu u okviru koje organizuju pucanje iz vatrenog oružja. U pitanju je dugogodišnja tradicija, koja je pre osam godina bila u fokusu svetskih medija, nakon što su objavljeni snimci iz centra Džeksona na kojima se vidi veliki broj muškaraca obučenih u odela koji pucaju u vazduh iz lovačkih pušaka, proslavljajući Božić.
Srbima u Kaliforniji dozvoljeno da pucaju za Božić, Amerikancima se to baš dopada (VIDEO)
Tom prilikom prikazani su ljudi koji se grle i čestitaju jedni drugima praznik, automobili “terenci” okićeni srpskim i američkim zastavama, ali i veliki broj sačmara, pištolja i drugog vatrenog oružja čiji su pucnji parali vazduh. Ovakva tradicija pucanja u vazduh dugo je čuvana, a oružje je po pravilu punjeno ćorcima i sve se obavlja uz dozvolu i policijsku pratnju.
Srbi iz Džeksona: Postali su poznati po pucnjavi za Božić, ali ima još nešto čime se ponose (VIDEO)
Dakle, može se reći da Srbi iz Džeksona u Kaliforniji svake godine na Božić pune medijske naslove širom sveta. Oni ni večeras nisu izneverili očekivanja, ali i pored najslavnije tradicije oni poštuju i čuvaju zaista mnogo srpskih običaja.
(Izvor: Espreso.rs, foto: Screenshot)
]]>Svi se sećamo viralne božićne čestitke “Mama, molim te” koja je za vreme prošlogodišnjih praznika postala apsolutni hit na društvenim mrežama.
Na kraju se ispostavilo da nije snimljena u Srbiji, već u jednom mestu u Bosni i Hercegovini, kao i da pištolj nije bio pravi i da je cilj bio da se ljudi oraspolože i nasmeju.
Čestitka koja je postala viralni hit u Srbiji: Srećan Božić – mama, molim te (VIDEO)
Godinu dana kasnije, iz Rusije nam stiže čestitka sličnog sadržaja.
Ovoga puta ne puca mama, već mlađa plavuša, povod nije Božić već Nova godina, oružje nije pištolj već kalašnjikov i još uvek nije sigurno da se radi o zasmejavanju ljudi.
(Izvor: Srbija danas, foto: Screenshot Youtube)