Ova neobična priča počela je širenjem Bugarske na Balkanu poslednjih decenija pred ulazak u 20. vek. Ovo je bilo direktno kršenje odluka Berlinskog kongresa i za tadašnju kraljevinu Srbiji predstavljalo direktnu opasnost i provokaciju. Posle neuspele diplomatske aktivnosti kralj Milan je Bugarskoj objavio rat.

Francusko vino su pili, ali su hranu izbegavali: Šala Srba i Francuza za vreme Velikog rata

Srbija je u to vreme već imala uređene bolnice, a već je osnovan i Crveni krst. Bugarska, s druge strane, nije imala ni vojne sanitete. Zbog ovoga, bugarske ranjenike nije imao ko da odnese sa bojišta ni da im pruži medicinsku negu. Međunarodni Crveni krst prikupio je pomoć iz svih krajeva Evrope koja je trebalo da se dopremi ovoj državi.

Ironično, jedini put do Bugarske vodio je preko Srbije.

I tada se dogodilo nešto što svet nikada nije video – vojna komanda Srbije prekinula je rat na jedan dan, otvorila liniju fronta i propustila medicinski transport preko svoje teritorije.

Francuski major zadužio Srbiju za sva vremena i to skupo platio: Odao je tajne NATO bombardovanja, dobio 5 godina zatvora i ostao bez Legije časti

Srbija je učinila i više: transportu međunarodnog Crvenog krsta dodala je lekove, ćebad i krevete iz svojih zaliha i bugarskim vojnicima predala sve što je neophodno za otvaranje jedne bolnice.

Sličan događaj ni pre ni posle 1885. godine nigde nije zabeležen – Srbija je pomogla državi sa kojom je u tom trenutku bila u ratu.

U znak sećanja na ovo nesebično delo, Međunarodni Crveni krst je Srbiji dodelio posebno priznanje za humanost, a ploča sa natpisom „Budi human kao što je bila humana Srbija“ i danas stoji u zgradi ove institucije u Ženevi.

(Wikipedia)

Jovan S. Stojković (1875–1920), poznatiji kao vojvoda Babunski, Osnovnu školu je započeo, sa zakašnjenjem od dve godine, u selu Omoranu, jer u rodnom Mertolcu nije bilo škole, a završio u varoši Velesu. Gimnaziju je pohađao u Valjevu i Beogradu. Želeo je da postane prosvetar te je Bogoslovsko-učiteljsku školu počeo, 1891, u Nišu, a diplomu stekao u Beogradu 1896.

Posao učitelja započeo je u Tetovu što se nije mnogo dopalo članovima VMRO-a, koji su u tom delu turskog carstva odnarođavali i bugarčili Srbe. Kada su mu isti ubili brata i sinovca, učitelj Jovan Stojković, koji je pukim slučajem bio pošteđen, ostavlja školsku tablu, uzima pušku i odlazi u goru da bi svoje osvetio, pridruživši se komitama.

Tako se odaje počast vojskovođi: Jedna planina u Kanadi nosi ime slavnog srpskog vojvode

Bio je neuhvatljiv iako su ga turske i bugarske potere proganjale. Dosta brzo učitelj Jovan svojom ludom hrabrosti i promišljenosti nadaleko se pročuo, te postaje komitski (četnički) vojvoda, koji je sa svojim jedinicama branio rodni kraj (planina Babuna sa okolinom), zbog čega je i dobio poznatiji naziv.

Jedne novembarske noći 1915, kada je ledena sitna kiša probijala i najbolju kabanicu, a hladan vetar brisao sve pred sobom, sa prihvatnih položaja oko Krivolaka i Kavadarca, sa Crne reke pa niz Vardar kroz Demir-Kapiju i Đevđeliju, povlačila se francuska 122. divizija. Sa njima je išao i vojvoda Babunski. Ceo bataljon te divizije išao je drugim putem i ulogorio se skoro na vrh brda ’Odža Tepe. Kada je došla naredba za dalje povlačenje, komandant bataljona je bio peš. major Butri. Noć beše mrkla, a teren sasvim nepoznat… Kada se u puku doznalo za sudbinu zaostalog francuskog bataljona, bugarske jedinice su 10-15 kilometara prešle, ostavljajući za sobom ceo francuski bataljon sa njegovim komandantom i štabom.

Francuzi behu zabrinuti, jer se uopšte nije moglo pomoći zalutalom bataljonu. Babunski se ponudi, da sa svojim ljudima izvuče bataljon iz bugarske pozadine. Slušajući ga šta hoće da uradi, Francuzi su ga s nevericom gledali. No, Jovan Babunski se uopšte nije slagao s njima, jer se do tada bezbroj puta ranije uspešno izvukao kao pravi „Gorski car”. Na svoju ruku uzima 30-40 odabranih četnika i nekoliko žandarma, koji su dobro znali teren.

Pavle Jurišić Šturm: Pruski oficir koji je postao jedan od najvećih srpskih vojvoda u istoriji

Mala družina neopaženo ulazi u bugarsku pozadinu sve do brda ’Odža Tepe, gde je na vrhu i dalje bio francuski bataljon, koji Bugari još nisu primetili. U podnožju brega bio je bivak jednog dela bugarske komore, koju su četnici tiho ućutkali i odatle neopaženo, kosinom, otišli do vrha da sakupe zalutali francuski bataljon. Istim putem su se vratili.

Sve vreme nije se čuo nijedan pucanj, niti bomba. Samo je nekoliko vojvodinih momaka bilo lakše povređeno, dok su Bugari imali veliki broj izginulih. Kada su se svi vratili, Francuzi nisu mogli da veruju, bacali su kape uvis uzvikujući: “Vive les Serbes”! Za ovaj podvig saznala je te noći cela 122. divizija, a i Komanda istočne vojske u Solunu.

Idućeg dana u selu Mirovči kraj Đevđelije, komandant ove Divizije je pred celim strojem odlikovao je Babunskog Ordenom Legije časti petog reda i to je bilo prvo strano odlikovanje, koje je jedan Srbin primio na Solunskom frontu.

(srbijadanas.com, Wikipedia)

Beograđani se slažu: ako nastavimo da pijemo rakiju postoji realna opasnost da se pretvorimo u Bugare.

Kao grom iz vedra neba pa pravo u bačvu šljivovice, do Srba je stigao glas o šokantnom bugarskom arheološkom otkriću koje je potreslo sve srpske zemlje. Bio je to isprva slabašni glasić, ali se onda pretvorio u riku lava sa grba našeg istočnog suseda: BUGARI SU IZMISLILI RAKIJU.

Sve do sada, arheologiju smo smatrali našom prijateljicom koja može da potkrepi sve naše tvrdnje, ali šta o njoj da mislimo sada, kada su bugarski stručnjaci iz Nacionalnog muzeja istorije predvođeni Filipom Petrunovom u svojoj tvrđavi Ljutici na brdu iznad Ivajlovgrada otkrili deo starog kazana za koji smatraju da je bio korišćen za pečenje rakije?

Kijavica, temperatura, zubobolja… Ovo su bolesti koje rakija može da izleči

Da stvar bude gora, delić kazana je iz 11. veka i uopšte nije ni prvi koji je otkriven. Izgleda da se stari Ivajlovgrad natapao rakijom pre hiljadu godina jer je ovo delić drugog kazana koji je otkriven na istom mestu, što znači da je bilo više kazana u moćnom Ivajlovgradu. A Ivajlovgrad nije uopšte ni prvi. Ne znamo kako da vam ovo saopštimo, ali u tvrđavi Drastar iznad Silistre otkriven je i treći delić kazana. Taj je zapravo bio prvi, a ova dva ivajlovgradska delića su pronađena posle njega.

Generacije Srba odrastaju učeći od svojih roditelja dve vrlo proste stvare, pre nego što čak nauče da čitaju i pišu. Prvo, rakija je srpsko nacionalno piće. Drugo, rakija je zajedno sa ostalom žestinom počela da se proizvodi tek u 16. veku kada se tehnologija destilovanja počela da širi po Evropi.

Koncentrišite se i dobro razmislite, i setićete se oca koji sedi pored vašeg kreveta, mazi vas po glavi, ušuškava vas za laku noć, i ponavlja: “Šesnaesti vek, šesnaesti vek, šesnaesti vek, šesnaesti vek, šesnaesti vek. Petre, ne zaboravi, šesnaesti vek. Šesnaesti vek.”

Ali, sada su bugarski arheolozi sve uništili. A kao poslednji ekser u kovčeg dolazi otkriće Konstantina Toteva koji je pronašao deo čašice iz 14. veka na kome je bila napisana poruka da je iz nje pio neki bugarski anonimus tokom nekog verskog praznika.

Toliko su se bugarski naučnici osilili da je izvesni Nikolaj Ovčarov uspeo da izvuče navodno pismo Lale Sahin-paše, Muratovog učitelja i prvog beglerbega Rumelije, u kome se pravda svom gospodaru za nezauzimanje Sofije 1382. godine rečima: “Oprosti, brate Murate, ali Bugari se napili rakije i postali nepobedivi”.

Dve stvari se ipak ne uklapaju u ovu priču. Sofija je pala pod Turke 1382. godine tako da ili Bugari nisu bili dovoljno pijani ili je ova priča o pijanim Bugarima neka izmišljotina. A drugo, nalaze samo deliće kazana i čašica, ko zna šta to sve može da bude, tako da još uvek ima nade.

Beograđani sa kojima smo pričali nisu ipak previše optimistični.

– Nisam siguran šta da mislim. Celog života te uče da da je rakija naša, i sada ovo. Plašim se da su bugarska otkrića ubedljiva. Možda ćemo morati da se pomirimo sa tim da pijemo bugarsko piće – rekao nam je izbezumljeni mladić sa kojim smo razgovarali u blizini crkve Aleksandra Nevskog na Dorćolu.

Rakija, sarma, narodnjaci, promaja: Saznajte za čim srpski gastarbajteri najviše čeznu

Gospođa srednjih godina koja se upravo vraćala sa rođendana kaže da na proslavi niko nije želeo da pije rakiju.

– Niko nije hteo da rizikuje, pilo se samo pivo i votka jer Rusi su Srbi. Znate šta, ovo nije šala, dok ne shvatimo šta se dešava, rakija je “off limit”. Postoji ovde i moralni problem, mislim, šta ako nastavimo da pijemo rakiju i pretvorimo se u Bugare, sačuvaj me Bože – rekla nam je ona krsteći se i pomerajući se sa mesta.

Čovek koji je u Studentskom parku sedeo na klupi i ispijao vinjak iz čokančeta kaže da nema tih moralnih dilema.

– Ja sam stoodstotni Srbin, u mojoj krvi nema ni kapi tog bugarskog alkohola. Uostalom, vidite šta pijem – rekao nam je on, ponosno pokazujući svoj vinjak.

(telegraf.rs. Pixabay)