Home Istorija Pavle Jurišić Šturm: Pruski oficir koji je postao jedan od najvećih srpskih...

Pavle Jurišić Šturm: Pruski oficir koji je postao jedan od najvećih srpskih vojvoda u istoriji

1231
0
SHARE
Pavle Jurišić Šturm
Pavle Jurišić Šturm (Foto: Wikipedia)

Bio je pruski oficir, ali je prešao u Srpsku vojsku i u njoj postao heroj. On je jedan od stranaca u Srbiji kojima poreklo nije smetalo da, rame uz rame sa srpskim vojnicima, stanu u odbranu naše zemlje i svoju sudbinu podele sa srpskim narodom.

Pavle Jurišić Šturm rođen je 22. avgusta 1848. u Pruskoj kao Paulus Šturm od oca Otona Šturma, lužičkog Srbina – upravnika lovišta cara Vilhelma I, i majke Hermine. On je Vojnu akademiju završio u Vroclavu, Šleska, a potom je kao oficir Pruske učestvovao u francusko-pruskom ratu (1870-1871).  Njegov rođeni brat Evgenije Jurišić Šturm takođe je bio dobrovoljac srpske vojske.

Uoči balkanskih ratova bio je nekoliko godina ađutant kralja Petra, koji je imao veliko poverenje u vojničke sposobnosti generala Šturma. Kao oficir srpske vojske, promenio je ime u Pavle Jurišić, pešao u pravoslavlje i za slavu uzeo Svetog Savu.

Učestvovao je u sedam ratova koje je vodila Srbija, a zaslužan je, kako hroničari kažu, za blistave pobede srpske vojske nad austrougarskom armijom u Cerskoj i Kolubarskoj bici.

Osnovao je prvi srpski harem, a zbog svađe sa Karađorđem pobegao u Rusiju: Ovo je priča o vojvodi Milenku i ostrvu Ada Kale (VIDEO)

U srpsku vojsku primljen je kao dobrovoljac 15. juna 1876. godine. Brzo je napredovao jer je bio školovan oficir. Ubrzo je krenuo na front, lađom od Beograda do Šapca, gde je postavljen na dužnost komandanta Šabačko-posavsko-tamnavskog bataljona, a zatim za komandanta bataljona Prvog dobrovoljačkog puka, koji se istakao u odbrani Lešnice.

Standarde i veštine koje je poneo iz pruske vojske prenosio je srpskim vojnicima.

Interesantno je i da je Šturm prvi put u Beogradu na Košutnjaku izvodio taktičku obuku srpske vojske, koja se u to vreme zvala poljska služba. Naime, Nemci su se obučavali za ono što ima upotrebu u ratu. Dotadašnja obuka bila je vezana za strojevu obuku i egzercir. Međutim, u Nemačkoj je začeta poljska služba ili taktička obuka.

Bio je i dobar poznavalac stranih jezika, ali i obrazovani oficir tvrdog stava, pošto je zagovarao je gvozdenu disciplinu u Vojsci.

U Srpsko-turskom ratu 1877-1878. uspešno je komandovao Prvim dobrovoljačkim pukom, potom Krajinskim kombinovanim pukom u borbama kod Bele Palanke i Pirota.

U Srpsko-bugarskom ratu 1885. komandovao je Šestim pukom Drinske divizije, u Prvom balkanskom ratu 1912-1913. Drinskom, a u Drugom balkanskom ratu 1913. Dunavskom divizijom.

U Prvom svetskom ratu 1914. je kao komandant Treće armije primio prvi udar znatno nadmoćnije austrougarske Pete armije i usporio njeno napredovanje, što je omogućilo srpskim snagama da se pregrupišu za Cersku bitku. Trećom armijom komandovao je i u Kolubarskoj bici i na Solunskom frontu do avgusta 1916.

Tako je kažnjavao knez Miloš Obrenović: Ovaj zakon od pre 190 godina bi sredio i današnje privatnike

Kao komandant u Velikom ratu borio se protiv nemačkih i pruskih snaga kojima je komandovao njegov nekadašnji klasni drug iz oficirske škole fedmaršal Makenzen. Velikim zalaganjem njegove Treće armije sprečen je prodor austrougarskih trupa u Srbiju, čime je generalu Stepi Stepanoviću i njegovoj Drugoj armiji omogućeno da izvrši raspoređivanje i odnese prvu pobedu Antante nad Centralnim silama.

A post shared by Ilija Crnogorac (@ilija_cr) on


Neproverena priča o Šturmu vezana je za vreme uoči balkanskih ratova, kada je Pavle Jurišić bio na položaju ađutanta kralja Petra. Prema tim navodima, kralj ga je uzeo uza sebe da bi mu se odužio za to što mu je spasao život. Naime, u francusko-pruskom ratu našli su se kao ratnici na suprotnim stranama, pa je Šturm svom ratnom zarobljeniku Petru Karađorđeviću poštedeo život.

Kralj Petar je, svejedno, imao veliko poverenje u izuzetne vojničke sposobnosti generala Jurišića-Šturma.

Odlikovan je Ordenom Karađorđeve zvezde, Ordenom Belog orla i savezničkim odlikovanjima među kojima se ističu Orden Italijanske krune, Orden Svetog Đorđa, Orden Belgijske krune, Orden Legije časti i Orden Svetog Mihajla i Svetog Đorđa, a najvredniji orden bio mu je Orden Paulovnia cveća na velikom krstu kojim ga je lično odlikovao japanski car.Takođe je bio nosilac Ordena Gvozdenog krsta, Svetog Leopolda i Ordena Mendžidije, koje su mu dodelile buduće Centralne sile. Uvršten je u red najvećih vojskovođa Prvog svetskog rata i srpske ratne istorije ali nije unapređen u čin vojvode.

Pavle se dva puta ženio, ali nažalost nije ostavio potomstvo. Penzionisan je 8. novembra 1921. godine, a dva meseca kasnije, 14. januara umro je u Beogradu. Sahranjen je na Novom groblju, a Lozničani su mu podigli spomen-bistu.

Čudesna i tragična sudbina srpskog junaka: Kako je sin vojvode Živojina Mišića zamajavao Nemce da je Draža i pomogao da utekne poteri

Umro je u skromnoj sobi kuće u Mišarskoj 1. Neposredno pred smrt obišao ga je njegov veliki prijatelj kralj Petar, a tadašnja štampa svedoči o tužnom kraju generala. Novinari, bez milosti, primetili su da su se na visokim položajima našli ljudi koji nisu mogli ni da se uporede sa Šturmom, koji je penzionisan da bi se našlo mesta za prijatelje Ministarstva vojnog, prenosi Riznica srpska. Evo kako je “Politika” sredinom januara 1922. godine izvestila o Jurišićevoj smrti:

“Uprkos svojoj visokoj starosti đeneral Jurišić je do skora bio čio i krepak i ako je, kao proslavljeni vojskovođa, prošao kroz sve napore svih naših ratova od 1876 godine do danas. Međutim, pre nekoliko meseci on je pretrpeo težak potres. Poratni ‘ratnici’ iz Ministarstva vojnog penzionisali su i njega da bi napravili mesta svojim prijateljima. Ostavljeni su u službi pa čak i unapređeni mnogi bivši austro-ugarski nesposobni oficiri, ali nije bilo više mesta u našoj vojsci za nekoliko starih i zaslužnih komadanata koji su vek proveli spremajući i podižući srpsku vojsku.

To ga je teško potreslo. I on je sa bolom u duši napustio vojsku u kojoj je blizu pola veka bio jedan od najodličnijih vojnika da ubrzo zatim sklopio oči u zemlji koju je izabrao za svoju novu otadžbinu i kojoj je najsavesnije služio.

Pre četiri dana đeneral Jurišić pao je u postelju od zapaljenja pluća. Ali po svemu je izgledalo da će njegova krepka priroda nadvladati bolest. Juče izjutra bilo mu je čak vrlo dobro i neobično se radovao kada je čuo, da je Kralj, već prvog jutra po povratku u Beograd, pošao da ga poseti. Kada je Kralj juče pre podne došao u skromnu kuću u Mišarskoj ulici br. 1. i kada je ušao u bolesničku sobu svoga starog ratnog druga, đeneral Jurišić pozdravio ga je radosno i najsrdačnije mu čestitao veridbu. Razgovarali su dugo i srdačno i ne sluteći da im je to poslednji razgovor i da će katastrofa nastupiti već po podne. Na podne đeneralu je pozlilo. Oko tri časa stanje je već bilo očajno a posle dva časa on je već ispustio svoju poštenu vojničku dušu”, pisala je tih davnih dana “Politika”.

Zbog toga što smo mu tada ostali dužni i nismo kada je trebalo rekli – danas kažemo hvala i slava generalu Pavlu Jurišiću Šturmu koji je zadužio Srbe i Srbiju!

(Izvor: Vikipedija)