Ovu izreku često koristimo u svakodnevnom govoru, a zastupljena je i u književnom jeziku
Da li ste čuli možda da se negde kaže: “Skupljeni s konca i konopca”, a u jednoj narodnoj pesmi Vuk Karadžić je ovo zabeležio: “Pokupili zlice i zlikovce, buljumbaše s koca i konopca, te ih rani sirotinja raja…”
A evo još jednog primera: “U ustanak se ubaciše nekakvi probisvjeti bez roda i imena, balije, šokci odbjegli robijaši, ljudi s koca i konopca”.
Izreka je stigla čak i do pravnih spisa, pa je tako u jednom delu Valtazara Bogišića zapisano: “Skupljalo se među njih ljudi sa svake strane…što no riječ s koca i konopca”.
Svako sa svakim, sve do zore: Strndžanje je najbizarniji seksualni običaj u Srbiji
A ova izreka vuče svoje tamno znaćenje još iz turskih vremena, a evo šta ona znači zapravo: Kod nas je do 19.veka bilo rasprostranjeno da se osuđeni na smrt od strane Turaka nabijaju na kolac, a za one koji su izbegli ovu surovu smrt govorilo da su uspeli da pobegnu “s ko(l)ca i konopca”.
Izvorno, izreka se odnosila na okupljanje zlih i pokvarenih ljudi koji se ne libe da počine bilo kakav zločin jer su već osuđeni za najteža dela. Danas, najčešće je možemo izjednačiti sa grupom ljudi koja se okuplja sa željom da ispuni neki cilj, ali joj to okupljanje baš teško polazi za rukom, odnosno, na jedvite jade.
(volimsrbiju.com, Pixabay)
