Bogojavljenje je hrišćanski praznik kojim se obeležava uspomena na Hristovo krštenje na reci Jordan. Pliva se 33 metra, što simbolizuje broj godina života Isusa Hrista, a to što je napolje sneg i minus ne sprečava mnoge da uskoče u hladnu reku.
Kakav brat: Plivao za časni krst prečicom, pa se još i ljutio što su mu ga oduzeli (VIDEO)
Jedan Bosanac želeo je da prokomentariše tradicionalno plivanje za časni krst, ali se odmha ujeo za jezik zbog svoje religije, što je nasmejalo čitav region.
Htio sam reći riječ – dvije o Srbima i njihovom plivanju za krst časni po ovakvom vremenu, al sjetih se da pripadam religiji u kojoj se obrezuju kite, pa sam zašutio.
Svadbarski običaji u našem narodu prepuni su religijskih, mitoloških i magijskih radnji
“Udaj se septembra u crkvi i život će ti biti bogat i dobar”, narodno je verovanje zbog kojeg je ovaj mesec još od davnina poznat kao najpovoljniji za venčanja. Ali nisu samo verovanja ono što se zadržalo u narodu – ko su jabučari, zašto je kapija okićena, zašto je dobro zgaziti supružnika i bacati žito po njegovom domu ili zašto se muško dete vrti tri puta? Odgovori leže u principima po kojima su se stvarale naše porodice.
Bogata obredna praksa ono je čime su se oduvek odlikovale svadbe u Srbiji. Vremenom, neki običaji bi se izgubili, da bi se potom vraćali prilagođeni savremenim društvima.
Najluđi srpski svadbeni običaji: Lažna trudnica, kupovina mlade, mrtvačka svadba…
Srpske svadbe su skup religijskih, mitoloških i magijskih radnji, protkanih folklornim sadržajima.
Da razumemo običaje pomogli su nam etnološkinja dr Vesna Marjanović i savetnica u Etnografskom muzeju Vesna Drašković.
JABUKA – VERIDBA
“Jabuka” je reč koja je u mnogim našim krajevima predstavljala čin veridbe.
– Razlog tome je što se na veridbu dolazilo sa jabukom, u koju su bili umetnuti novac i prsten, a roditelji momka, kao i njegova rodbina, nazivani su jabučarima. Ukoliko bi devojka prihvatila, smatralo bi se da je veridba obavljena – kaže dr Marjanović.
BIDERMAJER
Bacanje buketa cveća kod nas se raširilo nakon Prvog svetskog rata u gradskim sredinama, a zamah je dobilo u drugoj polovini 20. veka. Prema rečima Vesne Marjanović, bacanje bidermajera čin je pokazivanje želje da se lanac stupanja u brak nastavi i prenese na drugu mladu devojku stasalu za udaju.
MLADOŽENJA – KAO VEŠT RATNIK
Mladoženja ispred mladine kuće puca puškom u jabuku okačenu na dugačku motku. Kako kaže Vesna Drašković, ovo je deo svadbenih običaja dinarskog stanovništva i preživeo je iz vremena kada je uloga muškarca bila izrazito ratničko-lovačka. Kako dodaje dr Marjanović, ovaj čin u prošlosti bio je znak da se mlada odvaja od svoje porodice i da tog trenutka te dve porodice stupaju u familijarno, beskrvno srodstvo.
Kumstvo se ne odbija: Izreka koju svi koriste, a evo šta kažu narodna verovanja
SITO NA KROVU
Pri dolasku u mladoženjinu kuću svekrva nevesti daje sito sa žitom. Nevesta žito baca sa sve strane ispred kućnog praga, a sito baca na krov. Verovalo se ako sito ostane na krovu, brak će biti plodan i uspešan, a ako padne, mlada i mladoženja će se brzo rastaviti.
SIRENE NA ULICAMA
– Značenje svake buke je da odagna zle sile od onih za koje se verovalo da im prete. Tako su i mladenci bili na udaru jer su menjali status u društvu. Kasnije je to bila oznaka veselja i znak da su se dve familije orodile – objašnjava dr Marjanović.
RAKIJA UMESTO POZIVNICE
U mnogim krajevima Srbije, ali i šire na južnoslovenskom prostoru, u svatove se zove buklijom. Ako pozvani otpije gutljaj, odmah nalije svoju rakiju i vezuje dar pozivaru.
PRODAVANJE MLADE
Prodavanje označava čin kada dever “kupuje” mladu od njenog brata kao predstavnika njene porodice. Tako se u prošlosti davala simbolična nagrada za izgubljenu radnu snagu u njenoj porodici, dok je mladoženjina porodica dobijala člana više, radno sposobnog.
Verovali ili ne, ali i ovo postoji: 5 tipova hvatačica bidermajera
ZGAZI GA
– Veruje se da će onaj ko nakon pristanka na sklapanje bračne zajednice prvi nagazi svog partnera voditi glavnu reč u kući – kaže Vesna Drašković.
MIRAZ
To je devojačka sprema, u tradicionalnom društvu bila je imovina koju je devojka pripremala od trenutka kada uđe u pubertet. U seoskim sredinama miraz su činili peškiri, ćilimi, posude, odeća i nakit. Ukoliko bi došlo do razvoda, nevesta bi svoj miraz vraćala sa sobom u roditeljsku kuću.
KIĆENJE SVATOVA
Devojački svatovi pošto nisu išli na venčanje, već su se sastali u domu, nisu ukrašavani ruzmarinom sve do polovine 20. veka, a potom je počelo kićenje svih svatova. Danas se svatovi kite na više načina i nije nužno da bude ruzmarinom, ali ono što je ostao običaj jeste da se onome ko kiti za to daje novac.
(Izvor: Telegraf.rs, foto: Pixabay)