Pravoslavna crkva i njeni vernici 16. novembra proslavljaju veliki praznik – Đurđic. Ovaj praznik posvećen je prenosu moštiju Svetog velikomučenika Georgija iz Nikomidije u palestinsku Lidu, domovinu njegove majke, i to po njegovoj želji koju je pred smrt saopštio jednom slugi.

Sveti Georgije stradao je 303. godine, jer je kao Hristov vojnik odbio poslušnost caru Dioklecijanu, velikom progonitelju hrišćana.

Tradicionalno i prema običajima: Ovako se pravilno slavi slava

Izjavio je da se ne plaši da umre za svoju veru, propovedao je Novi zavet, a čak je i carevu ženu Aleksandru uspeo da preobrati u hrišćanstvo. Tada su oboje osuđeni na smrt odsecanjem glave.

Za razliku od Đurđevdana, koji je takođe posvećen Svetom Georgiju, odnosno njegovom rođenju, Đurđic nije crveno slovo.

U selima po Zapadnoj Srbiji postoji običaj klanja crnog petla ili pileta, a u Hercegovini crnog jareta. Oba običaja obavljaju se u strogoj tišini, kako bi se domaćini zaštitili od napada vukova.

Tamjan tera zlo iz kuće: Pratite ova 3 koraka i rešićete se negativne energije!

Običaji su nastali zbog toga što se od Đurđica pa do praznika Svetog Mrate 24. novembra nazivaju Vučji dani (Mratinci), a Sveti Mrata je zaštitnik vukova.

Iako Đurđic nije crveno slovo, veoma je važan i poštovan praznik među vernicima, pa se tako na ovaj dan ne rade teški poslovi i ručni radovi.

Takođe, strogo je zabranjeno loviti vukove, jer će lovce u suprotnom zadesiti velika nesreća i maler koji će ih pratiti i cele sledeće godine.

(Izvor: Stil.kurir.rs)

Za Svetog Nikolu se kaže da polovina Srba slavi kao krsnu slavu, a druga polovina ide u goste. Sveti Nikola je u kalendaru Srpske pravoslavne crkve obeležen crvenim slovom i zbog toga postoji verovanje da tog dana ne valja raditi nikakve kućne poslove, usisavati, prati veš, čistiti…

Mnogi ne znaju, ali Sveti Nikola je postao zaštitnik mornara zato što je svoj imetak koristio za otkup zarobljenika. Postoji i verovanje da na Svetog Nikolu ne treba nikoga podsećati na dug niti mu dodatno otežavati položaj zbog toga što je dužnik.

Vladika Nikolaj Velimirović: Ovo su 3 najveće vrednosti srpskog naroda!

Na taj dan treba odnositi poklone onima koji slave Svetog Nikolu. Međutim i svečari koji slave ne smeju svoje goste da puste kući praznih ruku, već im obavezno moraju dati darove pre nego što pođu.

Sveti Nikola, čudotvorac, zaštitinik pomoraca i siromašnih, jedan je od najvoljenijih hrišćanskih svetaca i to ne samo kod pravoslavnih naroda, a sigurno je jedna od slava koju slavi najveći broj Srba. Ovaj svetitelj imao je veoma uzbudljivu životnu priču, koja vekovima fascinira hrišćane.

Crveni plašt i mitra na glavi

Dok je na pravoslavnim ikonama prikazan kao visok čovek u prepoznatljivom crvenom plaštu, sa episkopskom mitrom na glavi i štapom u ruci, kako daruje decu poklonima iz džaka, Nikola je umro 19. decembra 345. godine.

Sahranjen je u sabornoj crkvi mirlikijske mitropolije, a krajem 11. veka njegove mošti prenete su u Bari, u manastir svetog Jovana Preteče. Osim što se spomen na dan smrti svetog Nikole slavi 19. decembra, odnosno 6. decembra, sveti Nikola se proslavlja i 22. maja odnosno 9.maja, u znak sećanja na prenos njegovih moštiju u Bari.

Tradicionalno i prema običajima: Ovako se pravilno slavi slava

Malo treba da se ugoste porodica i prijatelji

Jedan od mogućih razloga za veliku popularnost Svetog Nikole kod Srba je što pada u vreme posta, a za posan ručak se u kući uvek imalo. Brašno za hleb, kupus i krompir za ručak, kao i rakija, bili su dovoljni da se ugoste komšije, prijatelji i rodbina.

Slavski kolač krsna slava
Još je jedan praktičan razlog za omiljenost Svetog Nikole je što je zimi jedino pogodno vreme za slavlja i okupljanja, jer nije bilo poljskih radova.

Legenda o dobročinstvu
Neverovatna životna priča Svetog Nikole najuzbudljiviji je deo storije o jednom od najranijih svetitelja. U želji da ostane anoniman, novac nije davao ljudima u ruke, već im je stavljao u džep da bi se iznenadili kada ga nađu.

Upravo iz njegovog dobročinstva proistekla je legenda o Svetom Klausu, odnosno o Deda Mrazu koji bi uoči Božića deci ostavljao poklone u čarapi na ognjištu.

(Izvor: Alo, foto: Pixabay, Wikipedia)

Za slavu se kupuje sveća od pravog voska, obično dužine 50 do 60 cm, zavisno od prilika i mogućnosti. Ona se stavlja u svećnjak i posebno ukrašava. Palimo je na dan slave, neposredno pred rezanje kolača. Kad god palimo sveću, pa bila ona slavska, božićna, vaskršnja, za zdravlje živih ili za pokoj duša umrlih, samom paljenju prethodi molitva Bogu.

Tradicija u našem narodu: Srbi jedu i piju na grobljima, a sada otkrivamo zbog čega je to tako

Domaćin se najpre prekrsti, pomene u molitvi Boga i svoje krsne slave pogledavši na slavsku ikonu, poljubi tj. celiva sveću i onda je upali. Tim poljupcem, na vidljiv način, izražava svoju ljubav prema Svetome i samom činu krsne slave. Isto je i pri paljenju sveća za zdravlje živih i pokoj duša umrlih srodnika i prijatelja.

Na dan slave, sveća gori celog dana, a kada izgori na nekoliko centimetara do svećnjaka, sveća se gasi na sledeći način:

Domaćin se prekrsti, uzme čašu sa vinom, iz nje zahvati jednu kafenu kašičicu vina i nju izlije uz fitilj sveće koja gori. Vino polako ugasi sveću.

Potom se sveća i svećnak stavljaju pred ikonu, ili na neko drugo svečano mesto u kući, gde stoji do sledeće godine i pali se prilikom zajedničkih kućnih molitvi. Ovu sveću možete koristiti kad dođe sveštenik da osvešta dom i vodicu pred Vaskrs. Poželjno je da se do naredne slave slavska sveća iskoristi u potpunosti, ali u slučaju da preostane, ne izgori do kraja, onda se ona odnosi u crkvu i zapali pre liturgije za zdravlje.

Tradicionalno i prema običajima: Ovako se pravilno slavi slava

Po našim verovanima, ili ti starim srpskim običajima, dim ugašene slavske sveće može tumačiti određene prilike u kući, ako dim ide pravo u vis, dobar je znak, a ako krivuda može se očekivati bolest u kući ili kod stoke. Naime, ovo je samo jedno od mnogobrojnih verovanja našeg naroda, iz davnina.

(Izvor: Srbija danas, foto: Pixabay)