Arčibald Rajs bio je jedan od najvećih prijatelja srpskog naroda
Donosimo vam pismo Arčibalda Rajsa vojvodi Živojinu Mišiću zbog koga je mnogima stala knedla u grlu.
Pismo vam prenosimo u celosti
“Pariz 28. maja 1919.
Gospodine Maršale,
Biće skoro pet godina kako smo se prvi put sreli u valjevskim ulicama. Tada nismo mi mislili da će rat trajati tako dugo niti smo mogli misliti da ću ja ostati veran pratilac vaše vojske i vašeg naroda. Sada je kucnuo čas rastanka, rat je svršen i Velika Srbija za koju smo se tukli postoji. Ja sam svoj posao svršio i sada se vraćam natrag u redove.
NEMA “TEŠKO, NEĆU DA ČUJEM TU REČ”: Citati vojvode Živojina Mišića pogađaju pravo u srce!
Zacelo da Vas ne mogu ostaviti, a da mi se pri toj pomisli srce ne stegne.
Sanjao sam da ostanem u sredini svih onih svojih prijatelja sa kojima sam delio teške časove. Sanjao sam o kakvoj maloj seljačkoj kućici nedaleko od Beograda gde bih provodio večeri sa drugovima sa kojima sa se upoznao na Miletinoj Kosi, na Rovovskoj Kosi, na Mačkovom Kamenu, na Čukama i drugim mestima. Sudbina to nije htela. Za mene nema mesta u Srbiji. Ja vas ostavljam.
Pred njom su i generali stajali mirno: Preživela devet ranjavanja, odlikovana sa najvećim ordenima, poštovana u Evropi, a u Srbiji zaboravljena
Ali Vas ne mogu ostaviti, a da Vam ne zahvalim iskreno na svoj ljubavi koju ste mi ukazali. Vi ste spram mene bili uvek dobri. To neću zaboraviti. Ja ne mogu pisati svima svojim prijateljima koje imam u Vašoj vojsci. Ja Vas dakle molim, kao njihovog starešinu, da im kad bude prilike kažete da onaj, koji je bio njihov drug u iskušenju, zahvaljuje na svem prijateljstvu koje su mu ukazali i na svem što su oni učinili za njega.
Godine koje sam proveo sa srspkom vojskom ostaće najlepše u mome životu i uspomena na njih ispuniće i ukrasiće ostatak mojih dana. Nemojte misliti, Gospodine maršale, da su ovo samo prazne reči. Tako je u istini. Ja sam vama toliko dao i od svega toga ostaje mi samo uspomena, ali ta uspomena vredi koliko i sve moje žrtve. Ja ne znam šta ću preduzeti kad svršim posao koji mi je poverila francuska vlada ali znajte, u svakom slučaju, da onaj, čiji ste grudi okitili medaljom hrabrih, neće nikada ništa učiniti što neće služiti na čast vojsci sa kojom je delio radost i žalost.
Zbogom, dragi Gospodine Maršale, čuvajte se još dugo za svoju zemlju koju ja volim i kojoj ste Vi potrebni. Pomislite poneki put i na namernika koji vam je došao iz Švajcarske i pokušao da ispuni svoju dužnosti.
Vaš srdačno odani
R. A. Rajs”
(Wikipedia, kurir.rs)
