Nikola Novaković se ubrzo nakon zlodela rastao sa razumom. Lutao je selima boreći se sam sa sobom u svojim mislima
Pred samu zoru, 26. jula 1817. godine, ubijen je vožd Karađorđe. Usmrtio ga je Nikola Novaković sekirom, a zatim mu jataganom odsekao glavu i poslao je na noge knezu Milošu Obrenoviću u Beograd.
Prema narodnom predanju, svi koji su učestvovali u Karađorđevom ubistvu okončali su svoje živote na najužasnije načine, kao i njihovi najmiliji, a familija im se zatrla. Sam ubica navodno je sahranjen u selu Oparić. On nije rođen u ovom selu, ali se pouzdano ne zna kada je u njega došao.
Tako je kažnjavao knez Miloš Obrenović: Ovaj zakon od pre 190 godina bi sredio i današnje privatnike
Na osnovu usmenih predanja i podataka u koji su sakupljeni u biblioteci u Rekovcu, Novaković se u ovaj kraj doselio malo posle zločina, početkom avgusta 1817. godine. Njega je knez Miloš doveo u selo, naredivši da mu se kupi kuća i nešto zemlje o trošku države. Kada se nastanio u selo, predstavio se meštanima kao Novica Miletić. Bio je krupan čovek, krvavih očiju i oštrog pogleda. Oženio se Stanojkom i sa njom imao tri sina od kojih je jedan bio duševno bolestan. Ni ovi podaci o potomstvu nisu pouzdani već su rezultat predanja.
Novica Miletić je umro oko 1850. godine. Sahranjen je na seoskom groblju. Meštani su saznali ko je on 1860. godine kada je knez Miloš došao u crkvu radi pokajanja. On je tada odao njegov pravi identitet, rekavši da ga je u selo sklonio kako ga narod ne bi ubio. Meštani su nakon ovog saznanja hteli da mu kosti izbace iz groba, ali kako je vladalo mišljenje da je greh mrtvima kvariti mir, saglasili su se da mu sa nadgrobnog
spomenika izbrišu ime, a telo ostane tu gde jeste.
Bog na nebu, kum na zemlji: Organizator ubistva Karađorđa se pokajao zbog tog čina i pronašao način da bar malo okaja grehe
Još jedno predanje govori da je vožd ubijen na veliki praznik Arhangela Gavrila, a samim tim njegova smrt nije bila obična. Po tom predanju ubica Nikola Novaković se ubrzo nakon zlodela rastao sa razumom. Lutao je selima boreći se sam sa sobom u
svojim mislima. Tako je hodao besciljno pored reke Rasine, pa se zemlja pod njim odronila. Pao je u vodu. Zemlja ga nije htela, ali nije ni voda. Boreći se da ispliva na površinu, nije primetio da je upao u vir koji ga je vukao ka vodeničnom kamenu. Taj
vir odveo ga je u smrt , a život je okončao samleven.
