Home Običaji Najmorbidniji srpski običaj: Stavljanje novca u sanduk pokojnika

Najmorbidniji srpski običaj: Stavljanje novca u sanduk pokojnika

139
0
SHARE
Pixabay

Postoji verovanje da i mrtvi imaju jednake potrebe kao i živi, a zadržalo se do danas. Zato se pokojnici sahranjuju u novim odelima, stavlja im se novac u džep da bi platili mastarine samom đavolu.

Po prastarom verovanju “drugi” ili zagrobni svet se nalazi negde na zapadu. On je pristupačan samo onima koji su umrli. Nalazi se iza nekih sedam mora i sastoji se iz tri sveta koji stoje jedan iznad drugoga. Do njega se može doći kroz jame ili vode koje poniru u zemlju….

Gornji svet pripada višoj hijerarhiji i nalazi se na nebu , tu obitavaju anđeli i tu bi mogao biti raj. Odmah u blizini je i pakao. Bog, oko koga stalno kruže anđeli, posmatra ljude u njihovim delima na zemlji koja je u nekom središtu, ali je više nasonjena na donji svet.

Najluđi srpski svadbeni običaji: Lažna trudnica, kupovina mlade, mrtvačka svadba…

Donjim svetom gospodari đavo, ali se on ne može poistovetiti sa paklom! Postoji verovanje da i mrtvi imaju jednake potrebe kao i živi, a zadržalo se do danas. Zato se pokojnici sahranjuju u novim odelima, stavlja im se novac u džep da bi platili mastarine samom đavolu.

Verovanje u onaj svet ili zagrobni život duše bilo je poznato svakom primitivnom narodu, svim narodima arijske grupe još u njegovom praistorijskom dobu, pa i Slovenima. Postoji tvrdnja da su Sloveni za onaj drugi svet prvi put čuli kada su njima došli hrišćanski misionari iz Carigrada. Sloveni su verovali da je duša pozvana nakon smrti na jedan drugi život-ovo nije hipoteza već tvrdnja koju dokazuju mnogobrojni stari tekstovi.

Spaljivanje pokojnika, žrtvovanje žena, robova, konja, pasa, stavljanje hrane u grob pokojnika,u starije vreme, razne daće na kojima se katkad specijalno za mrtve mese i naručiti kolači , pa slava , pa žrtvovanje domaćem čuvaru i pretku, Božić koji je jedan oblik žrtvovanja svim predcima, neoborivi su dokazi tvrdnje da su Sloveni uistinu verovali u zagrobni život.

Duša pokojnika posle smrti odlazi u pakao ili raj. Etimologija reči raj još uvek je nerešena, ali je on svakako bio poznat Slovenima, ppre nego što su primili hrišćanstvo. Ovaj raj bio je mesto pravednih i dobrih duša, a mesto kuda odlazi zla duša označeno je rečju pakao. O mestu gde se taj drugi svet nalazio, postojala su različita mišljenja. Prema mnogim spomenicima i zaostacima u folkloru, potvrđeno je da se verovalo da se onaj svet nalazio s one strane mora.

6ft#casket#pastels#margo#longacres#funeral

A post shared by Jane O’Hare (@jane_ohare) on

Ova tvrdnja dokazivala se time, što su neka slovenska plemena sahranjivala svoje pretke na taj način, što bi ih polagala na čamac i otiskivala u more, a ako je ovo radi daljine mora bilo nemoguće, tada su ih ili spaljivali ili sahranjivali, ali opet položivši ih predhodno u čamac, kako bi ma i simbolički mogli otploviti preko mora u onaj svet.

Najbizarniji običaj kod Srba LEDI KRV U ŽILAMA

Vuk nam u svome rečniku pod rečju kuga kaže- da kuga prelazi preko mora i dolazi amo da mori ljude! Po ovome izgleda da su i Srbi verovali da se onaj svet nalazi sa one strane mora. Još jedan dokaz imamo da su Srbi verovali da se onaj svet nalazi preko mora a to je slaganje ponuda pokojnicima na dasku i puštanje istih niz reku, da ih ona odnese na more, pa zatim u onaj svet preko mora, koji je zabeležen kod Homoljskih Srba.

(Izvor: Espreso)