Home Običaji Svaki srpski vitez je morao imati ovoga psa: Priča o Silvanima, prvoj...

Svaki srpski vitez je morao imati ovoga psa: Priča o Silvanima, prvoj srpskoj rasi pasa

2982
0
SHARE

Po predanju oko 620. godine u Srbiji je osnovan moćni viteški red “Red crvenog zmaja”.

Psi pratioci srpskih vitezova su bili Silvani tj zmajevi. Bitna karakteristika ovog psa je bila da kada započne sukob iz njega se izlazi samo smrću.

Budućnost ovih drevnih moloskih potomaka je neizvesna. Šumadinac zajedno sa šarplanincima, kavkaskim volkovdlacima, tornjacima, tibetanskim mastifima i ostalim istočno-evropskim i centralno-azijskim rasama pasa su ostatak od prvobitne originalne rase molosa.

Srpski Silvan je jedna od najstarijih rasa u regionu, koja je vekovima korišćena kao čuvar krupne stoke, kao čuvar imanja i telohranitelj, kao veliki lovac i pas za zabavu, borbeni pas i kao izuzetan čuvar stada.

Mnogi vidovi ovih srpskih rasa su balkanske varijacije centralno-azijskog ovčara, gde je uobičajeno da se kod lokalnog stanovništva pronađu psi koji liče na Silvana, bilo u pogledu fizčke građe, bilo u pogledu boje. Neki izvori nagoveštavaju da je silvanski vučjak nastao od hirkanijanskog mastifa iz drevne Persije.

Pas koji je voleo i čuvao vojsku: Ovo je priča o majoru Listeru i njegovoj slavnoj pogibiji na Košarama

Ostali istraživači povezuju ovog psa sa tuvanskim ovčarom sa Sibira i originalnim sarmaćanskim mastifom sa Urala, ali ove teorije iako izgledaju veoma razumno tek treba da se dokažu, kao i tvrdnja da je njen drevni predak indijski bakharval. Izumrli bohemijanski mastif iz Češke republike je takođe pripadnik iste rase.

Mnogi su razmatrali da je Silvan predak retkih evropskih rasa, kao što su hovavart, rotvajler i baseron. Takođe se smatra da su rani spisi o takozvanoj indijskoj rasi ili tibetanskim mastifima u stvari opisi originalne pre-balkanske populacije Silvana, što je veoma verovatno, a pored toga što je takve tvrdnje veoma teško dokazati, ako ni zbog čega drugog onda zbog nespremnosti zapadnih kinoloških udruženja da prihvate takve teorije.

Iako „zakonik zmajeva“ koji je služio kao standard odgajivačima ove rase postoji vekovima, Silvan nikad nije zvanično priznat, moderna verzija standarda ove rase je prihvaćena među odgajivačima ove rase, iako još uvek ne postoji namera da se ovaj pas pokaže.

Šarplaninac se često pogrešno dovodi u vezu sa ovom rasom (iako nema crnih, crno-braon i trobojnih dozvoljenih šarplaninaca), ovaj neverovatan pas nazvan po šumadijskoj oblasti uveden je u mnoge rase unutar i izvan Balkanskog poluostrva.

Zbog dobro utvrđenih trgovačkih puteva ovaj pas je bio popularna izvozna roba, stižući od Portugala na zapadu sve do Mongolije na istoku.

Videvši kako je u uzgajanju pasa u prošlosti bio stavljan akcenat na radne karakteristike a ne na izgled, pastiri, vitezovi, plemići i vojnici odgajaju srpskog Silvana u šarplanince, tornjake, kavkasce i ostale rase u regionu, što je rezultiralo do brojnih varijacija kao šumadinac i ostale vrste koje možemo videti danas.

Psi ovog tipa se mogu naći na ogromnom prostoru, od Tibeta i centralne Azije preko kavkaskih i karpatskih planina pa sve do svakog ćoška na Balkanu uključujući Jadransko more.

Zbog toga neki misle da je Silvan više od jedne vrste pasa, pre nego jedinstvena rasa molosera, i da za svaku vrstu treba smatrati da je lokalna rasa osnovana posle nomadskih migracija i da je razvijana nezavisno od matične grupe kroz selekciju poželjnih osobina omogućavajući ukrštanje sa drugim rasama starosedelaca iz oblasti koje su ta plamena nastanila.

Dok su srpske, makedonske, grčke i bugarske varijacije (šumadinac, karaman, drakontas i karakatčanski pas, respektivne) dostigli status rasa u svojim zajednicama, ostali psi silvanskog tipa asimilovani su u centralno-azijskoj , kavkaskoj i u drugim populacijama kao regionalni pod-tipovi jednostavnih boja.

Od svih tipova Silvana, Srpski Zmaj je rasa najbolje osmišljena, sa najrigoroznijim standardima i sa najdužim rodovnikom.

Za osnovnu sortu je ustanovljeno da je nastala pre više od 7.000 godina i da se po pisanoj formi uzgaja od XIII veka.

Srpski Silvan je nezavisan i rezervisan pas, obično razvija jaku vezu sa jednom osobom i njenom imovinom, dok su oprezni prema strancima.

Tako je kažnjavao knez Miloš Obrenović: Ovaj zakon od pre 190 godina bi sredio i današnje privatnike

To je veoma stabilan i inteligentan moloser, ali mogu biti izuzetno agresivni prema strancima i psima koji ih ugrožavaju, dok tolerišu poznate pse koji ne dovode u pitanje njegovu dominaciju. Za razliku od ostalih velikih rasa pasa, on se odlikuje ne samo snažanim zaštitničkim instinktom, nego takođe snažanim lovačkim i ubilačkim odlikama, kao i ogromnim radnim standardima koji se očekuju od tih pasa, koji su mnogo veći od onih u koji čuvaju stoku i imanja.

Odličan njuh je još jedna tradicionalna osobina ove rase i zbog toga se Srpski Zmaj već dugo koristi da prati trag ukradene ili odbegle stoke, divljih životinja u lovu i ljudi u ratu. Poznat kao tihi ratnik i „nemi“ zaštitnik, čistokrvni Silvan retko laje i zahteva obuku da bi lajao kad čuva.

Zbog ove osobenosti Silvani su angažovani u zasedama u gerilskim ratovima u skoro svim vojnim sukobima na Balkanu tokom vekova.

Dok su cenjeni zbog toga što ne laju nepotrebno na sve što se kreće kao i skoro svaki veliki pas čuvar, ova rasa je poznata, (ili kako radije kažu ozloglašena) za širok spektar drugih zvukova koji liče na šumove ptica ili nešto nalik na zvukove koje prave ljudi.

(Izvor: vestinet.rs)