Običaji su nastali zbog toga što se od Đurđica pa do praznika Svetog Mrate 24. novembra nazivaju Vučji dani (Mratinci), a Sveti Mrata je zaštitnik vukova
Pravoslavna crkva i njeni vernici 16. novembra proslavljaju veliki praznik – Đurđic. Ovaj praznik posvećen je prenosu moštiju Svetog velikomučenika Georgija iz Nikomidije u palestinsku Lidu, domovinu njegove majke, i to po njegovoj želji koju je pred smrt saopštio jednom slugi.
Sveti Georgije stradao je 303. godine, jer je kao Hristov vojnik odbio poslušnost caru Dioklecijanu, velikom progonitelju hrišćana.
Tradicionalno i prema običajima: Ovako se pravilno slavi slava
Izjavio je da se ne plaši da umre za svoju veru, propovedao je Novi zavet, a čak je i carevu ženu Aleksandru uspeo da preobrati u hrišćanstvo. Tada su oboje osuđeni na smrt odsecanjem glave.
Za razliku od Đurđevdana, koji je takođe posvećen Svetom Georgiju, odnosno njegovom rođenju, Đurđic nije crveno slovo.
U selima po Zapadnoj Srbiji postoji običaj klanja crnog petla ili pileta, a u Hercegovini crnog jareta. Oba običaja obavljaju se u strogoj tišini, kako bi se domaćini zaštitili od napada vukova.
Tamjan tera zlo iz kuće: Pratite ova 3 koraka i rešićete se negativne energije!
Običaji su nastali zbog toga što se od Đurđica pa do praznika Svetog Mrate 24. novembra nazivaju Vučji dani (Mratinci), a Sveti Mrata je zaštitnik vukova.
Iako Đurđic nije crveno slovo, veoma je važan i poštovan praznik među vernicima, pa se tako na ovaj dan ne rade teški poslovi i ručni radovi.
Takođe, strogo je zabranjeno loviti vukove, jer će lovce u suprotnom zadesiti velika nesreća i maler koji će ih pratiti i cele sledeće godine.
(Izvor: Stil.kurir.rs)
