Lozanka Radoičić, majka poginulog vojnika na Košarama, nedavno se ponovo obratila javnosti novim otvorenim pismom. Njen sin, Vladimir, tragično je izgubio život 30. septembra 1998. godine, kada Srbija još nije bila zvanično u ratu i šest meseci pred početak agresije NATO na našu zemlju.
Pismo majke poginulog heroja na Košarama: Hoće Kosovo i Metohiju, da brišu granicu za koje ste živote dali, ali to sine moj, ne biva!
Zajedno sa njim, u klasičnoj sačekuši terorista OVK na tadašnjoj jugoslovensko-alabanskoj granici, pali su i vojnici na odsluženju vojnog roka Miladin Gobeljić i Ilija Pavlović, kao i vojnici po ugovoru Miroslav Jocić i Miloš Pavlović. Ceo masakr može se videti i na Youtube, a od tada Lozanka se bori i traži bilo kakvo spomen obeležje za srpske sinove koji su na Košarama položili mlad život.
U nastavku pročitajte njeno pismo koje ledi krv u žilama.
“Vladimirče moj…
Prođe godina kako je predsednik javno priznao da se on i svi ostali oko njega stideli vas, heroja Košara, i da se to sve menja. I zaista se peromenilo… Jednostavno su vas izbrisali i svog sećanja. Bar javno u svojim nastupima.
O tome najbolje svedoči i činjenica da, spomenik, koji je počeo da se radi pre godinu dana i završen još pre šest meseci, još uvek stoji u ateljeu vajara koji ga je radio.
Mesto, koje je bilo namenjeno za njegovo postavljanje, koje je obećano, od ondašnjeg gradonačelnika i gradske vlasti, više nije aktuelno. Pionirski park, mesto preko puta Narodne skupštine, odjednom nije više za tako nešto. Valjda su, sine moj, mislili na one koji su vas ubijali jer “oni” su danas njihovi veliki prijatelji i braća kako ih je ovih dana nazvao i sam predsednik. Ne žele da oni vide takav spomenik kada im dolaze i posetu. Ne žele da ih na taj način uvrede jer su “oni” sve to radili “za naša dobro”…
Ah da, ne odustaju oni od tog spomenika, pošt je već urađen, samo hoće da ga sakriju , što je moguće dalje od javnosti. Hoće da ga postave i bulevar Heroji Košara, koji takođe nije zvanično preko, institucije grada definisan.
Nekome su heroji Supermen, Spajdermen, Betmen, a meni moj stric borac sa Košara: Pismeni zadatak jednog 13-godišnjaka koji je podigao Srbiju na noge
U ono vreme je sve to bilo aktuelno jer su bli aktuelni i izbori pa ste i VI postali deo tog folklora. Sada je sve to završeno pa i priča o VAMA.
Još žalosnije je to da spisak, VAS, poginulih neće niko iz nadležnog ministarstva da potpiše. Oni, Srećko moj, ne znaju ni koliko je boraca poginulo duž srpsko – albanske granice ni danas posle dvadeset godina od početka stradanja od šiptarskih, UČK terorista.
Ali, Vladimirče moj, proći će i njihovo… Valjda će od Srbije ostati nešto i posle njih. Neće predsednik uspeti sve da pokloni svojim prijateljima i braći iz Milosrdnog anđela.
Kada na čelo Srbije dođu oni koji su VREDNI da pričaju o VAMA doći će i spomenik.
Spomenik vredan svake vaše žrtve.
Tvoja majka”
(Izvor: Lozanka Radoičić, Čojstvo, Šajkača, foto: Pixabay)
