Vreme su provodili na zajedničkim putovanjima po čitavoj SFRJ, obilazeći škole, biblioteke i kulturne ustanove
Kralja Milana, jedna od najprometnijih ulica u strogom centru Beograda, poznata je po prelepim višespratnicama koje su krajem 19. i početkom 20. veka sazidane pod pokroviteljstvo najbogatijih i najuspešnijih srpskih privrednika. Možda je važnija činjenica da su upravo ovde stanovale značajne ličnosti iz naše istorije. Na adresi Kralja Milana 23 bio je dom dvoje predivnih srpskih umetnika.
Glavni ulaz u zgradu na adresi Kralja Milana 23 danas se teško može i primetiti iz daljine od mnogobrojnih reklama i “skupih izloga” koji su upravo ovde smešteni. Na ulazu nema table niti jasne oznake da se tu dešavalo išta značajno i posebno za Beograd i Srbiju.
Sportisti, oskarovci, pulicerovci: Ovo su 10 NAJPOZNATIJIH SRBA na svetu!
Zdanje sa brojem 23 poznato je po tome što su tu, kao komšije, živeli pesnikinja Desanka Maksimović i pisac Branko Ćopić.
U periodu kada su ovi znameniti književnici i članovi Srpske akademije nauka i umetnosti ovde imali dom, ulica je nosila naziv po maršalu Titu. Poznato je i to da je Branko Ćopić živeo na četvrtom spratu, a Desanka sprat iznad, na petom.
Osim što su živeli “pod istim krovom”, dvoje književnika je tokom druge polovine prošlog veka vreme provodilo na zajedničkim putovanjima po čitavoj SFRJ, obilazeći škole, biblioteke i kulturne ustanove gde su sa ostalim poznatim književnicima, predstavljali deci svoje stvaralaštvo.
Branko je izvršio samoubistvo skokom sa Brankovog mosta 26. marta 1984. Opraštajući se sa svojim prijateljem koji je tragično okončao svoj život, Desanka se setila lepih trenutaka koje su proveli zajedno.
Ljubavni katanci i Drvo ljubavi: Kako je priča iz Vrnjačke banje inspirisala Desanku Maksimović, a zašto mnogi odlaze na Goč da bi povratili strast
– Bio mi je Branko Ćopić jedan od najboljih komšija koga sam ikada imala, sadrug, sabrat, s kojim sam često zajedno putovala po školama da čitamo deci, čovek s kojim sam imala isto mišljenje o književnosti, a to je vrlo važno. Isto smo mislili i u ulozi poezije i književnosti u životu čovekovom. Ne mogu prosto da zamislim da njega može smrt da uzme. Kada se samo setim njegovih divnih humoristickih priča. Kad god bismo, ma gde, čitali on je bio glavni. Posedovao je humor, kako bih rekla, neizmišljen koji je izvirao iz naroda i koji je mogao i najvećeg skeptika da nasmeje. Ne mogu da zamislim da će čovek koji je zasmejavao ceo naš svet, sada raplakati sve one koje je tako dugo zasmejavao. Deca će naročito žaliti Branka Ćopića, njegovu “Ježevu kućicu”, njegove divne “Oglase”. Mislim da nema njegove pesme koju naša deca ne znaju. Ceo narod će Branka žaliti i kao čoveka i kao pisca koji je našem narodu mnogo dao – napisala je Desanka za Politiku.
Njihovo drugovanje na adresi Kralja Milana 23 s godinama je palo u zaborav. Desanka Maksimović je umrla 11. februara 1993.
Nakon njene smrti, Narodna biblioteka Srbije osnovala je Zadužbinu Desanke Maksimović 19. marta 1993. godine. Zadužbina Branka Ćopića osnovana je voljom Brankove supruge dr Bogdanke Ilić-Ćopić 1989. godine.
(Izvor: Dnevno.rs, foto: Wikipedia)
