Prestižnu Pulicerovu nagradu koja se dodeljuje od 1917. za najveće doprinose u novinarstvu, književnosti i komponovanju dobila su tri Srbina
Najpoznatiji dobitnik Pulicerove nagrade među Srbima bio je veliki naučnik i pronalazač Mihajlo Pupin, čija bista krasi Kolumbiju na kojoj je radio kao profesor. Iako je Pupin najpoznatiji Srbin koji je osvojio Pulicera, daleko manje se pričalo i pisalo o radu preostale dvojice Srba koji su takođe dobili prestižno priznanje – pesniku Dušanu Čarlsu Simiću i novinaru “Njujork Tajmsa” Volteru Bogdanoviću koji je nagrađen sa čak tri Pulicerove nagrade za istraživačko novinarstvo.
Ovu prestižnu nagradu Pupin je osvojio 1924. godine za autobiografski roman „Od pašnjaka do naučnika”, Simić je isto priznanje dobio 1990. za pesničku zbirku “Svet se ne završava”, dok je Bogdanić “Pulicera” osvojio čak tri puta za doprinos u novinarstvu – 1988, 2005, 2008.
Naučnik i pronalazač Mihajlo Pupin
Mihajlo Idvorski Pupin (4. oktobar 1854 – 12. mart 1935) bio je srpski i američki naučnik, pronalazač i profesor na Univerzitetu Kolumbija, nosilac jugoslovenskog odlikovanja Beli orao Prvog reda i počasni konzul Srbije u SAD.
Tokom naučnog i eksperimetalnog rada dao je značajne zaključke važne za polja višestruke telegrafije, bežične telegrafije i telefonije, potom rentgenologije, a ima i velikih zasluga za razvoj elektrotehnike.
Njegovo najvažnije otkriće bili su Pupinovi kalemovi. Korišćenje pomenutih kalemova u telefonskim razgovorima na velikim razdaljinama, u njegovu čast nazvano je pupinizacija.
Pupin je bio i jedan od osnivača i dugogodišnji predsednik Srpskog narodnog saveza u Americi.
SAMO SLOGA SRBINA SPASAVA! Kako je nastala najpoznatija srpska krilatica
Na Londonskoj mirovnoj konferenciji 1913. pomagao je srpsku delegaciju, a zahvaljujući prevashodno svojim ličnim vezama s američkim predsednikom Vudroom Vilsonom, presudno je pomogao Srbiji, odnosno novoj zajedničkoj državi, tokom Prvog svetskog rata i neposredno potom, za vreme mirovnih pregovora.
Veruje se da je njegovom zaslugom Srbiji pripao deo Banata koji je uprkos sastavu stanovništva odlukom velikih sila već bio namenjen Rumuniji.
Bio je oženjen Amerikankom Sarom Katarinom Džekson iz Njujorka. Imao je s njom kćerku Varvaru, udatu Smit.
Preminuo je 12. marta 1935. u Njujorku i sahranjen je na groblju Vudlaun u Bronksu.
Književnik Dušan Čarls Simić
Dušan Čarls Simić (9. maj 1938.) rojedan je od najautentičnijih avangardnih pesnika, a slavu je stekao genijalnim stihovima „O Odiseju koji pravi grčku baklavu” i „Ofeliji koja žvaće žvaku”…
Veliku nagradu dobio je 1990. za zbirku „Svet se ne završava”, pošto mu je za dlaku izmakla četiri godine ranije za zbirku Izabranih pesama od 1963. do 1983.
Iz rodnog Beograda, Simić je s porodicom otišao u Ameriku 1954. Bilo mu je svega 16 godina. Odrastao je u Čikagu, a diplomirao na Njujorškom Univerzitetu. Prve zapažene poetske uspehe napravio je ranih sedamdesetih.
BIO JE PRVI SRBIN KOJI SE ODSELIO U AMERIKU: Na vreme je shvatio da je moć u politici, osnovao masonsku ložu i ušao među 200 najuglednijih Amerikanaca!
Simić je poznat kao stvaralac koji je napisao možda najbolje redove o džezu i filosofiji, svojevremeno je proglašen državnim pesnikom SAD, a na pitanje koje mu je najživlje sećanje na rodni Beograd, rekao je za „Novosti”:
– Jurcanje okolo s drugom decom u poslednjim mesecima rata. Još mogu da čujem svoju majku kako me doziva, dok noć počinje da se spušta na okupirani grad ili neke komšije, koje me zaustavljaju na ulici da bi mi rekli kako je majka obećala da će me ubiti kad se vratim kući.
Novinar Volter Bogdanić
Volter Bogdanić (10. oktobar 1950.) potiče iz stare srpske kolonije u Čikagu. Otac mu je kao emigrant radio u čeličani, a deda mu je bio ugledni beogradski trgovac i vlasnik hotela „Palas”.
Novinarstvo i politiku je studirao na Univerzitetu Viskonsin, a kao profesionalni novinar počeo je da radi 1973.
Prvog Pulicera dobio kao reporter „Vol strit žurnala” za istraživanja i seriju napisa o ilegalnim medicinskim laboratorijama u Americi, na osnovu kojih je napisao knjigu „Velika bela laž”.
Drugog Pulicera osvojio je za istraživanje nesrećnih slučajeva u američkoj železnici, pod nazivom „Smrt pod vagonima”, a trećeg za istraživački tekst o otrovnim kineskim proizvodima na američkom tržištu.
Ostaće upamćen po rečima da mu je „srpsko poreklo važnije od svih nagrada u životu”, ali i da sve što je u životu postigao „duguje srpskom vaspitanju”.
Evo šta je rekao primajući trećeg Pulicera:
– Verujem da dobro novinarstvo menja stvarnost. Trudim se samo da istina bude jača od pokušaja da se njom manipuliše, jer slobodna i objektivna reč ume da ubije laž.
(Izvor: dnevno.rs, foto: Pixabay)
