Home Istorija Preokret u Prvom svetskom ratu: Austrougarski oficir prežalio Srbe, a kroz tri...

Preokret u Prvom svetskom ratu: Austrougarski oficir prežalio Srbe, a kroz tri godine je već morao da predaje ključeve Visokih Dečana

SHARE

Nakon sloma srpske vojske u jesen 1915. godine, Austrougarska je mislila da je napokon mogla da odahne

Nije više bilo onih koji su ih ponižavali godinu dana unazad i zbog kojih im se ceo svet smejao. Sa Srbijom je svršeno, mislili su oni. Srbija je prošlost.

U jesen 1915. godine srpska vojska se slomila pod udruženim naletom nemačkih i austrougarskih snaga, i krenula u povlačenje ka Solunu, gde su se naši engleski i francuski saveznici iskrcali u nameri da nam priskoče u pomoć, pa morala da promeni pravac i da krene preko albanskih vrleti u golgotu, pošto nam je bugarska vojska udarom s boka presekla pravac ka Egeju.

Tako je Beč napokon mogao da odahne: onih, koji su ih godinu dana unazad šutirali u tur svaki put kada bi pokušali da ih pokore, onih, koji su ih ponižavali pred čitavim svetom, onih zbog kojih im se ceo svet smejao — više nije bilo. Kraljevina Srbija i njena slavna vojska uništene su i „prežaljene“, ostali su samo bedni ostaci koji će pomreti u tuđini, u izbeglištvu.

Ali samo tri godine kasnije, u jesen 1918. prežaljeni su se vratili na čelu moćne savezničke armade da nastave sa progonom bečke gospode, u čemu im nije bilo ravnog, i da svojim nezadrživim nastupanjem razbiju Habzburšku monarhiju u paramparčad.

Tih jesenjih je nastala ova fotografija: tačno 29. septembra 1918.

Na njoj vidimo austrijskog činovnika, oficira, kako simbolično predaje ključeve manastira Visoki Dečani u ruke četničkom vojvodi Kosti Pećancu, i to u prisustvu igumana Teofana, izvesnog N. Jovičevića i poručnika Milana Zonića-Krala. Fotografija je tridesetih godina postala razglednica, a potpis na jednoj njenoj verziji Visoke Dečane naziva „lavrom“, iako to nije zvanična „titula“ ovog našeg manastira.

O događaju na slici nažalost nismo uspeli ništa više od ovoga da pronađemo. Sutradan je list „Velika Srbija“ na naslovnoj strani doneo tekst o oslobodilačkim operacijama koji se dotakao i prostora Kosova i Metohije, ali u kontekstu Prizrena, pa se kaže: „Od naročitog je značaja za operacije u Albaniji oslobođenje Prizrena, stare prestonice srpske, od strane francuskih trupa, jer ugrožava bočno i s leđa austrijske trupe u Albaniji, zbog čega ove moraju da se pod vrlo teškim okolnostima i najhitnije povlače iz tih krajeva.“

(telegraf.rs, Wikipedia)