Sobica u Beču, ali zato vila na Balkanu
Živim u Beču više od 20 godina. Moji roditelji nisu imali bog zna šta kad smo odlazili odande zbog rata i počinjali novi život u Beču… Zašto smo se uopšte preselili, nemam pojma. Radnika uvek treba, govorila je moja majka, a u to vreme naći posao na Balkanu bilo je ravno nuli, priseća se u popularnom blogu na sajtu austrijskog dnevnog Hojte (Heute) jedno gastarbajtersko dete sa naših livada i njiva.
Da se zna, moji roditelji ovde nisu zaradili veliku lovu, bilo je dovoljno tek za preživljavanje… U početku živeli smo u jednosobnom stanu, a nešto kasnije u malo većem, ali ništa luksuzno. Barem ne u Beču! Ali su zato moji roditelji odlučili da grade kuću van Beča, otprilike 600 kilometara južnije, da budem precizniji…
Rakija, sarma, narodnjaci, promaja: Saznajte za čim srpski gastarbajteri najviše čeznu
Nisu oni jedini koji nisu zaboravili svoje korene… Tamo, u starom kraju, takve se kuće grade da se teško mogu i nazvati kućama – to su prave vile i palate! Pa samo pogledajte Gomilicu, srpsko selo koje bi uverilo i najnevernijeg Tomu. Ali, nažalost, nijedno od tih sela nije živo, to su pusta sela…
A zašto? Zato što njihovi vlasnici žive i rade u Austriji i Nemačkoj, a sve što zarade ulažu u te palate u kojima niko ne živi?! Jedan od vlasnika tih palata kaže: Dok je još bio šiling, komšija digne dva sprata, a ja iz inata tri…
I nije Gomilica jedina… Širom nekadašnje Jugoslavije takvih sela, koja bi glatko mogla da ugoste i holivudske zvezde, bilo je svuda…
A onda dođe leto i tokom tih nekoliko dana prosto se učini da u tim selima nekog i ima… Zašto? Zato što se Austro-Jugosi vraćaju u zavičaj, ali ne na odmor…
(kurir.rs, youtube printscreen, Heute/printscreen)
