Home Običaji Sirene na ulicama, gaženje, miraz, prodavanje mlade: Stari srpski običaji na svadbama...

Sirene na ulicama, gaženje, miraz, prodavanje mlade: Stari srpski običaji na svadbama poštuju se i danas, a za svaki od njih postoji jak razlog i velika simbolika!

SHARE

Svadbarski običaji u našem narodu prepuni su religijskih, mitoloških i magijskih radnji

„Udaj se septembra u crkvi i život će ti biti bogat i dobar“, narodno je verovanje zbog kojeg je ovaj mesec još od davnina poznat kao najpovoljniji za venčanja. Ali nisu samo verovanja ono što se zadržalo u narodu – ko su jabučari, zašto je kapija okićena, zašto je dobro zgaziti supružnika i bacati žito po njegovom domu ili zašto se muško dete vrti tri puta? Odgovori leže u principima po kojima su se stvarale naše porodice.

Bogata obredna praksa ono je čime su se oduvek odlikovale svadbe u Srbiji. Vremenom, neki običaji bi se izgubili, da bi se potom vraćali prilagođeni savremenim društvima.

Najluđi srpski svadbeni običaji: Lažna trudnica, kupovina mlade, mrtvačka svadba…

Srpske svadbe su skup religijskih, mitoloških i magijskih radnji, protkanih folklornim sadržajima.

Da razumemo običaje pomogli su nam etnološkinja dr Vesna Marjanović i savetnica u Etnografskom muzeju Vesna Drašković.

JABUKA – VERIDBA

„Jabuka“ je reč koja je u mnogim našim krajevima predstavljala čin veridbe.

– Razlog tome je što se na veridbu dolazilo sa jabukom, u koju su bili umetnuti novac i prsten, a roditelji momka, kao i njegova rodbina, nazivani su jabučarima. Ukoliko bi devojka prihvatila, smatralo bi se da je veridba obavljena – kaže dr Marjanović.

BIDERMAJER

Bacanje buketa cveća kod nas se raširilo nakon Prvog svetskog rata u gradskim sredinama, a zamah je dobilo u drugoj polovini 20. veka. Prema rečima Vesne Marjanović, bacanje bidermajera čin je pokazivanje želje da se lanac stupanja u brak nastavi i prenese na drugu mladu devojku stasalu za udaju.

MLADOŽENJA – KAO VEŠT RATNIK

Mladoženja ispred mladine kuće puca puškom u jabuku okačenu na dugačku motku. Kako kaže Vesna Drašković, ovo je deo svadbenih običaja dinarskog stanovništva i preživeo je iz vremena kada je uloga muškarca bila izrazito ratničko-lovačka. Kako dodaje dr Marjanović, ovaj čin u prošlosti bio je znak da se mlada odvaja od svoje porodice i da tog trenutka te dve porodice stupaju u familijarno, beskrvno srodstvo.

Kumstvo se ne odbija: Izreka koju svi koriste, a evo šta kažu narodna verovanja

SITO NA KROVU

Pri dolasku u mladoženjinu kuću svekrva nevesti daje sito sa žitom. Nevesta žito baca sa sve strane ispred kućnog praga, a sito baca na krov. Verovalo se ako sito ostane na krovu, brak će biti plodan i uspešan, a ako padne, mlada i mladoženja će se brzo rastaviti.

SIRENE NA ULICAMA

– Značenje svake buke je da odagna zle sile od onih za koje se verovalo da im prete. Tako su i mladenci bili na udaru jer su menjali status u društvu. Kasnije je to bila oznaka veselja i znak da su se dve familije orodile – objašnjava dr Marjanović.

RAKIJA UMESTO POZIVNICE

U mnogim krajevima Srbije, ali i šire na južnoslovenskom prostoru, u svatove se zove buklijom. Ako pozvani otpije gutljaj, odmah nalije svoju rakiju i vezuje dar pozivaru.

PRODAVANJE MLADE

Prodavanje označava čin kada dever „kupuje“ mladu od njenog brata kao predstavnika njene porodice. Tako se u prošlosti davala simbolična nagrada za izgubljenu radnu snagu u njenoj porodici, dok je mladoženjina porodica dobijala člana više, radno sposobnog.

Verovali ili ne, ali i ovo postoji: 5 tipova hvatačica bidermajera

ZGAZI GA

– Veruje se da će onaj ko nakon pristanka na sklapanje bračne zajednice prvi nagazi svog partnera voditi glavnu reč u kući – kaže Vesna Drašković.

MIRAZ

To je devojačka sprema, u tradicionalnom društvu bila je imovina koju je devojka pripremala od trenutka kada uđe u pubertet. U seoskim sredinama miraz su činili peškiri, ćilimi, posude, odeća i nakit. Ukoliko bi došlo do razvoda, nevesta bi svoj miraz vraćala sa sobom u roditeljsku kuću.

KIĆENJE SVATOVA

Devojački svatovi pošto nisu išli na venčanje, već su se sastali u domu, nisu ukrašavani ruzmarinom sve do polovine 20. veka, a potom je počelo kićenje svih svatova. Danas se svatovi kite na više načina i nije nužno da bude ruzmarinom, ali ono što je ostao običaj jeste da se onome ko kiti za to daje novac.

(Izvor: Telegraf.rs, foto: Pixabay)