U Beogradu, na Čukarici postoji ulica koja nosi njegovo ime. U Arandjelovcu ima svoju aleju. A u srcima ljubitelja operske muzike, Živan Saramandić zauzima posebno mesto. Ali ne samo operske muzike. Njegov repertoar je bio raznolik. Poredili su ga sa Šaljapinom, pevao je, kao i ruski pevač, ruske narodne pesme. Pevao je naše, domaće narodne pesme. I voleo je džez.
Živan Saramandić je rodjen u Beogradu 1939. godine. Zbog rata, preselio se sa roditeljima u njihov rodni Arandjelovac, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. I sve vreme peva. U horu, u zabavnom orkestru koji je i osnovao. U Beogradu upisuje ekonomski fakultet. Kao apsolvent, dobija poziv da peva u varijeteo „Orfeum“, u to vreme znalajnoj kulturnoj instituciji. Dodeljen je poznatoj operskoj pevačici Zdenki Zikov kao djak i na ekonomiju se nije vratio.
Kome je sve Toma Zdravković posvećivao pesme: Jedna mu je slomila srce i nije mogao da je vidi na samrti (VIDEO)
Tokom karijere, kao prvak Narodnog pozorišta u Beogradu, svojim basom je interpretirao skoro sve važne uloge napisane za taj glas u operama: Knez Igor, Faus, Nabuko, Seviljski berberin, Boris Godunov, Don Kihot… Osim opere, voleo je i srpske i ruske narodne pesme, a posebno opus Šaljapina. Nije se libio ni da zapeva sa Tomom Zdravković. Uživao je u životu i imao svoju veliku ljubav, pored opere, suprugu Milku Stojanović, takodje veoma uspešnu i svetski priznatu opersku divu.
Slavna Radmila Savićević volela je samo jednog čoveka: Zbog ljubomore sekla je kulise u pozorištu, a evo kako ga je zvala
Živan Saramandić je odbio mnogobrojne pozive da se preseli bilo gde u svetu. Kada su ga pozvali u Berlin i ponudili mu blanko ček, rekao je da ne želi da peva onima koji su ubili njegovo oca u 2. svetskom ratu.
Umro je 2012. godine u 72. godini. Nikada nije prestajao da peva. Pa i u poznoj starosti, njegov glas je bio čist, snažan, izuzetan.
(Foto: “Monografija Živan Saramandić”)
