Mnogi ne znaju šta znači i zbog čega izvodi ovaj neobičan ritual, a ovo su neka od tumačenja:

Neki smatraju da cepanje treba da pokaže da (energetskoj) auri roditelja u ekspanziji dosadašnja odeća više nije odgovarajući omotač.

I u prošlosti su slavska trpeza i običaji bili na nivou: Evo šta su Srbi nekada pripremali za slavu

Drugi pak, veruju da ovaj običaj vodi korene iz davnih vremena, kada se deca nisu rađala u porodilištima, već u kući, na ulici, u njivi, u šumi i drugim mestima. Dete je trebalo da se uvije u neki komad tkanine zbog zaštite od hladnoće, a zbog nekog drugog verovanja se izbegavala ženska odeća kad god ima neka muška košulja u blizini.

Ako se dete rodi u kući, onda se odevni predmet uzimao iz ormana, a ako se porođaj dogodi napolju, onda se zaustavljao prvi muškarac koji se nađe u blizini, te bi se od njega uzimala košulja.

Svako sa svakim, sve do zore: Strndžanje je najbizarniji seksualni običaj u Srbiji

Veruje se, takođe, da se onima koji učestvuju u cepanju košulje, a to su radili samo muškarci muškarcima (sada često i žene učestvuju u tome), prenosi neka vrsta sreće muškarca koji je postao otac, i da će oni koji je cepaju isto postati očevi. Ovo bi, dakle, na neki način, bio ekvivalent hvatanju bidermajera od strane devojaka na venčanjima.

Neki smatraju i da ovaj običaj potiče od verovanja da će onaj ko uzme delić iscepane košulje dobti takođe isti pol deteta kao i otac čiju košulju cepaju, a opet, u drugim krajevima se verovalo i da to vodi ka dobijanju bebe suprotnog pola.

(Pxabay)

One, psihološki, imaju decu, imaju to osećanje trijumfa koje dete donosi, ispunjene su ljubavlju koja im je uzvraćena, imaju o kome i za koga da brinu, uzajamnost odnosa ih bogati, osećaju se korisno i ostvareno

Tetka može, a ne mora da ima svoju decu. Tetkina deca mu nekako idu uz nju. Sa njima se volimo i ne volimo, tučemo kao mali, družimo kao odrasliji, oslanjamo jedni na druge kao sasvim odrasli. Zanimljivo je da deca obično misle kako bi ona druga mama, dakle u ovom slučaju tetka, bila možda bolja od sopstvene. To, doduše, misle i tetkina deca za naše majke. Ali, ono što je bitno jeste Tetka, piše elle.rs.

Tetka je nešto poput dobre vile iz lepih dečjih bajki. Zna sve, razume sve, ume da uteši, rasplaši, kada se rodimo, na poklon obavezno donese dukat (pa red je, Tetka je, ali to je nekako više za mamu i tatu), a nama naše prvo ćebence ili neku plišanu igračku od kojih se ne odvajamo, nekada ni do svadbe. Onda donosi razne benkice, zeke, kapice, šalčiće, sapunčiće, flašice, cipelice, odelca, haljinice, sve za Tetkino zlato.

Ona je bila prava inspiracija: Arsen Dedić je napisao pesmu Mileni Dravić, a evo ko joj je još pisao stihove

Obožava da se slika sa nama i imamo gomilu slika na kojima nas drži čvrsto, čvrsto i smeje se onako, nekako najlepše. Kako idu godine, mi sve veći na slikama, tetka u prvo vreme sve lepša, a onda polako počnu da joj se vide godine. No, to vide drugi. Za nas tetke ostaju nekim čudom uvek mlade. Mama može i da ostari, ali Tetka…nemoguće!

Ona nam da parče čokolade koju kriju kao neprijatelja da nam se ne pokvare zubi, da se ne gojimo kada odrastemo, kupi sladoled iako su roditelji strogo zabranili jer „dete ima osetljivo grlo“, kupi prvu mini suknju, pa makar se mama razbesnela, „izboksuje“ prvi džeparac, prvog dečka, prvo samostalno letovanje. Ćušne neke pare u džep, onako, da nam se nađe, dopuni mobilni, kupi „na rasprodaji“ nešto „kao za tebe da su pravili“. Kod nje se uvek nađe neki parfem, dopola potrošen koji „mi, ma kad ti kažem, zaista ne treba“. Ona ima najbolji izbor dijeta baš za našu krvnu i ostale grupe, ima oštro oko kada dobijemo gram više ili oslabimo taj isti gram. Zna kada je tata besan po frekvenciji njegovog glasa, kada mama ima migrenu, pa treba hodati na prstima, kada su se posvađali zbog njene nove bluze ili njegove stote rekreativne partije tenisa u ovom polugođu.

Zna ona i više od toga, ali ume da se ponaša kao neko ko ne zna ama baš ništa. Tako se od Tetke uči da se zna a ne zna, da se ne zabadaju nosevi u tuđe tanjire, da je lepo imati najbolju drugaricu, ali da ne treba zbog toga oterati sve druge, da je normalno da se drugarice ponekad i posvađaju.

Tetka nas uči kako se ljubi, na koju stranu ide nos, kako da ne pocrvenimo ako nas On gleda, a ako i pocrvenimo, da On to ne vidi. Ona zna i koji su najbolji filmovi koje treba gledati na prvom dejtu, da li pri prvom susretu treba sesti u ovaj ili onaj kafić. Uči nas kako se krišom stavlja maskara, a da razredna ne primeti (mama je već naučila na razne vrste maskiranja), kako može da se pozajmi baš onaj fantastični top od drugarice a da pri tom ne priča o tome koja sila bakterija vreba baš na nas odatle i koje karakondžule mogu da nas pojedu ako pozajmimo tuđu stvar. Znate šta su karakondžule? Ako ne znate, pitajte Tetku. Sve je to već preživela.

Tetki sme da se kaže koliko je jedinica u dnevniku a da nas ne kazni i ne oda, sme da se pobegne iz škole i da samo ona zna. Ume da nam uradi domaći da roditelji ne vide, hoće da nam pomogne oko latinskog, fizike, tako nekih predmeta za koje u tom periodu nismo sigurni čemu služe sem da muče đake. Tetka najbolje zna koje kolokvijume imamo, kada su ispiti, nagradi za položen ispit i ne mršti se zbog šestice. Pred tetkom sme da se plače zbog neuzvraćene ljubavi ili zbog toga što nas je neko „dvojkirao“.

Obožava Beograđanina i svekrvinu proju: Argentinka Marija Ines ljubav i sreću našla u Srbiji

Tetka će umeti da nam objasni kako za prekid veze nismo krive mi nego on, sigurno nas je mnogo voleo, ali smo mi jače, snažnije, nije mogao da nas prati. Šta stvarno misli, samo ona zna. Nikada nam neće direktno reći da nam dečko nije baš previše bistar ili previše lep. Reći će da je OK, da je baš „cool“, ali možda mi možemo i bolje. Ništa njemu ne fali, ali smo mi ipak tako nekako vrlo posebne. Istini za volju, Tetka veruje u tu posebnost. Tetka je neko ko autentično i bezuslovno voli, poštuje, veruje u našu ispravnost i nepogrešivost. Daje podršku, hrabri, gura, podstiče, kreće iz četvrte, a koči u mestu.

Zašto je tetka tako značajna osoba? Tetka je žena, dakle neko ko po mnogo čemu podseća na majku. Za razliku od majke, tetka nema taj stepen odgovornosti, zebnje, straha, zbunjenosti koji ima majka u prvom susretu sa svojom bebom. Zato je tetka slobodnija, deluje neposrednije, spontanije. Tetka sme da bude umorna, majka to ne može. Tetka može da kaže da nešto ne može ili ne ume. Majka ne može. Tetki je dozvoljeno da pogreši, majci ne. Uostalom, od „grešaka“ majki, viđenih očima njihove dece, živi čitava jedna profesija – psihoterapeuti. Tetkama je lakše jer se bave decom sa one lepše strane.

Roditelji su zaduženi i za ono što deca ne vole: jedi, peri ruke, peri zube, složi igračke, namesti krevet, ustaj za školu, vrati se kući na vreme i sl. Mnogo je manje područja života u kojima može da dođe do sukoba između Tetki i njihovih „zlata“. Nikada niko nije zvao Tetku u obdanište zbog toga što su se deca potukla. U školu na roditeljske idu roditelji. Društvo pravi značajnu razliku između roditeljske kompetencije i tetkine ljubavi i to je u redu, zar ne?

Međutim, Tetka može da bude vrlo dobra zamena za majku u onim oblastima u kojima se dete ustručava da se poveri, ima strah ili loše iskustvo, kada

Pazite, deca sama biraju prijatelje. Roditelj je jedinstvena osoba u životu i tu ulogu nikada ne treba mešati sa drugarskom. Tu drugu lepo može da ostvari tetka. Ona i jeste prijatelj, pa i mnogo više od toga. Tetka predstavlja onu slobodnu, emocionalno čistu zonu u kojoj je sklonište za naše duše i kada nam ne ide i kada nam je dobro. Tu ne postoji sistem nagrada i kazni, grdnja, strah. Postoji okeansko osećanje svemoći koje smo zaboravili kada smo ga osetili prvi put – kada smo se rodili.zna da je pogrešilo i žao mu je, a plaši se kazne. Od Tetke mogu da se dobiju prva uputstva o svemu prvom u životu a da to, naročito u periodu adolescencije, nema tu težinu koju ima takav razgovor sa roditeljem. Došla je neka moda da se roditelji trude da budu prijatelji sa decom.

Tetke, sa svoje strane, apsolutno obožavaju decu svojih sestara i braće. Decom se hvale, diče, voze ponosno kolica, tricikle, bicikle, rolere, klizaljke sa decom. Koliko su samo ponosne kada neko kaže: „O, kako je lepo ovo tvoje dete“. Pa to i nije greška. Naše tetke nas i smatraju svojom decom. U psihološkom smislu to zaista i jesmo.

Pomeranje vremena udaje i rađanja dovelo je do toga da je mnogo mladih žena u statusu Tetke. One, psihološki, imaju decu, imaju to osećanje trijumfa koje dete donosi, ispunjene su ljubavlju koja im je uzvraćena, imaju o kome i za koga da brinu, uzajamnost odnosa ih bogati, osećaju se korisno i ostvareno. Sve ovo nije iluzija, to je realnost. Stvari postanu malo drugačije kada dobiju svoju decu, ali to su nijanse. Tetkino dete jednom – tetkino dete zauvek.

Šta nas to čini zanimljivim strancima: 10 činjenica o Srbiji koje nikoga ne ostavljaju ravnodušnim

Jedno istraživanje rađeno nedavno u našim školama pokazalo je da se učenici pre poveravaju tetkicama nego profesorima ili psiholozima i pedagozima. Nije ni čudo da se tetkica zove tetkica. Tetkica u školi takođe je neko od koga se ne strepi i ko ne kažnjava, a ume da uteši i pomogne.

Ako vam se učini da je ovo oda Tetkama, niste pogrešili. U eri brige za ekološki opstanak naše planete, valjalo bi razmisliti i o psihičkoj ekologiji naše duše. Taj resor suvereno drže Tetke.

• Ko nije imao tetku, ne zna šta je time izgubio.

• Tetka je rođaka, drugarica, prijateljica, saveznik.

• Tetke su jedinstvena bića; svaka je neponovljiva.

• Svaka tetka ima svoje „zlato“.

• Blago „zlatu“.

• Tetka nije zamena za majku; ona je njena dopuna.

• Tetka je živa enciklopedija, od nje se uči o životu.

• Niko ne može da vas uteši kao Tetka, naročito kada ste u svađi sa roditeljima.

• Tetke zažmure pred pravilima ne zato što su neposlušne nego zato što imaju samo svoja.

• Tetke su najbolji prijatelji dece.

(Pixabay)

Brzina je ključna u spasavanju života pacijenta, posebno ako se ne zna ništa o istoriji bolesti koju povređena osoba ima. Ipak, nesvakidašnji slučaj kada su lekari Hitne pomoći iz Pančeva spasili bebu vraća veru u ljude i u srpsko zdravstvo.

Društvene mreže su preplavljenje pričom koju je postavila Snežana Diklić na Fejsbuk stranici Pančevci na Facebook-u.

Ona se u svom postu javno zahvaljuje Pančevačkoj hitnoj pomoći jer su po pozivu u rekordno kratkom roku stigli do Mise. Kako ona navodi, radilo se o povredi bebe.

Oborio svetski rekord u pijanstvu zbog žene: Policija zaustavila vozača u Beogradu, šokirali su se koliko je imao promila alkohola u krvi

Međutim, ono što je posebno oduševilo Snežanu, a i sve koji su pročitali njenu poruku na Fejsbuku je požrtvovanost lekarskog osoblja Hitne pomoći iz Pančeva.

Oni su naime, na sve moguće načine animirali bebu, pevali joj i igrali se s njom u kolima Hitne pomoći kako ne bi zaspala na putu od Pančeva do Beograda, a sve u cilju da bi joj što pre bila ukazana pomoć.

Navodi i to da su oni brzo i profesionalno bebu transportovali do bolnice. Takođe sve pohvale idu i za pomoć ukazanoj u Pančevačkoj bolnici na hirurgiji gde su lekari bili izuzetno profesionalni.

I TO SE DEŠAVA U SRBIJI: Dedu proglasili mrtvim, naručili kovčeg, a onda usledila vriska i bežanje

Dodaje i to da je hitna izvršila transport bebe do Beograda i da su bili na visini zadatka!

Stupili smo u kontakt sa dotičnom Snežanom Diklić i zamolili je za komentar.

Ispostavilo se da ona nije majka bebe, već da je samo čula za herojski čin lekara koji je morala da podeli sa svima. Ona nam je rekla i da je kontaktirala roditelje koji nisu bili raspoloženi to da se otkriva identitet deteta, kao i za priču za medije (što apsolutno razumemo).

(Izvor: espreso.rs, Pixabay, Facebook)

Međutim, većina dece su genijalci i budući dobitnici Nobelove nagrade jedino u očima svojih roditelja.

Ali, naravno, uvek postoje izuzeci, odnosno, zaista nadprosečno nadarena i inteligentna deca, a evo i znakova koji ukazuju na to:

1. Dete jako rano zna da čita

Da li je vaše dete počelo da čita još sa četiri godine? Deca koju zanimaju knjige već u ranom detinjstvu, po pravilu imaju viši koeficijent inteligencije (IQ).

Većina dece počinje da čita oko šeste godine života.

2. Dete je muzikalno

Svejedno radi li se o gitari, violini, flauti, bubnjevima ili jednostavno sklonosti ka pevanju – dete koje pokazuje sklonost ka muzici obično je vrlo inteligentno.

3. Ima dobro pamćenje

Vaše dete sve upamti i priča o stvarima koje su se dogodile pre nekoliko nedelja ili meseci? To je dobro! Znači da ima dobro sećanje – i visoki IQ.

4. Znatiželjno je

Prema časopisu “Harvard Business Review” radoznalost je takođe važna kao i inteligencija. Deca koja puno pitaju žele po pravilu mnogo da nauče te često imaju viši IQ od druge dece.

5. Ima smisla za humor

Vaše  dete stalno smišlja neke šale? Ako vam to ide ponekad na živce – smiri se i pisti ga da se zeza. Mensa tvrdi da je dobra porcija humora znak za visoki IQ.

6. Rado razgovara – pa i sa odraslima

Vaše dete se ne gasi,  pa rado priča čak i s odraslim osobama? To je dobro. To je takođe jedan od znakova visoke inteligencije.

Još nešto: ako dete nema ni jednu (ili tek neku) od tih karakteristika, nemojte biti tužni. Još uvek može postati genij!

(Pixabay)

Neko to prihvata bolje, neko gore.

Kada vidite dobro poznatu svesku sa linijama i, čini se, beskonačan niz istih slova, verovatno vam pripadne muka od mučnog zadatka i sata i sata provedenih nad sveskom pokušavajući da ispišete pune strane istih slova, velikih i malih.

Da, zahvaljujući tome danas čitate i pišete, ali to ne znači da ste makar i na sekund uživali u usvajanju tog znanja.

Zato se ovih dana ljudi smeju nad ovim đakom koji je sebi usred domaćeg dao oduška.