Argentinci imaju ,,vrelu krv” kao Srbi
Rođena i odrasla u Buenos Ajresu, već tri godine živi u Beogradu, gde je pronašla ljubav jednog Beograđanina i zaljubila se u srpski način života, koji se, kako kaže, ne razlikuje mnogo od argentinskog
To što se tango intenzivno i svakodnevno pleše u Beogradu samo je još jedna sličnost koju naš grad ima sa dalekim Buenos Ajresom. Posebnu vezu između ova dva grada pravi Argentinka Marija Ines Bogado.
Mladi poljoprivrednik iz predgrađa Beograda koga bi svaka devojka poželela: Ostavio fudbal, traktorom ore njive od jutra do mraka, umesto kafana ide u teretanu
U pauzi letenja, nastupanja po čitavoj Evropi i držanja tango radionica, ona živi u Beogradu, u kojem je pronašla najlepši ljubavni tango zagrljaj. Vrlo jednostavno – došla je pre pet godina na tango festival, pre četiri godine se zaljubila u jednog Beograđanina i već tri godine živi ovde. A ipak, rodni Buenos Ajres prepoznaje na svakom koraku…
– Beograd je veliki grad, otkrivam ga svakodnevno i vidim da u sebi ima svašta argentinsko. Volim Skadarliju i Bajlonijevu pijacu. To je ta kombinacija na koju sam navikla, duh istorijskog, bučnog i veselog. Takav je nekad bio Buenos Ajres – počinje Marija svoju priču u kojoj se prepliću dva grada i dve velike ljubavi.
Posebno, kaže Marija, uživa u tome kako se ljudi ovde druže i žive.
– U Srbiji, kao i u Argentini, svi vole noćni život i izlaske. Sviđa mi se to vaše neobavezno „hajde na kafu“ i to koliko se ljudi druže, koliko je društveni život aktivan. I stari i mladi vole da se šale i to je još jedna sličnost s Argentincima. U ostatku Evrope ljudi popiju kafu za deset minuta i raziđu se, a ovde se sedi, priča, upoznaje, druži… – nabraja Marija stvari bez kojih ne bi mogla.
Kao mala, želela je da bude učiteljica folklora, a odrastala je slušajući na radiju tango, koji je volela njena baka. Kada je sa 17 godina naučila prvi tango korak, znala je da želi samo da pleše i da što više ljudi podučava toj lepoti. Danas je svetska prvakinja u salonskom i vals tango stilu.
Najbolji gradonačelnik u istoriji Beograda: Živeo u prizemnoj kući, nije imao sekretaricu, službeni auto, šofera, a izgradio je pola današnje prestonice!
– Tango je deo mog života. To je moj posao, ali i način da izrazim emocije u zagrljaju s drugim ljudima. Kad se rasprše predrasude o tom plesu, svi otkrivaju ono što je u svakom biću najdragocenije – emocije. Kad uđeš u zagrljaj, zatvoriš oči, to je baš intimno, ali ta intimnost nema veze sa seksualnošću. Tango su osećanja u tebi. Možeš i da ne poznaješ osobu sa kojom igraš, ali kad slušate muziku zajedno, to motiviše tvoja osećanja i tako ih otkriješ. Osećaš se srećno, poletno, razigrano. Nekad je toliko romantično i nežno biti u zagrljaju, da ti dođe da se rasplačeš. Muzika je između vas, osećaš samo da vaša tela plešu, sama s osećanjima. Zato se tango tako strastveno voli i pleše – objašnjava nam Marija tajne ovog očaravajućeg plesa kojem je veoma posvećena.
Svekrvina proja
– Muškarci su zgodni i sviđa mi se što poštuju žene. Džentlmeni su, ali kako moj dečko objašnjava, na neki balkanski način. Sviđa mi se energija i kad pričaju, tako se unesu i veruju u to što govore. Ipak, u Beogradu, osim svog dečka, najviše volim kako njegova majka sprema proju – smeje se Marija Ines, koja voli i ćevapčiće, i gibanicu, i sve najlepše iz Srbije, a najviše jednog Beograđanina.
(Izvor: Blic, foto: Pixabay)
