Pravila svetkovanja ustanovljena su odavno, ali smo ih vremenom iskvarili
Sa proslavom praznika Svete Petke, počela je “sezona” krsnih slava. U novembru nas očekuje čak 8, pa je red da se podsetimo i svih pravoslavnih običaja vezanih za slavu.
Nažalost, vremenom su se običaji potpuno preokrenuli, pa postoji mnogo zabluda i slavi se na pogrešan način, pa bi valjalo krenuti od samog početka i podsetiti se kako se slava proslavlja prema crkvenim i tradicionalnim običajima.
Jedna od glavnih odlika srpskog pravoslavlja, za koju ne zna ostali hrišćanski svet, jeste krsna slava.
Proslava krsne slave ostala je jedina neprekinuta tradicija kod Srba još od vremena pokrštavanja pa do danas.
Kako je nastala slava?
Pre primanja hrišćanstva, Srbi su bili mnogobožački narod. Pored vrhovnog boga Peruna, koga su svi poštovali, svaki dom je imao svoje “domaće” božanstvo. Po prirodi sentimentalni i vezani za domaće navike i običaje, nakon susreta sa hrišćanstvom, Srbi su se najteže odricali tih božanstava.
Običaji u staroj srpskoj porodici: Kako se nekada moglo bez frižidera i šta se kojim danom jelo
Tek Sveti Sava je uspeo da zameni idole i božanstva velikim svetiteljima Hristove Crkve, koji su postali zaštitnici i pomoćnici srpskih domova i manastira, porodica i plemena, sela i gradova, pa i čitavih pokrajina i oblasti. Tako je nastala krsna slava.
U narodnim običajima promenilo se mnogo toga, ali se slava očuvala kao najveća svetinja našeg naroda.
Kako jedna porodica počinje da slavi slavu?
Krsna slava prenosi se sa kolena na koleno, sa oca na sina, dok žene udajom uzimaju muževljevu slavu. Za ljude sa istom slavom ranije se znalo da potiču od istog pretka, ali vremenom i raseljavanjem, ovo pravilo je prestalo da važi.
Ukoliko sinovi žive sa ocem, slave svi zajedno. Ali, kada se sin oženi, osnuje svoju porodicu i odseli iz roditeljske kuće, treba da počne da slavi slavu u svom novom domu. Pogrešno je mišljenje i izgovor “Otac mi je živ, on slavi”. Čim neko živi zasebno, treba da proslavlja slavu u svom domu, jer je krsna slava zaštitnik domaćeg ognjišta i Božji blagoslov za ukućane, a naročito za decu.
Kako se prima krsna slava od oca?
Prve godine kada se sin odseli, on dolazi kod oca na slavu. Kad se slavski kolač iseče, otac iz desne ruke daje sinu četvrtinu kolača, poljube se, čestitaju jedan drugom, a sin taj kolač nosi u svoj dom, deli ga sa porodicom i naredne godine slavi u svom domu.
Pripreme za slavu
Nekoliko dana pred slavu, u domu počinju pripreme, kako bi se svetac zaštitnik proslavio što svečanije. Kuća se rasprema i čisti, ukućani kupuju po nešto novo od odeće, naročito za decu, da se baš tog dana “ponove”. U kući treba da je svečana atmosfera i vedro raspoloženje.
Svećenje vodice
Svećenje vodice obavlja parohijski sveštenik, a za ovu priliku, domaćica priprema jednu posudu sa vodom, buket bosiljka, malu sveću, kadionicu sa briketom i tamjanom, i spisak ukućana. Sve ovo se postavlja na sto u sobi u kojoj se nalazi ikona. Dobro bi bilo da svi ukućani budu prisutni kad se sveti vodica, i to je razlog zbog kojeg se sveštenik ranije najavljuje. Kad se vodica osveti, svi ukućani treba da popiju po malo, a ostatak se koristi za pravljenje slavskog kolača.
Šta sve treba pripremiti za slavu?
Najvažnije je da za slavu spremite slavski kolač, žito, sveću i crno vino. Zabluda je da se za slavu podrazumeva veliki ručak. Pripremaju se ove obavezne 4 stvari, a sve ostalo je stvar izbora, mogućnosti i želje.
Slavski kolač
Dan uoči slave, domaćica kuće mesi kolač od čistog pšeničnog brašna, u koji se dodaje malo bogojavljenske i osvećene vodice pred slavu. Kolač se ukrašava raznim ukrasima od prostog testa (brašno i voda). na centralnom delu treba da se nađe ukras sa simbolom ISHS (Isus Hristos pobeđuje).
Slavski kolač zapravo simboliše Hrista, koji je hleb života, a vino kojim se kolač preliva prilikom osveštavanja označava Hristovu krv, koja je tekla iz njegovih rana. Odmah nakon osveštavanja, ukućani uzimaju po komadić kolača, a zatim ga seku i služe drugim gostima uz ručak.
Slavska sveća
Za slavu treba kupiti veću voštanu sveću, koja se postavlja u svećnjak i posebno ukrašava. Pali se na dan slave, pre sečenja kolača (ukoliko se obavlja u kući). Domaćin se prekrsti, izgovori molitvu i upali sveću šibicom. Sveća i njen plamen simbolizuju svetlost nauke Hristove.
Sveća treba da gori celog dana, a gasi se na sledeći način: Domaćin se preksti, uzme čašu sa vinom, iz nje zahvati jednu kašičicu i izlije vino na fitilj. Sveća će se polako ugasiti, a zatim je treba odneti pred ikonu ili na neko drugo svečano mesto u kući, gde treba da stoji do slave naredne godine. Može se paliti prilikom zajedničkih molitvi u kući.
Slavsko žito
Uoči slave, domaćica priprema koljivo ili panaiju, odnosno slavsko žito. Žito se sprema od čistog i otrebljenog zrna pšenice u čistoj vodi. Zatim se cedi i melje, a radi lepšeg ukusa, dodaju se mleveni orasi i mleveni šećer. Slavsko žito se zatim prebacuje u lepu, nisku činijicu, lepo se oblikuje i ukrašava takođe orasima i šećerom. Prilikom osveštavanja kolača, nosi se i žito – u sredinu se stavlja i pali svećica, žito se takođe preliva vinom u obliku krsta, a zatim se svećica vadi. Na njeno mesto možete da stavite neki cvet.
Isto kao i slavskim kolačem, slavskim žitom se takođe prvo služe ukućani, a zatim i gosti. Prema tradiciji, žito služi domaćica ili ćerka, a nosi ga na poslužavniku zajedno sa čašom vina i čistim kašičicama. Ipak, vino nije neophodno, jer je žito njime već preliveno, pa se može nositi voda.
Običaj koji valja ispoštovati: Evo šta raditi sa brojanicom kada se pokida!
Slavsko žito se kuva i prinosi u slavu Božiju i čast svetitelja koji se proslavlja, za zdravlje i napredak ukućana, kao i za pokoj duša preminulih u tom domu. Pšenica je u hrišćanstvu simbol večnog života – smrti ili vaskrsenja, jer kada se seje, zrno pšenice umire i klija, ali se iz njega rađa novi život koji donosi stostruki rod.
Žito se sprema za sve slave
U nekim krajevima razvila se pogrešna navika da se žito ne sprema za Aranđelovdan, Gavrilovdan i svetog Iliju, jer ti sveci su “živi”, kako kažu u tim krajevima. Pre svega, svi sveci su živi i od Boga proslavljeni. Znači, za sve slave treba spremati žito. Naši manastiri i crkve koji slave svetog Arhangela Mihaila ili svetog Iliju, pripremaju žito i to mora biti primer kako treba raditi, jer se tradicija i običaji u crkvi čuvaju nepovređeni. Nepripremanje žita, i pored upozorenja crkve, može se u tom slučaju smatrati čak i grehom.
Dvorenje slave
U našem narodu sačuvan je jedan lep običaj, dvorenje slave. Naime, domaćin, na dan slave, obučen u svečano odelo, gologlav, vedar i raspoložen, dočekuje goste i ceo dan ne seda dok sveća gori. Ne seda iz poštovanja prema svetitelju koga toga dana slavi i koji je glavni gost u njegovoj kući, i on stoji pred njim kao u crkvi na molitvi. Ukoliko je domaćin u starijim godinama i fizički nije u stanju da prestoji ceo dan, po njegovom dopuštenju slavu dvori neko od mlađih muškaraca, sin ili unuk. On ujedno brine o posluženju i rasporedu gostiju i o svemu što doprinosi da se gosti osećaju prijatno i raspoloženo. Domaćin na isti način ispraća goste, sa željom da se dogodine opet sastanu u još boljem zdravlju i raspoloženju.
Slavska trpeza
Pored nabrojanoga što čini slavu: slavski kolač, slavsko žito, sveća i vino, po našem narodnom običaju domaćin priprema slavski ručak koji se obavlja na dan slave. U nekim krajevima se priprema i večera uoči slave, na koju dolaze gosti, i to se zove navečerje praznika. Negde se slavi i drugi, pa čak, i treći dan slave. Odsustvo veronauke uslovilo je da se slava pretvorila skoro isključivo u slavsku gozbu, na kojoj, niti domaćin, niti gosti znaju o pravom smislu i suštini slave, pa čak ništa ni o svetitelju koji se slavi. Pošto se to pretvorilo, dakle, u obilnu gozbu, siromašnije porodice danas nisu u stanju da finansijski izdrže toliki trošak. Podvlačimo ponovo ovde, da je slava pre svega duhovni događaj i doživljaj uz ono što je neophodno za sam obred rezanja kolača, a sve ostalo je stvar volje i mogućnosti svake porodice.
Posne slave
Ovde valja upozoriti na još jedan poguban i štetan običaj, koji se polako iz neupućenosti u nekim našim krajevima, uvlači u naš narod. Naime, kada neka slava padne uz post, ili u sredu ili petak, na primer Nikoljdan, koji je uvek u Božićnom postu, taj dan se obavezno posti, bez obzira da li porodica iz nekih razloga ne posti taj post. Spremati mrsnu hranu za slavu je veliki i pogubni greh ako je post. Bolje je ne slaviti, nego praviti javnu sablazan i navoditi na greh druge (goste) da mrse na veliki praznik u vreme kada crkva naređuje post. Kad slava padne u sredu ili petak, a nije post, gozba i mrsni slavski ručak može se odložiti za naredni dan. Pogrešno je, kako to neki čine, na dan slave kada je post, “prikazati” na trpezi malo ribe i posne hrane, a posle postavljati i služiti mrsnu hranu. To je svojevrsno licemerje i nije dostojno hrišćanina, Srbina i pravoslavca, pogovo kada se zna da se može čak lepše i jeftinije pripremiti ručak od ribe i posne hrane. Postoji, čak i kuvar sa receptima za pripremanje posnih jela, koga bi trebalo da koriste domaćice koje pripremaju posnu slavu.
(stil.kurir.rs, Pixabay, Wikipedia)
]]>Pravoslavna crkva i njeni vernici 16. novembra proslavljaju veliki praznik – Đurđic. Ovaj praznik posvećen je prenosu moštiju Svetog velikomučenika Georgija iz Nikomidije u palestinsku Lidu, domovinu njegove majke, i to po njegovoj želji koju je pred smrt saopštio jednom slugi.
Sveti Georgije stradao je 303. godine, jer je kao Hristov vojnik odbio poslušnost caru Dioklecijanu, velikom progonitelju hrišćana.
Tradicionalno i prema običajima: Ovako se pravilno slavi slava
Izjavio je da se ne plaši da umre za svoju veru, propovedao je Novi zavet, a čak je i carevu ženu Aleksandru uspeo da preobrati u hrišćanstvo. Tada su oboje osuđeni na smrt odsecanjem glave.
Za razliku od Đurđevdana, koji je takođe posvećen Svetom Georgiju, odnosno njegovom rođenju, Đurđic nije crveno slovo.
U selima po Zapadnoj Srbiji postoji običaj klanja crnog petla ili pileta, a u Hercegovini crnog jareta. Oba običaja obavljaju se u strogoj tišini, kako bi se domaćini zaštitili od napada vukova.
Tamjan tera zlo iz kuće: Pratite ova 3 koraka i rešićete se negativne energije!
Običaji su nastali zbog toga što se od Đurđica pa do praznika Svetog Mrate 24. novembra nazivaju Vučji dani (Mratinci), a Sveti Mrata je zaštitnik vukova.
Iako Đurđic nije crveno slovo, veoma je važan i poštovan praznik među vernicima, pa se tako na ovaj dan ne rade teški poslovi i ručni radovi.
Takođe, strogo je zabranjeno loviti vukove, jer će lovce u suprotnom zadesiti velika nesreća i maler koji će ih pratiti i cele sledeće godine.
(Izvor: Stil.kurir.rs)
]]>Mnogi veruju da će, ako se zavetuju da će na svetog Vasilija otići u manastir Ostrog, njihova, ili bolest nekog njima bližnjeg, nestati “kao rukom odnesena”. Ako rešite da potražite pomoć ovog sveca, od sutra treba da počnete strogi post koji će trajati sve dok na Duhove ne odete na Ostrog i tamo se pričestite.
Najluđi srpski svadbeni običaji: Lažna trudnica, kupovina mlade, mrtvačka svadba…
Vernici koji polaze na put u manastir sa sobom obavezno treba da ponesu ulje, tamjan i pamuk, ali i vunene čarape i sve to potom ostave kod sveca “da prenoći”, jer stvari koje provedu noć u prostoriji sa moštima sveca, veruje se, dobijaju magične moći izlečenja.
Narodno verovanje kaže i da Sveti Vasilije Ostroški svake noći ustaje iz kovčega i šeta po stenama, a tokom vekova su mnogi sveštenici svedočili da svakog jutra vide pocepane vunene čarape na nogama sveca, iako su uveče bile obuvene čitave. Otuda i praksa da vernici koji idu na Ostrog sa sobom ponesu i jedan par belih vunenih čarapa.
Jedna od mnogobrojnih starih legendi koje svedoče o milosti, dobroti i moći Svetog Vasilija između ostalog jeste i priča da je sa vrha Gornjeg manastira jednom davno ispala beba iz kolevke. Budući da je se Gornji manastir nalazi u stenama planine Ostroška greda, maltene uz samu liticu, na čak 900 metara nadmorske visine, majka se prestrašila i verovala da je izgubila dete. Međutim, beba je pronađena živa i zdrava na zemlji u podnožju planine, veselo se smeškajući.
(Izvor: Žena Blic, foto: Wikipedia)
]]>Za Svetog Nikolu se kaže da polovina Srba slavi kao krsnu slavu, a druga polovina ide u goste. Sveti Nikola je u kalendaru Srpske pravoslavne crkve obeležen crvenim slovom i zbog toga postoji verovanje da tog dana ne valja raditi nikakve kućne poslove, usisavati, prati veš, čistiti…
Mnogi ne znaju, ali Sveti Nikola je postao zaštitnik mornara zato što je svoj imetak koristio za otkup zarobljenika. Postoji i verovanje da na Svetog Nikolu ne treba nikoga podsećati na dug niti mu dodatno otežavati položaj zbog toga što je dužnik.
Vladika Nikolaj Velimirović: Ovo su 3 najveće vrednosti srpskog naroda!
Na taj dan treba odnositi poklone onima koji slave Svetog Nikolu. Međutim i svečari koji slave ne smeju svoje goste da puste kući praznih ruku, već im obavezno moraju dati darove pre nego što pođu.
Sveti Nikola, čudotvorac, zaštitinik pomoraca i siromašnih, jedan je od najvoljenijih hrišćanskih svetaca i to ne samo kod pravoslavnih naroda, a sigurno je jedna od slava koju slavi najveći broj Srba. Ovaj svetitelj imao je veoma uzbudljivu životnu priču, koja vekovima fascinira hrišćane.
Crveni plašt i mitra na glavi
Dok je na pravoslavnim ikonama prikazan kao visok čovek u prepoznatljivom crvenom plaštu, sa episkopskom mitrom na glavi i štapom u ruci, kako daruje decu poklonima iz džaka, Nikola je umro 19. decembra 345. godine.
Sahranjen je u sabornoj crkvi mirlikijske mitropolije, a krajem 11. veka njegove mošti prenete su u Bari, u manastir svetog Jovana Preteče. Osim što se spomen na dan smrti svetog Nikole slavi 19. decembra, odnosno 6. decembra, sveti Nikola se proslavlja i 22. maja odnosno 9.maja, u znak sećanja na prenos njegovih moštiju u Bari.
Tradicionalno i prema običajima: Ovako se pravilno slavi slava
Malo treba da se ugoste porodica i prijatelji
Jedan od mogućih razloga za veliku popularnost Svetog Nikole kod Srba je što pada u vreme posta, a za posan ručak se u kući uvek imalo. Brašno za hleb, kupus i krompir za ručak, kao i rakija, bili su dovoljni da se ugoste komšije, prijatelji i rodbina.
Slavski kolač krsna slava
Još je jedan praktičan razlog za omiljenost Svetog Nikole je što je zimi jedino pogodno vreme za slavlja i okupljanja, jer nije bilo poljskih radova.
Legenda o dobročinstvu
Neverovatna životna priča Svetog Nikole najuzbudljiviji je deo storije o jednom od najranijih svetitelja. U želji da ostane anoniman, novac nije davao ljudima u ruke, već im je stavljao u džep da bi se iznenadili kada ga nađu.
Upravo iz njegovog dobročinstva proistekla je legenda o Svetom Klausu, odnosno o Deda Mrazu koji bi uoči Božića deci ostavljao poklone u čarapi na ognjištu.
(Izvor: Alo, foto: Pixabay, Wikipedia)
]]>Na dan Svetog Đorđa, nekada se slavska pogača ukrašavala crvenim i belim cvećem, i to uvezanim crvenim koncem.
Sastojci:
– 400 ml svežeg mleka
– 1 kocka (42 g) kvasca
– 3 kašike šećera
– 1 kašika soli
– 2 jaja + belance od trećeg
– 1 kašičica sirćeta
– 3 kašike ulja
– oko 1 kg brašna, može i više
– maslac – za premazivanje
– susam
Priprema:
Prvo aktivirajte kvasac, pa zatim umutite jaja sa preostalim mlekom i dodajte prosejanom brašnu. Zamesite srednje tvrde testo, pa ostavite da naraste.
Testo podelite na 5 lopti i svaku razvijte u koru u obliku kruga. Ređajte jednu na drugu, tako što svaku mažete maslacem, osim poslednje. Isecite ih na 8 dela osim sredine.
Jednu od kora isecite na 3 trake i napravite pletenicu, drugu koru isecite po sredini, pa krajeve okrenite ka njoj i savijte nadole.
Ostavite pogaču da naraste, pa je premažite žumancetom, mlekom i uljem. Pecite na 160 stepeni oko 40 minuta.
(Izvor: Stil Kurir)
]]>Na današnji dan obeležava se uspomena na Svetog Đorđa, koji je rođen krajem trećeg veka nove ere, u bogatoj hrišćanskoj porodici. Najlepšu i najdragoceniju uspomenu na ovog sveca predstavlja manastir Đurđevi stupovi, kojeg je u 12. veku podigao srpski kralj Stefan Nemanja.
Najluđi srpski svadbeni običaji: Lažna trudnica, kupovina mlade, mrtvačka svadba…
Đurđevdan je praznik sa jako puno narodnih običaja. Danas treba zelenim grančicama ukrašavati vrata i prozore na kući, kako bi u vašem domu vladali sreća, bogatstvo i mir.
Takođe, na današnji dan se pletu venčići od “đurđevskog cveća”: đurđevka, mlečike i drugog, i njime se okite ulazna vrata na dvorištu i kući i čuvaju se do sledećeg Đurđevdana.
U ovom srpskom selu ljudi žive 100 godina: Pije se voda iz potoka i odrastaju pravi gorštaci
Umivanje đurđevdanskom vodom će vas zaštiti od svih bolesti, a đurđevdanskim urancima se mladi opasuju vrbovim prućem “da budu napredni kao vrba”, kite zdravcem “da budu zdravi kao zdravac”, koprivom “da kopriva opeče bolesti sa njim”, i selenom “da im duša miriše kao selen”.
(Izvor: Alo, foto: Wikipedia)
]]>Trećeg dana Božića slavimo Svetog Stefana, krsnu slavu velikog broja Srba i prvu krsnu slavu u godini. Sveti Stefan bio je Jevrejin i rođak apostola Pavla. Prvi je od sedam đakona koje su sveti apostoli rukopoložili i postavili na službu oko pomaganja sirotinje u Jerusalimu. Zato je i prozvan arhiđakonom.
Svojom verom činio je mnoga čudesa među ljudima, a svojim protivnicima Jevrejima suprotstavljao se mudrošću i silom Svetog Duha. Optužen je da je hulio na Boga i na Mojsija, a uz pomoć lažnih svedoka i osuđen.
**************************************
Narodna verovanja i običaji na Stevanjdan
Sveti Stefan se uvek slavi 9. januara, trećeg dana Božića i jedna je od većih slava u našem narodu.
Najrašireniji običaj je da se na Stevanjdan iznosi božićna slama iz kuće, koja se, zbog verovanja u njenu plodotvornu moć, prvo pažljivo pometena i skupljena, ostavlja u štalu, privredne objekte, voćnjak ili među pčele, radi podsticanja roda ili napretka.
***************************************
U Vojvodini je tradicija da slamu iznose žene, tiho, da se ne bi čulo kako odlazi Božić. One metlu kojom je božićna slama pometena, ne koriste tokom godine, već radi zdravlja čuvaju.
Svetitelj se, ozaren svojom verom, obratio narodu i govorio o mnogim dobročinstvima koja je Bog učinio narodu Izrailja i nazvao ih izdajnicima i krvnicima Hristovim.
Ubrzo posle toga izveli su ga iz grada i kamenovali. Među mučiteljima nalazio se i njegov rođak Savle, kasnije apostol Pavle. Stefanovu mučeničku pogibiju gledala je sa nekog udaljenog mesta i Presveta Bogorodica sa Svetim Jovanom Bogoslovom i usrdno se molila Bogu za ovog stradalnika istine i vere.
Sveti Stefan je prvi hrišćanin koji je stradao za Gospoda i zato se naziva Prvomučenik. Telo svetog Stefana krišom je uzeo i sahranio na svom imanju potajni hrišćanin i knez jevrejski Gamalil.
(Izvor: Stil, foto: Wikipedia)
]]>Krsna slava Sveti Jovan presela je domaćinu Đ. J. (56) i njegovom sinu D. J. (26), koje je, posle četiri litre popijenog alkohola, kako se sumnja, pretukao kum M. M. (26), a potom je navodno nasrnuo fizički i na policajce koji su došli da ga hapse!
M. M. je došao kod kumova kući, u Jakovu, u nedelju, u popodnevnim satima, na slavu i ručak. Kumovi su se neko vreme lepo slagali, ali, prema nezvaničnim informacijama, nakon popijene četiri litre rakije, došlo je do svađe, a onda i do tuče. M. M. se sumnjiči da je najpre pretukao starog kuma i domaćina, a onda i njegovog sina D. J., koji se od batina navodno – onesvestio.
“Belka nas je zavila u crno”: Hit priča iz okoline Aranđelovca – koza ušla u kuću i pojela sa stola 20.000 evra
O incidentu je odmah obaveštena policija, čiji su službenici iz PS Surčin, došli u Jakovo na intervenciju. Međutim, M. M. se nije smirivao, opirao se hapšenju i čak je navodno i fizički nasrnuo na policajce. Jednog od njih, kako se sumnja, M. P. udario je u stomak i u glavu, a drugog, D. L. u predelu šake.
M. M. je nekako savladan i smešten u policijsko vozilo. Međutim, on se i dalje opirao, a prilikom dovođenja do policijske stanice oštetio je i unutrašnjost službenog policijskog vozila. Na kraju je, ipak, savladan i određeno mu je policijsko zadržavanje. Nakon toga je priveden na saslušanje u Treće osnovno javno tužilaštvo u Beogradu.
Kako saznajemo, M. M. je u ponedeljak – uveliko otrežnjen, izneo odbranu pred nadležnim tužilaštvom. Tvrdi da se “baš ničega ne seća”, da “nije vičan piću”, ali da je bio “mnogo pijan”. Kako je ispričao, navodno, učinilo mu se jednog trenutka da će domaćini napasti nekog gosta na slavi, pa je hteo da ga – brani. Tvrdi da mu je žao zbog svega što se dogodilo, a naročito kumova, koje kako kaže, mnogo voli i poštuje.
Oborio svetski rekord u pijanstvu zbog žene: Policija zaustavila vozača u Beogradu, šokirali su se koliko je imao promila alkohola u krvi
Dvojica policajaca na koje je M. M. fizički nasrnuo su, posle incidenta, prevezeni vozilom Hitne pomoći u Urgentni centar, gde su im konstatovane lake telesne povrede. S druge strane, domaćin slave i njegov sin, prošli su mnogo gore. Zadobili su teške povrede u vidu frakture glave, odnosno vilice. Ipak, u incidentu niko nije životno ugrožen i svi su pušteni na kućno lečenje.
M. M. je nakon saslušanja pušten da se brani sa slobode, jer nikada ranije nije osuđivan, niti slovi za incidentnog mladića. Na teret mu se stavlja napad na policajce, nanošenje teških telesnih povreda i oštećenje tuđih stvari, zbog čega bi, mogao da “zaradi” i robiju.
Istraga se nastavlja, a u narednom periodu biće saslušani oštećeni domaćini, svedoci sa slave, a naloženo je i veštačenje osumnjičenog.
(Izvor: Novosti, foto: Pixabay)
]]>Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Svetog Jovana Krstitelja, praznik posvećen svetitelju i proroku koji je krstio Isusa Hrista na reci Jordan.
Praznik Sveti Jovan Krstitelj koga slavi Srpska pravoslavna crkva, posvećen je Isusovom rođaku, poznatom kao Jovan Preteča.
Jovan se zove Krstitelj, jer je, po verskom učenju, krstio Isusa Hrista, a Preteča zato što je najavljivao Hristov dolazak.
Jovan je u reci Jordanu krštavao svakoga ko se pokajao. Živeo je jednostavno i asketski hraneći se insektima i medom divljih pčela, a odevao se u haljinu od kamilje dlake.
Jovan je ubijen za vreme kralja Judeje Iroda koji je naredio da se proroku odseče glava.
U narodu postoji običaj da se ljudi na Jovanjdan bratime i kume, jer se Jovan smatra uzorom karaktera i poštenja.
Vernici, bilo pravoslavci ili katolici, vrlo često daju Jovanovo ime svojoj deci. Pravoslavci slave krsnu slavu svetog Jovana, a katolici obično slave imendan.
Procenjuje se da je Sveti Jovan po broju onih koji ga slave na trećem mestu među Srbima. Najviše se slave Sveti Nikola i Sveti Arhanđel Mihail.
(Wikipedia)
]]>Tradicija se negde potpuno izgubila, dok se na stolu svakog domaćina i dalje nalaze slavski kolač, žito, vino i slavska sveća. Šta je ostalo isto, a šta se promenilo u hrišćanskom običaju slavlja?
Nekada je tradicija nalagala da domaćin po preuzimanju slave koju nasleđuje od oca pozove željene goste i taj poziv se podrazumeva i za naredne godine. Svaki gost koji dolazi, čestito pozdravi domaćina uz reči “Pomozi Bog, srećna vam slava!“, počasti se žitom i vinom i prekrsti.
Tradicionalno i prema običajima: Ovako se pravilno slavi slava
Svetac je zaštitinik doma i jelo se i pilo u njegovu čast, pokazujući da su dostojni vere i odani hrišćanskim običajima.
Domaćica sprema slavski kolač od vode koja je prethodno osveštana u crkvi. Slavska sveća je bila od pravog voska, kandilo i ulje da se očita molitva sveću, zaštitniku doma i porodice.
Svetkovanje kućnog sveca ili slava, trajalo je po 3 dana. Prvog dana su dolazili kumovi, uža rodbina. Drugog dana, za trpezom se nađu prijatelji, a trećeg, komšije se pozivaju na sitne kolače i kafu.
Šta su to domaćice iznosile na slavsku trpezu?
Predejlo nije bilo dominantno na slavskom stolu, ali ništa manje nije činilo siromašniju trpezu. Međutim, jela su se iznosila redom i svako od gostiju je imao izbor.
O slavlju kod Vožda Karađorđa pisali su i Rusi, a onda je usledio obrt i dinastija je promenila slavu
Gibanica, ajvar, turšija i ren činili su celinu uz pečenje, podvarak, proju i pogaču. Ono što se zasebno služilo bili su sitni kolači: vanilice, breskvice, rolati, oblande i slatke pite.
Danas je spektar daleko širi i raznobojniji, a tradicija je donekle zadržala svoj primat. Ipak, ono što je činilo slavu nekada tj. slavski sto jesu obroci organskog i prirodnog porekla, danas zbog tempa života, domaćice često pribegavaju kupovnim proizvodima.
(Wikipedia)
]]>