Home Vesti Tucite svoju decu čim primetite da počinju da liče na vas: Legendarni...

Tucite svoju decu čim primetite da počinju da liče na vas: Legendarni Duško Radović je imao pravi recept za vaspitanje dece

2074
0
SHARE
Bio je pesnik, pisac, novinar, urednik i aforističar koji je Beograd znao "u dušu", a evo kako je Duško Radović čestitao novu godinu nekada davno

Dušan Duško Radović bio je srpski pesnik, pisac, novinar, aforističar i TV urednik. Neka od njegovih napoznatijih dela su: “Kapetan Džon Piplifoks”, “Poštovana deco”, “Smešne reči”, “Na slovo, na slovo”, “Beograde, dobro jutro 1” i mnoga druga dela. Njegove pesme su postale hitovi za decu u izvođenju dečijeg hora “Kolibri” – Mrak, Plavi zec, Strašan lav, Šta je na kraju, Pesma o mleku, Tatin muzičar, Zdravica (Sve što raste htelo bi da raste…).

Svi znaju delove teksta koje matičar izgovara mladencima, ali retko ko zna ko je autor

Ovo su neki od najzanimljivijih izreka jednog od najvećih srpskih pesnika kada je u pitanju vaspiatnje dece.

Ako rešite sve probleme svoje dece, ona neće imati drugih problema sem vas.

Ima velike sirotinje među našom decom kojoj, sem para, roditelji ništa drugo nisu mogli dati.

Tucite svoju decu čim primetite da počinju da liče na vas.

Volimo decu i kad su kriva, jer će ih život kažnjavati i kad nisu.

Samo deca koja ne slušaju mogu postati bolja od svojih roditelja.

Ne vaspitavajte decu ako ne umete. Bolje je biti nevaspitan nego loše vaspitan.

Jedno upozorenje roditeljima: ako budete tukli svoju decu, ona će tući vaše unuke.

Za mene su prava deca ona koja još ne idu u školu, koja tek počinju da uče, misle i govore. E, jedino su ona u stvari još ona zdrava, autentična, originalna i jedino još ona imaju sačuvanu tu originalnost i u mišljenju i u izrazu.

Eto, kada uzmete onu knjigu Olovka piše srcem, vi kao pisac morate zavideti na toj nenamernoj originalnosti tog nerazvijenog dečjeg intelekta i duha, do kakvih se sjajnih misli dolazi neznanjem i spontanošću. U tom smislu su mala deca za mene velika inspiracija u toj velikoj slobodi prema navikama, shemama, klišeima…

Ona nemaju pojma ni o čemu! Kada pišem za decu i ja bih voleo da sam toliko čedan i oslobođen svih kalupa i da progovorim iz ove svoje pameti toliko čedno i čisto…
Ne postoji ništa draže od mišljenja male dece i načina na koji ga ona formulišu: on je uvek nepogrešiv. Kada je bio mali, moj sin mi je rekao: toliko sam gladan kao da sam žedan. To ne mogu ja da izmislim!

Najbolji gradonačelnik u istoriji Beograda: Živeo u prizemnoj kući, nije imao sekretaricu, službeni auto, šofera, a izgradio je pola današnje prestonice!

Deca su stvarno nepogrešiva u svojim formulacijama. To mi je neki ideal! Kad bih ja umeo…?

Velika sreća i sloboda dečja je u tome što ona stvarno nemaju nikakvog cilja. Malo dete živi danas, pa se ispava, pa živi sutra, pa se ispava i nije svesno nikakvih ciljeva. Mislim da ti ciljevi strašno kvare ljude, upropašćuju živote i ne daju nam da živimo svakoga dana, nego smo u stanju da šesnaest godina života upropastimo zbog neke male prednosti. Starci su opet na kraju života i nemaju šta da postignu, pa samim tim nemaju ni cilja. Kada nema velikih ciljeva, i male stvari postaju važne.

Koliko je čovek samo u stanju da zanemari divnih, malih stvari zbog nekih ciljeva koje će dostići. U ime nečeg velikog što će dostići ili ne! Kada je neko mali ili sasvim star on stoji pred tim svetom oslobođen svega onoga što bi mu uskratilo te sitne životne radosti. I najsitniji doživljaj nekome može pričiniti veliku radost, nekome ko živi u ovom trenutku… i nema više… i ništa mu ne smeta da potpuno živi u tom trenutku.

(Izvor: Volim Srbiju, foto: Pixabay)