“Volimo Francusku kao što je ona volela nas”: Kako je Francuska za tri dana čak tri puta žestoko pljunula i ponizila Srbiju

Kakvo strašno poniženje za današnje generacije Srba! Kakvo strašno poniženje za 1,3 miliona srpskih žrtava. Kakva sprdnja sa njihovom žrtvom i njihovim junaštvom!

Najblaže rečeno, neiskreno zvuči jutrošnje izvinjenje francuskog ambasadora u Beogradu Frederika Mondolinija upućeno „predsedniku Vučiću i srpskom narodu“ zbog „protokola i rasporeda sedenja na svečanosti obeležavanja Dana pobede u Parizu“. Neiskreno, da ovog puta ne upotrebim teže reči.

Ambasador Mondolini čitavu onu sramotu koja se juče dogodila u Parizu, Tačija koji sedi u centralnom delu bine, u drugom redu odmah iza Trampa, Makrona i Putina, i predsednika Srbije skrajnutog da je jedva primetan, objašnjava tek kao – „nesretnost, veliku nespretnost“!?!

Pred njom su i generali stajali mirno: Preživela devet ranjavanja, odlikovana sa najvećim ordenima, poštovana u Evropi, a u Srbiji zaboravljena

I, kako mi sad da verujemo njegovoj ekselenciji? Francuski protokol pa nespretan? Velika francuska država pa nespretna? Proslava koja je brižljivo pripremana godinama i na njoj nespretnost? Nespretnost ili francuska abeceda? Ako ste nas, gospodine ambasadore ponizili, nemorate sad još i da pravite budale od nas Srba! Je li nespretnost bila i ono što ste uradili pre par godina kada je u Normandiju, na godišnjicu savezničkog iskrcavanja, iz bivše Jugoslavije pozvana samo Hrvatska? Je li nespretnost i sramno francusko bombardovanje Srbije 1999. godine? Svoje ratne saveznice iz dva svetska rata? Ili su Srbi dobri samo kad za vas ginu?

Ono što jeste činjenica i što je istina, jeste da je Srbija za tri dana obeleževanja Dana pobede u Parizu tri puta žestoko pljunuta pravo u lice i tri puta ponižena. Prvi put kada je zastava lažne države Kosovo istaknuta u Notr Damu među zastavama zemalja učesnica Prvog svetskog rata. Drugi put, protokolarno, rasporedom sedenja na glavnoj proslavi. Treći put, a to je poniženje najstrašnije, činjenicom da predsednik Makron u svom govoru, među zemljama pobednicama Prvog svetskog rata jeste pomenuo Novi Zeland, recimo, a Srbiju nije!

Lukavstvom do pobede u Kumanovskoj bitki: Čovek čija je truba spasila srpsku vojsku i naterala Turke u beg sa Balkana

Ni Srbiju, ni činjenicu da je ova zemlja najviše postradala u Prvom svetskom ratu, ni njenih milion i 300 hiljada žrtava, ni podatak da je od 1914. do 1918. izgubila dve trećine muškog stanovništva, ni slavne dane proboja Solunskog fronta… Ništa.

Kakvo strašno poniženje za današnje generacije Srba! Kakvo strašno poniženje za 1,3 miliona srpskih žrtava. Kakva sprdnja sa njihovom žrtvom i njihovim junaštvom!

Za desetak dana francuski predsednik Makron stiže u Srbiju. Predsednik Srbije jutros je izjavio da će ga tog dana Srbije dočekati veličanstveno. Ako…

Hoće li Srbija još jednom, ovog puta za samo desetak dana, zaboraviti sramotu, poniženje, uvrede kojima je bila izložena u Parizu?

(VIDEO) Zvali su je „srpska Jovanka Orleanka”: Prelepa Sofija bila je prvi moderni specijalac, njene grudi krasilo je 13 odlikovanja, a danas nema ni ulicu

A, kako bi bilo da tog dana Srbija, da tog dana Beograd, francuskog predsednika dočekaju tišinom, strašnom tišinom, a ne proslavom i zastavicama Francuske i Srbije na ulicama srpske prestonice? Da Srbija tog dana ćuti u spomen svojih 1,3 miliona žrtava koje nisu zaslužile da budu pomenute u Parizu na proslavi Dana završetka Prvog svetskog rata? Da Srbija tog dana makar sama sebi još jednom pokaže kolika je njena žrtva i koliko je njeno stradanje!

Da Srbija tog dana pokaže samopoštovanje! Makar tog dana da pokažemo da je barem malo krvi predaka ostalo u nama!

Da ćutimo, a tišina će tog dana biti najgromoglasniji srpski odgovor. Ako je trunke časti u nama ostalo!

Komentator: Zoran Šaponjić

Izvor: Iskra.co)