Lilanje je posebno veseo običaj. Karakterističan je za Mačvu, ali i sličnom obliku se pojavljuje i ostalim delovima Srbije.
Mnogi običaji uoči ili na sam crkveni praznik su potekli od davnih, predhrišćanskih vremena. Tako i lilanje, tj. paljenje vatre koja tera zle duhove i pročišćava ima svoje paganske izvore. Ipak, vezuje se i za vreme kada su mnogobošci progonili hrišćane i ubijali ih spaljivanjem. Lilanjem se odaje počast.
Lile se prave od kore mlade breze ili trešnje. Desetak dana pred Petrovdan bi se sa drveta sa visine od oko 2 metra ogulila kora, da se drvo ne ošteti. Ta kora bi se zatim sušila na određen način. Uvezivala bi se na deblji kraj štapa od leske ili vrbe. Način vezivanja i sklapanja lile određuje da li će ona duže goreti ili imati veći plamen.
Utorak je baksuzan, nedelja je za odmor: Saznajte šta dan rođenja prema srpskim običajima kaže o vama
Uoči Petrovdana, uveče, meštani bi se okupili i upalili vatru, na koju bi deca i mlađi palili lile. Takmičenje je oduvek deo čovekove prirode, pa se tao i u lilanju obično nadmeću čija će duže goreti, koja će imati veći plamen. Deci sa upaljenim lilama je dozvoljeno, tačnije poželjno jd da trče svuda po selu, zađu u svaku prostoriju. Da unesu plodnost i bogatstvo.
Vitlanje lilama je svakako zabavno , ali i opasno, da se ne upali seno u štalama ili kuće. Mladi bi od domaćina dobijali jaja, kajmak, sir, kolače ili voće, ali ne jabuke.
Ova zaboravljena imena imaju moćno značenje: Neka vam se deca zovu po južnoslovenskim boginjama
Kada se lila ugasi, štap treba zabosti u povrtnjak i čuvati ga do kraja leta, da bi sačuvao useve od grada, suše.
Lilanje je posebno veseo običaj. Karakterističan je za Mačvu, ali i sličnom obliku se pojavljuje i ostalim delovima Srbije.
(Foto: Wikipedia)
