Home Tradicija Danas je Sveti Andrej Prvozvani: Na današnji dan bi trebalo da jedete...

Danas je Sveti Andrej Prvozvani: Na današnji dan bi trebalo da jedete ovu namirnicu

SHARE

Srpska pravoslavna crkva danas obeležava praznik posvećen Svetom apostolu Andreju Prvozvanom

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Svetog Andreja Prvozvanog. U našem narodu današnji dan poznat je i kao Mečkindan i uz njega je vezan je niz živopisnih i zanimljivih običaja i verovanja.

Andrej Prvozvani ili Andrija je poznat kao ličnost Novog Zaveta, koga je sam Isus Hrist prvog pozvao da bude njegov učenik i apostol. Bio je sin Jone i brat svetog Petra. Nazvan je Prvozvani, zato što je pre svih apostola postao sledbenik i učenik Isusa Hrista.

Srpska pravoslavna crkva danas obeležava praznik posvećen Svetom apostolu Andreju Prvozvanom

Krsna slava Karađorđevića

Ova krsna slava poznata je i po tome što je proslavlja porodica Karađorđević. Ranije se svetkovala i kao narodni praznik, jer je za vreme Karađorđa na taj dan Beograd oslobođen od Turaka.

Bio je i apostol Carigrada i Rusije i patron ruskog carstva i doma Romanovih. Rođen je u jevrejskom mestu Vitsaida. Bio je ribar po zanimanju. Najpre je bio učenik svetog Jovana Krstitelja. Pošto je Jovan Krstitelj krstio Isusa Hrista i pozvao svoje učenike da slede Hrista rečima: “Gle, jagnje Božje” (Jov. 1, 36), Andrej je bio jedan od prvih koji je to učinio. Odazvao se na poziv Isusa Hrista, zajedno sa bratom Petrom i jevangelistom Jovanom.

Nakon smrti Isusa Hrista, njegovog vaskrsenja i vaznesenja, Andrej je zajedno sa ostalim apostolima, na dan Pedesetnice primio Duha Svetoga u vidu ognjenog jezika, i pošto su kockom određivali zemlje u kojima će pripovedati, on je dobio: Vitiniju i Propontidu sa Halkidonom i Vizantijom, Trakijiui Makedoniju, sve do Crnog Mora i Dunava, i Tesaliju, Grčku, Ahaju, Amintin, Trapezunt, Irakliju i Amastridu.

Srpska pravoslavna crkva danas obeležava praznik posvećen Svetom apostolu Andreju Prvozvanom

Tokom svog apostolskog rada proputovao je monoge gradove na bliskom istoku i Vizantiji. Propovedao je Jevanđelje uglavnom u gradovima i u mnogima od njih pretrpeo mnoge nevolje i stradanja. Posebno je bio mučen, čak i kamenovan u gradu Sinop, nakon čega je na čudesan način isceljen od rana.

Kada je došao do reke Dnjepra, zaustavio se kod Kijevskih gora, gde je blagoslovio i postavio krst, predskazujući da će narod koji živi tu primiti veru od njegovog apostolskog prestola, osnovanog u Vizantiji. Prošavši i gornje ruske gradove, posetio je veliki Novgorod, a posetivši još i Rim, vratio se u grčku krajinu Epir, a zatim u Trakiju, gde je postavljao episkope i učitelje.

Svetac isceliteljskih moći

Prolazeći mnoge zemlje, posetio je i Peloponez, gde je u Ahajskom gradu Patre, od teške bolesti iscelio čoveka, po imenu Sosija, nakon čega je većina stanovnika toga grada primila hrišćanstvo. Među njima su bili i brat i žena carskog namesnika Egeata. Egeat je zbog toga naredio da uhapse Andreja i stave ga na muke. Nakon toga naredio je da ga razapnu na krst.

Propovedao živ razapet

Sve vreme dok je visio živ na krstu, govorio je pouke hrišćanima okupljenim oko krsta. Prisutni narod je hteo da ga skine sa krsta, ali im vojnici to nisu dozvolili. Pred svoju smrt se pomolio i izgovorio reči koje su ostale zabeležene: “Gospode Isuse Hriste, ne dopusti da me skinu s krsta, na kome visim radi imena Tvog, nego me primi, Učitelju moj: Tebe zavoleh, Tebe poznah,Tebe ispovedam, Tebe videti želim, što jesam – Tobom jesam. Gospode Isuse Hriste, primi u miru duh moj, jer već je vreme da dođem k Tebi i da gledam Tebe, za kojim silno čeznem! Primi me, Učitelju Blagi, i učini da ne budem skinut s krsta pre no što Ti primiš duh moj!”. Nakon toga je umro.

To se desilo u novembru 62. godine. Nakon nekoliko godina mošti svetog apostola Andreja preneo je u Carigrad, mučenik Artemije po naređenju cara Konstantina. Tamo se čuvaju zajedno sa moštima svetog Luke i svetim Timoteja, u hramu svetih Apostola, unutar sveštenog žrtvenika.

Srpska pravoslavna crkva danas obeležava praznik posvećen Svetom apostolu Andreju Prvozvanom

Narodna verovanja i običaji

Prema narodnim verovanjima, Sveti Andrej se smatra zaštitnikom velikih životinja. S njima razgovara, a one su mu pokorne. Nekada su mečkari slavili Andrijevdan, verujući da ovaj svetac kroti medvede kao pse, a da svetom putuje jašući na ovoj zveri.

Uoči Andrejevog dana, kuva se kukuruz za medvede, ili poseban kolač – mečkina povojnica, kojim se zavezivala čeljust medvedu, da ne kolje stoku. U istočnoj Srbiji dan Svetog Andreje naziva se Mečkindan. U krajevima gde ima medveda, uoči ovog dana, kuvao se kukuruz “za medvede”, koji se ostavlja da prenoći na krovu, pa ako ga “mečke ne pojedu”, onda ga ukućani pojedu ujutro.

Po planinskim selima pravili su “mečkin kolač” – mečkina povojnica, koji deca rano odnesu na “mečkina mesta”, da medvedi ne kolju stoku. Veruje se da na taj dan medvedi ne čine štetu i ne diraju ljude, zato tada ne valja ići u lov na njih. Na današnji dan valja jesti kukuruz.

Za ovaj dan su vezane i mnoge zabrane: u Šumadiji ne štavi se koža niti se bilo šta sa njom radi, a u Homolju ne radi se ništa sa odećom – da ga mečke ne bi pocepale. Vodeničari skupljaju priloge u brašnu, od koga prave “hleb za mečku”, za koji tvrde da ostaje svež godinu dana.

(stil.kurir.rs, Pixabay, Wikipedia)