Home Tradicija Gusle su deo srpske tradicije već vekovima, a sada Albanci žele da...

Gusle su deo srpske tradicije već vekovima, a sada Albanci žele da ih prisvoje kao svoj nacionalni instrument

SHARE

Albanci tvrde, piše prištinski dnevnik Koha, da su gusle njihov tradicionalni instrument i oni ga zovu lauta

Deklaraciju je u ime svih zemalja predstavio albanski ambasador pri Unesku, Ferit Hodža.

Tvrdi se da su Albanija i tzv. država Kosovo još pre nekoliko godina pokušale da ovaj muzički instrument registruju u Unesku kao baštinu svog kulturnog nasleđa, ali je taj zahtev odbijen jer Priština nije član Uneska.

(FOTO) Srbi likuju, Albanci besne: Kako je engleski novinar tvitom najavio grupu sa lažnom državom

– Ovaj stari muzički instrument rasprostranjen je širom dinarske oblasti, od Slovenije do Albanije i dalje, od Rumunije, Bugarske, ali i Makedonije, Hrvatske, BiH. To je albanska lauta. Ali slične pesme pevaju i Sloveni sa instrumentom koji se zove gusle – navodi portal.

Albanci tvrde, piše prištinski dnevnik Koha, da su gusle njihov tradicionalni instrument i oni ga zovu lauta

Dodaje se da Crnogorci taj instrument kao Srbi nazivaju gusle. Navode i da lautu, za Albance, i gusle za Srbe i Crnogorce, koriste u Rusiji, Češkoj, ali i u arapskim zemljama. Za Rumune su gusle isto lauta, kao za Albance.

Ovaj stari muzički instrument rasprostranjen širom Dinarske oblasti, od Slovenije do Albanije i dalje, od Rumunije, Bugarske, ali i Makedonije, Hrvatske, BiH…

– Kome pripada ovaj instrument, vizantijskoj ili arapskoj kulturi? Albansko Ministarstvo kulture kaže da je u kontaktu sa crnogorskim, kako bi se i druge zemlje jugoistočne Evrope uključile u donošenje konsenzusa. Zajednički zahtev ambasadora Albanije, Hrvatske, Crne Gore i Bosne i Hercegovine je zato upućen Unesku – piše prištinski dnevnik u onlajn izdanju.

Albanci tvrde, piše prištinski dnevnik Koha, da su gusle njihov tradicionalni instrument i oni ga zovu lauta

Podsetimo, pevanje uz gusle je krajem novembra ove godine upisano na Uneskovu reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva kao nacionalno bogatsvo Srbije, i takva odluka doneta je na sednici UNESCO-vog međuvladinog komiteta za očuvanje nematerijalnog kulturnog nasleđa.

Nekada popularna pevačica imala je tužnu sudbinu: Albanci su joj ubili majku, izgubila je brata blizanca, a u detinjstvu su je oblačili kao dečaka

– Srbi pored ikone i oružja imaju još jedno oružje tako moćno a tako blago koje srca sokoli i dušu raskriljuje, ta ikona i svetinja narodna su gusle. U njinim laganim zvucima leži sila koja je uništila ropstvo, raskinula lance, podigla slobodu, spasila narod. Srbine, ako ti je mila i sveta uspomena predaka, a ti ljubi i čuvaj gusle, pazi tu svetinju, ne daj da propadne najveća slava hrabrosti Srbinove – zapisala je naša velika književnica Isidora Sekulić.

To je treći upis Srbije na UNESCO-vu Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva. Na nju su prethodno su upisani “kolo” 2017. i “slava” 2014. godine.

Pevanje uz gusle je upis na Uneskovu listu zaslužilo kao element žive kulturne prakse značajnog broja lokalnih zajednica u Srbiji, koja se već vekovima praktikuje kao oblik istorijskog pamćenja.

(dnevno.rs, Wikipedia, Youtube)