Borko sam živi, ranjavan četiri puta, bez noge u kolicima. Ponosan i hrabar i plemenit
Kad je trebalo da ginu, udove ostavljaju, i krv prolivaju po planinama Prokletija, bili su uvažavani i cenjeni. Heroji koji su živote dali za otadžbinu, i oni koji su u rukama nosili mrtve drugove na rukama i sami ranjavani danas žive najteže sudbine.
Mahom su zagazili u teško siromaštvo, a bolesni su od društva – potpuno odbačeni.
Priča izvesnog Marjana o svom prijatelju Borku, koji je ratni invalid, ovih dana dotakla je i rasplakala mnoge Srbe koji su je pročitali:
Neverovatna priča iz Bitke za Košare: Romi kao Navaho Indijanci navodili srpsku artiljeriju i razbesneli OVK i NATO
– U 6:10 stigne mi SMS od mog prijatelja Borka sa nepoznatog broja, jer nema kredita na svom:
– Brate moj, znam da si i ti u problemima, ali molim te ako možeš kupi mi jedan hleb i jogurt i donesi mi, već drugi dan nemam ni za hleb, niti jedem. Borko.
Borko je 1973. godište rođen u Beogradu, završio vojnu gimnaziju 1992. i bio raspoređen prvo u Nišu u vojnoj policiji, a zatim u Leskovcu. Otac mu je umro kada je imao 11 godina, od moždanog udara na radnom mestu. Podigla ga je majka. Retko pošten i dobar čovek. I dan danas.
Učesnik je svi ratova devedesetih godina na napšim prostorima. Prvi put ranjen 1995. u desnu nogu iz snajpera. Otac je dvoje dece, Marka i Milice.
Od 1998. godine dobija prekomandu na Kosovo I Metohiju, međutim to je period kojeg se nerado seća. Možda zato što tada biva i drugi put ranjen. Pogođen je u staru ranu desnoj nozi i u desnu stranu grudnog koša.
Snažna poruka ruskog dobrovoljca sa Košara i Paštrika i danas pogađa u centar: Gde ste SRBI moji? Da li vas je preko noći neko oteo i zamenio narodom koji nema ni pamćenja ni časti?
I to on junački podnese u VMC u Nišu. Izađe sa klinike u decembru 1998. Samo 7 dana je bio na poštedi kući i proslavio Novu godinu sa porodicom i baš na Božić 1999, po njega dolazi patrola i uručuje mu naređenje da odmah dođe u Generalštab da mu se odredi novi ratni raspored.
Početkom Marta 1999, NATO agresija zatiče Borka u Gnjilanu, gde 28. dana tog meseca Borka pogada geler u glavu, Naredna 22 dana ovaj hrabri srpski borac provodi u komi.
Završi se rat, Borko nesposoban za službu, vodi borbu za invalidsku penziju. Jedva mu odobre. Penzija minimalna, 16.000 din. Nakon toga Borkov život počinje da ide normalnim tokom sve do 2007. godine kada mu ustanove na desnoj nozi neki oblik karcinoma i veoma brzo mu odseku desnu nogu do kuka. Ostaje 100% invalid.
U kući katastrofa, deca još mala, primanja mala, on nesposoban da pomogne, borba za goli život.
Heroj sa Košara poslao pismo majci tri dana pre smrti: Motale su mu se crne misli i poželeo je 2 stvari da mu se ispune
Borko sam živi, ranjavan četiri puta, bez noge u kolicima. Ponosan i hrabar i plemenit.
Nama, ostalima, koji ovo čitamo ostaje samo da se zapitamo kako je moguće da čovek koji je sve dao za državu i porodicu u ovakvoj situaciji bude ostavljen sam.
Zajedničkim snagama pomozimo Borku u njegovom teškom životnom trenutku!
Online Donations:
Credit Card: https://28jun.org/donate
PayPal: https://www.paypal.me/28jun
Donacije iz Srbije:
Ime: 28. JUN
Dinarski racun broj: 265619031000037746
Raiffeisen banka Srbije
Donacije iz Nemacke/Austrije/Švajcarske:
Name: 28 Jun
IBAN: CH61 0070 0114 8022 1711 9
BIC: ZKBKCHZZ80A
Zürcher Kantonalbank
(Izvor: espreso.rs)
