Jedan od mnogih mladih vojnika koji je poginuo braneći srpsku granicu
Oko 1.500 pripadnika OVK, uz podršku albanske artiljerije, NATO avijacije i instruktora napalo je rejon karaule Košare na frontu širine nekoliko kilometara rano ujutro 9. aprila 1999. godine.
Napad je bio silovit, iznenadio je Vojsku Jugoslavije i OVK je zauzela karaulu, ali nije uspela da dublje prodre na Kosovo i Metohiju, što je bio osnovni cilj napada.
Preživeli pakao Košara i pad MiG-a 29, poginuli u miru u saobraćajnim nesrećama: Kako se okrutna sudbina poigrala sa srpskim herojima
Posle pada karaule, stiglo je pojačanje od više stotina pripadnika Vojske Jugoslavije iz pešadijskih i specijalnih jedinica, tako da je linija fronta stabilizovana 19. aprila i nije bilo većih pomeranja do kraja rata.
Ipak, bitka nije bila bez gubitaka. Među poginulim mladićima bio je i Saša Vasiljević, a ono što se desilo nakon njegove smrti rasplače i najtvrđa srca.
Tek što ga je sahranila, majci je stiglo njegovo pismo koje je napisao tri dana pre pogibije.
Noć kada je gorelo nebo i zemlja: Kako su NATO avioni zabranjenim kasetnim bombama zasuli položaje i ubijali srpsku mladost na Košarama
U njemu je pisalo da je na granici strašno teško, da ne veruje da će se izvući i da mu drugovi ginu na svakom koraku. Motale su mu se crne misli tih dana i strašne slutnje, pa je poželeo u pismu da mu na sahrani zasviraju “Sve što želim u ovom trenutku”, a da mu spomenik posmatra bista gole žene.
Poslednju želju majka mu je ispunila na 40 dana. Imao je manje od 20 godina.
(Izvor: srbijadanas.com, Facebook, youtube/printscreen)
