Vidim namrgodjena lica puna poniznosti i straha, nesposobna da se bori protiv onih koji su im odvojili meso od koske i bacili kosku kao psu lutalici, ali sposobna da se pobije zbog te koske sa braćom svojom
Rus Albert Andijev, koji je kao dobrovoljac branio tadašnju SR Jugoslaviju na granici sa Albanijom tokom NATO agresije 1999 godine, imao je snažnu poruku za sve Srbe.
Njegovo herojstvo i borba ogleda se, pored ostalog, u tome kada ga je teroristički snajper pogodio u desno oko, svoj snajper prebacio je na levo oko i nastavio da se bori dok nije pao u nesvest. Izgubio je desno oko, ranjen je i u ruku i ratni je vojni invalid 100%.
Francuski major zadužio Srbiju za sva vremena i to skupo platio: Odao je tajne NATO bombardovanja, dobio 5 godina zatvora i ostao bez Legije časti
Momak iz Južne Osetije nije krio da je ponosan što se rame uz rame borio sa Srbima protiv OVK, regularne vojske Albanije i NATO-a, ali posle 18 godina postao je razočaran u svoju braću.
– Sećam se 1999. godine, u ratu i odmah posle rata. Imali ste nasmejana, sretna lica, puna nade. Gledao sam vas, i znao sam da nas mogu uništiti, ali pobediti ne – počeo je svoju ispovest Andijev na fejsbuk profilu i nastavio.
– A onda ste izabrali nekog ko na ovaj ili onaj način uništava sve što Srbin znači u zemlji Srbiji, prodaje ono o prodaji čega naši preci nisu ni razmišljali, proglašava poraze za pobede, tamniče patriote, a u nebesa diže dezertere, bolesnike morala i reda i ostalu maloumnu stoku od ljudi…
Andijev je nastavio u istom ritmu.
– Sad više ne vidim sreću na vašim licima, iako je rat odavno u prošlosti. Vidim namrgodjena lica puna poniznosti i straha, nesposobna da se bori protiv onih koji su im odvojili meso od koske i bacili kosku kao psu lutalici, ali sposobna da se pobije zbog te koske sa braćom svojom.
(VIDEO) General Pavković: Bitka za Košare je bila strašna, ali na Paštriku je bilo još gore – B-52 i B-1 su sejali tepihe bombi po našim borcima dok su vodili bitku sa OVK
Veteran sa Košara i Paštrika pita se još nešto.
– Pa gde li je nestao narod kome ni rat nije mogao da otme nadu, narod koji nije padao onda kad je drugima život na kolenima bio pojam normalnog zivota? Gde ste SRBI moji? Da li vas je preko noći neko oteo i zamenio narodom koji nema ni pamćenja ni časti u sebi? Verujte mi, teško mi je kad vas vidim na kolenima, jer se još uvek sećam kako ste živeli i ginuli pre – stojeći, sa osmehom na visoko podignutoj glavi – glasila je poruka Andijeva.