Home Vesti Orao krstaš ponovo u Srbiji: Ne samo na grbu, nego i u...

Orao krstaš ponovo u Srbiji: Ne samo na grbu, nego i u prirodi

240
0
SHARE

Tri gnezdeća para orlova krstaša jesu uspeh, ali ornitolozi poručuju da i dalje ima razloga za brigu.

Ovog proleća nacionalna populacija najugroženije ptice, orla krstaša, bogatija je za čak dva nova gnezdeća para. Na krajnjem severu Banata obitava poslednji par ptica koje krase nacionalne simbole, a program čuvanja gnezda, ornitolozi Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS), počeli su u proleće 2017. godine.

Cilj je, kako ističu u DZPPS, da se spreči uznemiravanje i ugrožavanje poslednjeg para krstaša u najosetljivijem periodu godine, kada podižu potomstvo. Od marta do jula orlove su nadgledali i čuvali volonteri čiji je boravak na terenu prethodne tri godine doprineo uspešnom gnežđenju i izletanju pet mladunaca.

– Srećan sam i izuzetno ponosan što nakon dugih godina strepnje i neizvesnosti danas možemo da saopštimo javnosti da se orao krstaš vraća na nebo Srbije – kaže Milan Ružić, izvršni direktor DZPPS. – Ovo je značajno dostignuće za našu organizaciju i uopšteno zaštitu ptica i prirode Srbije. Pokazali smo da ujedinjeni stručnjaci, mnogobrojni građani, državne institucije, privreda i mediji imaju snagu u volju da naprave velike promene.

Zašto orao sa dve glave i šta znače četiri slova S: Grb Srbije ima i jednu nelogičnost koju mnogi nisu ni primetili

Tri gnezdeća para orlova krstaša jesu uspeh, ali ornitolozi poručuju da i dalje ima razloga za brigu. Gubitak staništa i hrane i dalje preti orlovima. Novi parovi u mnogim delovima Vojvodine ne mogu da pronađu stara stabla na kojima bi napravili svoja velika gnezda. Pašnjaci na kojima žive tekunice, omiljeni plen krstaša, ubrzano nestaju usled preoravanja. Stručnjake izuzetno zabrinjavaju učestali slučajevi trovanja divljih ptica i drugih životinja, a neki od njih ovog proleća dogodili su se u neposrednoj blizini staništa krstaša.

Golubovi nisu ,,leteći pacovi”, nemojte ih hraniti hlebom

– Ove godine postavili smo nove metalne platforme za gnežđenje orlova, nastavili košenje zaraslih pašnjaka, započeli sadnju drveća i obezbeđivanje plena kao dodatne mere za oporavak populacije krstaša – objašnjava Mirjana Rankov, koordinatorka projekta PannonEagleLIFE u DZPPS. – Apelujemo na građane da budu savesni i pesticide u poljoprivredi koriste odgovorno i prema uputstvima.

(Izvor: novosti.rs, foto: pixabay)