Home Istorija (VIDEO) General Pavković: Bitka za Košare je bila strašna, ali na Paštriku...

(VIDEO) General Pavković: Bitka za Košare je bila strašna, ali na Paštriku je bilo još gore… B-52 i B-1 su sejali tepihe bombi po našim borcima dok su vodili bitku sa OVK

6370
0
SHARE
Tepih bombardovanje na Paštriku

General Nebojša Pavković, iz finskog zatvora, o zaboravljenim junacima odbrane zemlje 1999. godine

Bitka za Košare bila je strašna. Uz velike žrtve, od 9. aprila do 14. juna zustavili smo proboj terorista ka Drenici. Ali, bitka na Paštriku, koja je trajala od 26. maja do 14. juna, u našim borbenim dokumentima zabeležena je kao najteža. Pored pripadnika terorističke OVK i regularne vojske Albanije, tukli smo se i protiv Strateške avijacije SAD koja je samo 26, 27. i 31. maja na naše položaje izručila oko 200 najrazornijih bombi koje su delove planine pretvorile u “mesečevo tlo”, priseća se general Nebojša Pavković za Novosti.

Pas koji je voleo i čuvao vojsku: Ovo je priča o majoru Listeru i njegovoj slavnoj pogibiji na Košarama

Iz zatvora u Finskoj, bivši načelnik GŠ Vojske Srbije i Crne Gore, danas haški osuđenik otkriva kako je Treća armija branila Kosmet, gde je u ovoj operaciji vojska izgubila 25 vojnika Prizrenske brigade, a 126 ih je ranjeno, dok su neprijateljske snage imale od 800 do 1.000 mrtvih.

Heroj: General Nebojša Pavković

Pavković ne krije zadovoljstvo što se, kako kaže, posle toliko godina “najzad kako treba piše o junacima sa Košara i njihovoj borbi za Srbiju”, ali i apeluje “da se bitka za Paštrik ne zaboravi”.
– Neprijatelj je pokušaj proboja preko Paštrika ka Prizrenu, Orahovcu i Suvoj Reci nazvao operacija “Strela 2” – otkriva nam general Pavković. – Ideja generala Veslija Klarka, tadašnjeg komandanta NATO snga je bila da oko 20.000 vojnika regularne armije Albanije, NATO i OVK iz pravca Kuksa i Kruma u Albaniji preko Paštrika ubaci u Metohiju i tako slomi odbranu Prištinskog korpusa. Mimo ustaljene linije NATO komandovanja, Klark je angažovao i Američku stratešku avijaciju, bombardere B-52 i B-1 koji su tukli naše jedinice iz stratosfere. Međutim, samo jednom, 27. maja, uspeli su da probiju front naše odbrane na gorožupskom pravcu i naprave prodor od 200 do 400 metara na teritoriju Srbije. Junaci 549. brigade već sledećeg dana su vratili položaje. Posle 15 dana bitke na visinama od 1.200 do 2.000 metara, ostalo je da leži blizu 1.000 neprijateljskih vojnika.

Preživeli pakao Košara i pad MiG-a 29, poginuli u miru u saobraćajnim nesrećama: Kako se okrutna sudbina poigrala sa srpskim herojima

Pavković, govoreći o herojima, posebno izdvaja Božidara Delića, tadašnjeg komandanta Prizrenske brigade. Uz bok su mu, veli, bili i Stojan Konjikovac, tada načelnik štaba, čovek koji je komandovao na paštričkim vrletima. Tu su i potpukovnik Jakšić, potpukovnik Lemić, major Đokić…
– Na Gorožupskim bačilima vodnik Boškovski je sa 50 vojnika odoleo neviđenoj sili i NATO avionima. On i njegovi su sprečili širi upad neprijatelja – navodi dalje general Pavković. – Kapetan Mišić 28. maja sa 50 vojnika pod paklenom vatrom povratio je izgubljenu karaulu Gorožup. Tamo je našao grupu naših vojnika koja je ostala odsečena od sveta. Kotu Vrapče odbranilo je deset vojnika. Inače, u mom ratnom dnevniku je mnogo imena junaka: vodnici Petrović i Šavrnja, poručnik Vučić, desetar Savić, vodnici Kozina, Jovanović, Mišić, Dimitrijević, dobrovoljke Marina Jelić i Slađana Stanković….

Niko ne sme da prođe: Vojnici Jugoslavije čuvaju granicu na zasednom mestu

Prema rečima generala Pavkovića, oko 50 vojnika, pod komandom Božidara Delića je od 28. maja na vrhu Paštrika držalo u šaci hiljade šiptarskih pešadinaca. Naoružani sa 50 snajpera dugog dometa “crna strela”, uz minobacače i protivoklopna sredstva, bili su, kako kaže, nerešiv problem za neprijatelja, pa se događalo da “naši minobacači poklope po 12 autobusa smene šiptarske pešadije na albanskoj teritoriji, te ovi, umesto u juriš – mole za evakuaciju”.
– Sve ovo se danima odvijalo pod udarima B-52 i B-1, koji su sejali tepihe bombi – nastavlja general Pavković. – Dana 31. maja dobio sam u obaveštajnom raportu i naređenje Veslija Klarka da se udari strateških bombardera pojačaju i da se uključe kasetne bombe jer su zaustavljeni na planini. Sećam se da sam se naježio, budući da sam se dva dana ranije u rejonu sela Planeja našao u blizini gde je palo 12 teških projektila iz B-52. Taj osećaj ne može rečima da se opiše.

Pismo majke poginulog heroja na Košarama: Hoće Kosovo i Metohiju, da brišu granicu za koje ste živote dali, ali to sine moj, ne biva!

General Pavković seća se da je poslednji raport iz Klarkovog štaba, (preko naših obaveštajaca), primio 4. juna 1999. Američki komandant je konstatovao “da nije zadovoljan postignutim rezultatima OVK na Paštriku i da su srpske snage uspele da se odbrane i preokrenu situaciju u svoju korist”. U tom raportu, kako nam je otkrio, doslovce je ocenio: “NATO vodi borbu protiv sposobnog protivnika čije jedinice vešto menjaju položaje i izbegavaju avijaciju NATO. Protivnik je uspeo da razbije sve veće baze OVK”.

Slava živim junacima i onima koji su ostavili živote na tadašnjoj jugoslovensko-albanskoj granici.

(Izvor: Novosti, foto: Skrinšot Youtube)