Nema deteta koje danas ne zna ko je simpatični dekica u crvenom odelu koji donosi poklone i paketiće “ako ste bili dobri”
Deda Mraz je sastavni deo proslave božićnih i novogodišnjih praznika već vekovima, ali – gde je tu ona “srpski” Božić Bata?!
Lik dobrodušnog dekice koji deci donosi poklone prisutan je u pričama i legendama naroda širom sveta. Ime i izgled ovog darodavca variraju od kulture do kulture, pa tako u srpskoj tradiciji srećemo – Božić Batu.
Humani stolar Mile ponovo u akciji: Ko ima srce i dušu nekako će pomoći! Ko ne može – pomoći će drugi put! Samo nemojte odmagati!
Rašireno je mišljenje da je Sveti Nikola daleki predak Deda Mraza. Bar onog “na Zapadu”.
Za razliku od zapadnog sveta koji je Svetog Nikolu zamenio Deda Mrazom, pravoslavni narodi, a naročito Srbi, nastavili su da ovog svetitelja proslavljaju kao jednog od najvećih svetaca i potpuno odvojeno od novogodišnjih praznika.
Veruje se da je srpski Božić Bata nastao u 19. veku. On je, prema predanju, dobroj deci na Božićno jutro donosio poklone, a iz tog perioda je sve do danas ostala sačuvana božićna pesmica: “Ide Božić bata, nosi kitu zlata, da pozlati vrata, i oboja poboja, i svu kuću do krova”.
U kasnijim godinama, Božić Bata, u Srbiji inicijalno obučen u kožni gunj i šubaru, postepeno je počeo da dobija zapadnjački izgled pod uticajem austrougarske ilustrovane štampe.
Mladi poljoprivrednik iz predgrađa Beograda koga bi svaka devojka poželela: Ostavio fudbal, traktorom ore njive od jutra do mraka, umesto kafana ide u teretanu
Preko svojih severnih suseda Srbi su upoznali i lik Deda Mraza. Vremenom, tako su negde počeli da se pojavljuju i Božić Bata i Deda Mraz, jedan za Božić, drugi za Novu godinu.
Nakon Drugog svetskog rata i socijalističke revolucije “suviše hrišćanskog” Božić Batu potpuno zamenjuje “nadnacionalni, univerzalni” Deda Mraz koji od tada počinje da “dolazi” isključivo za Novu godinu.
Ova praksa održala se i do današnjih dana.
(dnevno.rs, Pixabay)
