Home Istorija Čak 90 godina bio dobro sakriven: Tajna pištolja kojim je Gavrilo Princip...

Čak 90 godina bio dobro sakriven: Tajna pištolja kojim je Gavrilo Princip ubio Ferdinanda

13064
0
SHARE
Wikimedia

Zaboravljen na prašnjavom tavanu jezuitskog manastira u austrijskoj pokrajini Štajerskoj, ugledao je svetlost dana prvi put nakon atentata tek 2004. godine: predstavljamo vam “brauning” FN model 1910 koji je zatresao svet, srušio tri imperije i ubio 16 miliona ljudi.

Prošlo je tačno 99 godina od kako je Gavrilo Princip izvršio atentat na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda u Sarajevu koji je iz korena promenio odnose u Evropi i svetu, a na koncu se, ipak, jako malo toga promenilo.

Slavljen posle rata od strane južnoslovenskih naroda kao borac za slobodu, zajedno sa ostalim pripadnicima organizacije “Mlada Bosna”, Principa danas pamte i poštuju samo Srbi i projugoslovenski orijentisani pripadnici drugih nama bliskih naroda sa kojima smo nekada bili u istoj državi i sa kojima smo vekovima delili istu sudbinu.

(FOTO+VIDEO) Ko je bio Dragutin Matić: Ceo svet ga prepoznaje po slici i imenu Oko sokolovo, a Srbija se sramoti i dopušta da njegova rodna kuća propada

O Principu se zna sve. O pištolju koji je pokrenuo lavinu Prvog svetskog rata, ali i njegovog produžetka u vidu Drugog, međutim, malo se zna. Tačnije, gotovo ništa.

Zapravo, 90 godina bila je potpuna nepoznanica gde se nalazi, da li je sačuvan ili je uništen, da li negde skuplja prašinu.

Nakon ubistva i hapšenja, suđenja, u paklu rata i raspada Monarhije, niko nije vodio računa o oruđu događaja koji je postao povod za početak prvog globalnog konflikta.

A put ovog pištolja je izuzetno zanimljiv.

Nakon 12-dnevnog suđenja u Sarajevu, oktobra 1914. godine, na kome je Princip osuđen na maksimalnu kaznu zatvora od 20 godina (pošto je bio mlađi od 20 godina), bosanski ministar u Beču predao je jezuitskom svešteniku Antonu Puntigamu pištolj marke “brauning”, model FN 1910, serijski broj 19074, i ostale predmete vezane za ovaj slučaj: krunicu sa kaiša nadvojvotkinje Sofije, presvlaku jastuka na kome je nadvojvoda odmarao glavu nakon ranjavanja i bombe i pištolje Principovih saučesnika.

Puntigam je planirao da otvori muzej. Zbog rata, međutim, nikada to nije ostvario.

Kada je sveštenik umro 1926. godine, predmeti su ponuđeni porodici nadvojvode, ali su oni odbili da ih prime. Potom su pali u zaborav.

Ko da smo se mi Srbi u boga sas kamenje gađali: Pismo srpskog ratnika 1915. godine porodici pred povlačenje vojske preko Albanije

“Pronađeni” su 2004. godine na prašnjavom tavanu jezuitskog manastira u južnoj austrijskoj pokrajini Štajerskoj.

– Nismo više mogli da budemo odgovorni za oružje koje je ubilo prestolonaslednika, zbog čega smo odlučili da ga predamo vojnom muzeju – rekao je tada otac Tomas Nojlinger, rukovodilac arhive austrijskih jezuita.

WikimediaU pitanju je poluautomatski pištolj sa dejstvom na principu kratkog trzaja zatvarača sa sakrivenim udaračem i povratnom oprugom smeštenom oko cevi, čuvenog američkog konstruktora Džona Brauninga koji je proizvodila firma “Fabrique Nationale de Herstal iz Belgije”.

Za Brauninga je ovaj pištolj predstavljao uzgredan posao, i nije mogao ni da sluti kakvu će ulogu u istoriji svetske civilizacije imati.

Predstavljen 1910. godine, uneo je značajnu inovaciju: povratnu oprugu smeštenu oko cevi. Ova konstrukcija je postala standardna kod mnogih budućih modela među kojima su “Walther PPK” i ruski “Makarov PM”.

Oružje je odlikovao standardni Brauningov trostruki sistem obezbeđenja, u Evropi poznat kao “triple surete”, sa posrednom, neposrednom i mehaničkom kočnicom: drugim rečima, nije moglo da opali ako mu je izvađen okvir, ako rukohvat nije čvrsto stegnut i ako se ne otkoči.

Tako je kažnjavao knez Miloš Obrenović: Ovaj zakon od pre 190 godina bi sredio i današnje privatnike

Oružje je za svoje vreme bilo i izuzetno kompaktno. Dostupno u kalibrima 9 x 17 mm (“kratka devetka” ili .380 ACP) sa okvirom od šest metaka i 7,65 x 17 (.32 ACP) sa okvirom od sedam metaka.

Težina mu je bila 0,59 kg, dužina 153 mm, dužina cevi 88 mm, brzina paljbe 20 metaka u minutu, a brzina zrna 580 ili 510 m/s.

Ovaj pištolj je zbog svoje kompaktnosti i napredne konstrukcije, a posebno zbog izuzetne bezbednosti, bio prirodan izbor za policijske i žandarmerijske snage širom Evrope. Za samo nekoliko godina od početka proizvodnje, pa do izbijanja Prvog svetskog rata, već je bio u naoružanju policija Belgije, Holandije i Danske, a nakon završetka rata, njegova primena se proširila i na mnoge druge zemlje.

Bio je u proizvodnji sve do 1983.

(Izvor: Telegraf.rs)