NATO agresija 1999. godine na tadašnju Jugoslaviju iznedrila je stotine heroja koji su iskazali neviđenu hrabrost i junaštvo isprečivši se daleko moćnijem neprijatelju.
Svima je bilo teško, svako je na svoj način osetio sve strahote rata, ali mora se odati priznanje vojnicima koji su ratovali na jugoslovensko-albanskoj granici, kao i oficirima pilotima koji su izigravali glinene golubove na nebu.
Graničari, odnosno momci od 18, 19 godina koji su služili redovan vojni rok, primili su prvi udar kopnene agresije od OVK na Košarama, dok su piloti već u prvim minutima 24. marta 1999. godine uskakali u neispravne avione i leteli bukvalno u smrt ka brojnijem i modernijem neprijatelju. Kada se sve završilo, okrutna sudbina se poigrala sa mnogim srpskim herojima. U ratu su preživeli sve i svašta, u miru su doživeli da ih se država stidi, ne priznaje, a pojedini su tragično izgubili svoje živote.
Takva sudbina zadesila je Dragana Grubića i Slobodana Perića. Grubić je preživeo pakao Košara, Perić se katapultirao iz pogođenog MiG-a, a poginuli su u saobraćajnim nesrećama.
Nestvarna priča iz pakla Košara: Kako je vodnik Jaguar poveo 12 srpskih vojnika i naterao u beg 300 OVK specijalaca
Grubić je sa 18 godina kao redovan vojnik ratovao na Košarama i pripadao grupi koju je oformio vodnik Aleksandar Šarančić pod nazivom “Gromovi”. Ta grupa je 1998. godine podnela najveći teret u odbrani državne granice kod Košara od terorističke agresije iz Albanije. U grupi su bili vojnici: Dragan Grubić, Dragan Vučković “Dozer”, Milovan Vujović “Vujke”, Slobodan Nenadić “Pesnik”, Dragan Krivokuća, Igor Kostov, Goran Cvetković, Vladan Čkrebo, Miodrag Stojković, Vučjak Lister. Svaki “grom” je u džepčiću nosio jedan metak da se ubije ako ga teroristi uhvate bez municije. Na vojničkim plocicama koje su nosili oko vrata bilo je ispisano: “Za krst časni i slobodu zlatnu”. Tokom tih ratnih godina 1998. i 1999. “gromovi” su, vojujući za slobodu naše Srbije, u borbu išli i iz nje se vraćali sa pesmom:
“Na planini visokoj krvavi se bije boj.
Sa nje pesma ori se ustaj grome bori se.
Svi za jednog jedan za sve neka pamte Šaranove gromove.
Gde jedan tu su svi Šaranovi gromovi”
Gromovi su zajedno sa vodnikom Ivanom Vasojevićem Jaguarom sprečili prodor terorista OVK na Veliki petak 9. aprila 1999. godine kod zasednog mesta C3/6, zahvaljujući osećaju Grubića da nešto nije u redu, pa je zaustavio mlađu vojsku koja je trebala da ode po vodu. Tada je Grubić sa još nekolicinom svojih gentosa krenuo do potoka kada su opazili čoveka sa motorolom blizu granične linije. Vratili su se po pomoć i vodnika Vasojevića, a onda je usledila borba prsa u prsa i višestruko brojniji neprijatelj je bio odbijen. Mnogi i danas smatraju da je OVK tada prošao liniju zašao bi iza leđa i mnogo naših vojnika bi izginulo u povlačenju pošto bi im odstupnica bila presečena.
„Kada razmišljam o celoj situaciji, sve što se dešavalo na Veliki Petak pred Vaskrs… Podsećalo me na Hrista i 12 Apostola, tj. vodnik Jaguar i nas 12!”, rekao je Grubić posle rata.
Pas koji je voleo i čuvao vojsku: Ovo je priča o majoru Listeru i njegovoj slavnoj pogibiji na Košarama
Grubić je posle rata ponovo okupio svoje “Gromove” i osnovao humanitarnu udruženje “Branioci otadžbine”. Ova organizacija se na početku isključivo bavila prikupljanjem pomoći za ranjene i porodice poginulih vojnika. Na žalost život je izgubio u sredu, 24. marta 2004. godine, kada se vraćao iz Kruševca gde je položio venac na spomenik palim borcima u NATO agresiji. Kod Paraćina, oko 16.35, ispred njega je s puta sleteo “pasat” i udario u bankinu. Grubić je prvi istrčao kako bi pomogao tom vozaču, na žalost, nije stigao pošto ga je pokupio “audi A6” dok je prelazio autoput.
Pilot Slobodan Perić dana 26. marta 1999. godine dobrovoljno se javio da poleti na borbeni zadatak da bi se suprotstavio NATO avionima koji su bombardovali Srbiju. Posle 12 minuta vazdušne borbe i manevara nad Zapadnom Srbijom, Perićev MiG-29 je pogođen, a on se katapultirao na teritoriji Republike Srpske. Preživeo je pad sa visine od 7.000 metara. Tog istog dana, nekoliko kilometara dalje, na istom zadatku poginuo je njegov prijatelj i kolega major Zoran Radosavljević.
„Beži! Lansirali su rakete na nas, jel vidiš bele tragove?! Bežim u oblake”: Kako je izgledao let u smrt pilota Zorana Radosavljevića
Perić je uz pomoć lokalnog stanovništva prebačen posle nekoliko sati na teritoriju Srbije. Po penzionisanju 2004. godine posvetio se proizvodnji rakije na svom rodnom imanju, a bio je i vlasnik autoperionice. U znak sećanja na karijeru pilota, najboljoj rakiji iz svog programa dao je ime „stari vitez“.
O Slobodanu i njegovim saborcima je 2008. godine snimljen dokumentarni film pod nazivom „Niko nije rekao neću”. Pilot pukovnik Slobodan Perić bio je nosilac ordena za hrabrost i zlatne letačke značke. Zlatnom letačkom značkom odlikovao ga je komandant RV i PVO Vojske Jugoslavije general-pukovnik Spasoje Smiljanić po završetku rata a ordenom za hrabrost odlikovao ga je predsednik Savezne Republike Jugoslavije Slobodan Milošević 10. juna 1999. godine.
POSLEDNJE REČI PILOTA MILENKA PAVLOVIĆA: “Majku vam dečju, nećete vi da ginete, ja ću” (VIDEO)
Penzionisani pilot pukovnik Slobodan Perić nastradao je 29. maja 2010. godine u saobraćajnoj nesreći koja se dogodila na putu Osečina-Gornje Crniljevo. Nesreća se dogodila kada je džip „ford kampanjola“ kojim je upravljao prijatelj Slobodana Perića sleteo sa puta, udario u bedem i prevrnuo se.
(Izvor: Branioci otadžbine, Wikipedia, Foto: Branioci otadžbine, Youtube)
