Svi veliki zvaničnici koji posete Srbiju, ovde budu dočekani na isti način – uz pogaču i so
To je deo srpske tradicije, ali mnogi ne znaju kakvo je njegovo značenje.
Pogača i so vekovima unazad čini deo tradicije našeg naroda. Naširoko su poznate slike nasmejanih devojčica u narodnim nošnjama koje sa ogromnim osmehom nude ovaj gest.
– Takva je tradicija kod nas Srba, pogača i so su nezaobilazni u svakom protokolu. Toga ima svugde, a znači blagostanje, punoću života, mir, bezbednost, bogatstvo, pa se eto kao takav provlači kao dobrodošlica, kada dolaze strani zvaničnici, pa i kada dolaze iz jednog grada u drugi, ili prilikom obeležavanja svečanosti, sve u svemu u pitanju je lepa poruka koja traje vekovima – objašnjava za “Blic” Ivo Trajković, etnolog u niškom Narodnom muzeju.
(VIDEO) Teško je ne pustiti suzu: Ovako je Dragan Nikolić recitovao Bojićevu Plavu grobnicu
Kada malo dublje zađemo u istoriju srpskog naroda, naći ćemo da su pogača (hleb) i so pominjani kao osnovna namirnica, koju su posedovala i ona najsiromašnija domaćinstva.
Narodni običaj, doček uz pogaču i so postao je nezaobilazan faktor svakog protokola, a šalje dve poruke gostu – da je dobrodošao i da je bezbedan. Pogača može označavati zemlju, grad, ustanovu, kuću, jednom rečju domaćina, a so dobar život, mir, blagostanje, te iz svega toga proizilazi poruka da je neko dobrodošao i da mu se neće desiti nikakvo zlo dok je u gostima.
Kako kažu naši etnolozi, ovaj običaj naširoko je poznat našim susedima, pa je tako karakterističan i za sve slovenske narode, a nastao je u 10. veku kao deo crkvenog obreda.
Pogača i so na venčanju
Prema srpskim običajima, so i pogača se takođe koriste za venčanje. Po predanjima, mlada bi trebalo da dva hleba drži pod pazuhom – kao znak plodnosti. Zatim, mladenci se u kući dočekuju tako što ukućani bacaju so na njih. A da bi ipak mladoženja malo više voleo mladu, njemu se za vrat sipa malo soli.
(blic.rs, Pixabay)
