Najbolje izvođenje ove pesme može se čuti u dokumentarnom filmu “Gde cveta limun žut”
23. januara 1916. godine u Krfskom kanalu, u Prvom svetskom ratu, počelo je sahranjivanje srpskih vojnika u “Plavu grobnicu”. Završeno je tek 23. marta 1916.
Naziv Plava grobnica koristi se za more oko ostrva Vida kod Krfa u koje si tokom Prvog svetskog rata sahranjivani preminuli srpski vojnici, kada na samom Vidu više nije bilo mesta.
“Bežite živi, idu mrtvi”: Ovo je priča kako je 62.000 Srba odlučilo sudbinu Prvog svetskog rata
Posle natčovečanskih napora u gudurama današnje Albanije i dodatne golgote od 160 kilometara pešačenja močvarnim primorjem od Skadra do Valone, zbog toga što se nisu pojavili obećani saveznički brodovi, srpski vojnici su masovno umirali od tifusa, gladi i iscrpljenosti. Dnevno je prvih dana umiralo i do 300 vojnika. U početku su sahranjivani na kamenoj obali ostrva, a zatim, kada to više nije bilo moguće, čamcima su prevoženi i potapani u vode Jonskog mora.
Prema zvaničnim ali nepotpunim podacima, jer svi umrli nisu evidentirani, do 23. marta 1916. u Krfskom kanalu sahranjeno je 4.847 srpskih vojnika i oficira. Postojao je običaj da svi naši brodovi koji prolaze Krfskim kanalom zastanu kako bi odali počast stradalim srpskim ratnicima.
Čuveni Orijent ekspres kasnio je samo jednom i to zbog srpske heroine: Milunka Savić nije imala novca za kartu, a onda je krenula nezapamćena akcija
Ovo potresno mesto inspirisalo je Milutina Bojića da napiše svoju čuvenu pesmu Plava grobnica.
Najbolje izvođenje ove pesme može se čuti u dokumentarnom filmu “Gde cveta limun žut”, a svojim dubokim i potresnim glasom je recituje Dragan Nikolić.
(youtube.com, stil.kurir.rs)
 Teško je ne pustiti suzu: Ovako je Dragan Nikolić recitovao Bojićevu ,,Plavu grobnicu''){kind=link}