Umesto da pohvali sebe, on je istakao hrabrost i žrtvu upravo običnih ratnika
Stisnuta između neprijatelja, oslabljena od Balkanskih ratova i izolovana od saveznika, Srbija je na Ceru ipak izvojevala pobedu koja je ujedno bila i prva saveznička pobeda u Velikom ratu. I dok je čitav svet hvalio i slavio srpske vojnike, vojvoda Stepa Stepanović imao je nešto drugačiju poruku.
Sve se tada, pred kraj leta ratne 1914. godine odigralo kao u snu. Iako oslabljeni, umorni i loše naoružani, Srbi su na Ceru krenuli da progone Austrougare duž celog fronta. Ostalo je zabeleženo da su se mnogi austrougarski vojnici udavili u Drini, bežeći u panici. Do 24. avgusta, Srbi su uspeli da oslobode i Šabac čime je Bitka na Ceru i zvanično završena. Od tog slavnog časa prošlo je tačno 104 godine.
Ovu potresnu priču svaki Srbin treba da zna: Zašto je majka jednog srpskog vojnika zavetovala kralja Petra sa par vunenih čarapa
Svet je slavio i divio se hrabrosti i umeću srpskih vojnika i komande, a Stepa Stepanović – čovek zaslužan za veličansveni uspeh dobio je čin vojvode. Ipak, u celoj toj euforiji, za svoje vojnike Stepanović je imao nešto drugačiju poruku – umesto da pohvali sebe, on je istakao hrabrost i žrtvu upravo običnih ratnika, a naročito onih poginulih za domovinu. Njih, smatrao je vojvoda, potrebno je setiti se na dan pobede.
Neposredno po završetku bitke vojvoda Stepa Stepanović izdao je sledeću naredbu:
Najveći teret bitke ponela je Kombinovana divizija, a najveću slavu dobili su oni njeni gorostasni junaci koji 3. (16.) ovog meseca – prvog dana bitke pred zoru – onako silno udariše na Ceru neprijatelja po čelu i tim ga udarcem toliko zbuniše, da uneše strah i trepet u njegove redove.
Bitka je počela 3. (16.) ovog meseca (i trajala četiri dana) na sveto Preobraženje – onoga dana, kada su austrijski đenerali po svom obećanju, trebali predati bečkom ćesaru Valjevo — pobeda je konačno dobijena 7, 8. i 9. (20, 21. i 22.) avgusta, kada su pobedonosne trupe ove armije gonile pobeđenog i posramljenog neprijatelja i kosile njegove redove gde god su stigle, zarobljavajući ga i pleneći mu oružje i spremu. Danas 9. (22.) avgusta to je gonjenje završeno prebacivanjem i poslednjih neprijateljskih ostataka preko Drine.
Usred Sarajeva pitali ga zašto se izjašnjava kao Srbin iako je druge vere, a njegov odgovor ućutkao je sve!
ime otadžbine i naroda srpskog, ja koji sam imao sreću da komandujem u ovoj bici, izjavljujem svoju najdublju zahvalnost junacima Druge armije, junacima koji izvojevaše ovu slavnu pobedu i prognaše neprijatelja iz otadžbine, kiteći svoje zastave slavom koja će sijati dok srpstva traje.
Pozivam junake Druge armije da svi zajedno uzviknemo: Slava cerskim i iveračkim junacima!”
(Iz naredbe od 22. avgusta 1914. godine, neposredno po završetku bitke).
Izvor: Dnevno, foto: Wikipedia
