Home Vesti Imao se rašta i roditi: Ovaj srpski heroj je odlikovan Karađorđevom zvezdom...

Imao se rašta i roditi: Ovaj srpski heroj je odlikovan Karađorđevom zvezdom i to na predlog NEPRIJATELJA

1837
0
SHARE
Ilustracija

Neobična je sudbina ratnika Bogoljuba Vasiljevića, iz sela Bariča kod Obrenovca, a još neobnčnija sudbina najvišeg odlikovanja tog vremena – Karađorđeve zvezde sa mačevima, koju je Vasiljević zaslužio, ali je nikad nije stavio na grudi.

Tog 15. novembra 1914. godine, Bogoljub Vasiljević je sa svojim komandirom i još nekoliko vojnika bio u patroli na levoj obali Kolubare, u Velikom Polju. Tu je, u sukobu sa neprijateljem koji je nadirao ka Kolubari, teško ranjen njegov komandir… Vojnici su hteli da ga i iznesu iz okršaja, ali nisu uspeli. Neprijatelj je tukao sve žešćom vatrom i mogli bi svi da izginu…

Tako su komandira vukli nekoliko metara, pa su ga ostavili u jednom lugu i vratili se na desnu obalu Kolubare. Kad je za ovo saznao komandant sektora pukovnik Milojko Lešjanin, pozvao je podnarednika Vasiljevića i naredio mu da se odmah vrati i vidi šta se dogodilo i sa ranjenim komandirom…

Bogoljub Vasiljevic
Srpski junak: Bogoljub Vasiljevic

Vasiljević je odmah izvršio naređenje. Uzeo je peškir, vezao ga na pušku i prešao preko Kolubare među Austrijance. Rekao je da je „parlamentarac”. Kad je došao do mesta gde su ostavili ranjenog komandira, saznao je da je zarobljen i da su ga Austrijanci preneli u Stubline, u poljsku bolnicu…

Da li znate šta je tain? Srpska vojska je zbog njega bila spretnija i pokretljivija od neprijatelja

Bogoljub Vasiljević je potom naišao na Austrijance. Kao „parlamentarcu” vezali su mu oči i odveli u Stubline višem austrijskom oficiru, koji je komandovao tim sektorom. Preko tumača Vasiljević je objasnio da je došao da traži kraći prekid vatre, kako bi se sa obe strane pokupili teški raljenici i sahranili izginuli vojnici.

– Nema potrebe da se za to brinete! – rekao je grubim glasom nadmeni austrijski oficir. – Spasavajte, vi koji ste još živi, svoje glave, jer ćemo u roku od pet dana biti u Nišu, tamo gde je sada vaša vlada.

Bogoljub Vasiljević, prkosan, hrabar ratnik, odmerio je austrijskog komandanta od glave do pete i rekao:
– Bićete u Nišu svakako, ali kao – zarobljenik!

Front

Austrijski oficir je progutao ovu uvredu i razgovor se na tome završio.

Vezanih očiju, praćen stražom, Vasiljević se vratio na desnu obalu Kolubare. Obavestio je komandanta kakva je sudbina zadesila njihovog komandira. Prećutao je šta je rekao austrijskom komandantu…

Nije prošlo ni mesec dana, a u velikom okršaju na Kosmaju Poćorekova vojska je bila strahovito potučena. Među zarobljenicima koji su pali u ruke srpskih ratnika, našao se i onaj viši oficir sa Kolubare. Odveden je u Niš, u zarobljenički logor…

Kad je saznao gde se nalazi, javio se na raport i našim oficirima ispričao susret sa podnarednikom „parlamentarcem”. Rekao je da je bio zapanjen njegovim držanjem i to u vreme kad je izgledalo da je Srbija izgubila rat. Izrazio je svoje mišljenje da ovaj vojnik zaslužuje da bude odlikovan…

Spomenik vojvodi Vuku: Mnogi prolaze pored njega, a niko ne zna priču o tom junaku

Ubrzo su provereni navodi austrijskog višeg oficira. Saznalo se da je reč o Bogoljubu Vasiljeviću. Odmah je odlikovan Karađorđevom zvezdom sa mačevima.

Ali sudbina se poigrala sa ovim visokim odlikovanjem, kao što će se poigrati i životom Bogoljuba Vasiljevića. Trebalo je da mu ovo odlikovanje bude uručeno na svečan način u Beogradu. Međutim, to nikako nije odgovaralo Bogoljubovom neposrednom starešini, pa ga je ovaj poslao kući na odsustvo… Tako je svečanost prošla bez Vasiljevića, a dani koji su sledili nisu obećavali ništa lepo, pa se zaboravilo na svečanosti.

Došla je i 1915. godina i povlačenje preko Albanije. Vasiljević nikad nije saznao da je odlikovan.

Na Solunskom frontu Vasiljević se odlikovao hrabrošću. Odlikovan je Zlatnom Obilićevom medaljom za hrabrost. Posle rata živeo je skromno u svom rodnom selu Bariču. Umro je 1923.
Osam godina kasnije, učitelj Radoslav Đorđević, rekao je svom đaku Andriji Aci Vasiljeviću, da kaže majci Makreni da dođe u opštinu i uzme neko odlikovanje.

Heroj iz Užica spasao mališana (3) iz nabujale Đetinje: Da je uradio ono što radi svaki dan ne bi ni čuo stravičan krik majke

– Sećam se toga kao da je juče bilo – priča Bogoljubov sin Aca.
– Bio sam u četvrtom razredu osnovne škole. Išao sam sa majkom i u opštini su nam uručili Karađorđevu zvezdu sa mačevima. Kasnije, kad sam odrastao, saznao sam kakva je do tada bila njena sudbina i zašto je moj otac nije poneo na grudima…

Odlikovanje je, međutim, palo u ruke Nemcima u poslednjem ratu. Bežeći od bombardovanja, 1941. godine, porodica Bogoljuba Vasiljevića je napustila kuću. Kad se posle nekoliko dana vratila, deo kuće je bio srušen. Stvari su bile ispreturane, mnoge su Nemci odneli. Među njima i Karađorđevu zvezdu. Ostala je samo povelja o njoj koja se i danas čuva.

(Izvor: prvisvetskirat.rs, foto: Wikipedia)