“Ni oca, ni majke, ni brata, ni sestre, nigde nikoga, sem nje koja me je od mrvu mrvku odnegovala”: Naš veliki književnik sve je dugovao jednoj ženi

“Naša kuća beše stara, široka, suva, glomazna i zaudaraše na čađ. S ulice bila je ograđena visokim zidom…”

Ovim rečima je naš književnik Bora Stanković opisao kuću u kojoj je rođen 1876. a koja se nalazi u Vranju.

Kuća Bore Stankovića je podignuta davne 1855. godine, a danas se nalazi u Baba Zlatinoj ulici, koja je dobila ime po Borinoj babi po ocu. Ona je i podigla kuću, a i bila najznačajnija osoba u ranom detinjstvu srpskog pisca.

Naime, Bora Stanković je rođen 31. marta 1876. godine baš u ovoj kući od oca Stojana, koji je bio po zanimanju obućar, i majke Vaske, ćerke bogatog vranjanskog trgovca Riste Grka.

“Ova mala će biti moja žena”: Dina je bila najveća ljubav Zorana Radmilovića! Zbog njega je raskinula veridbu i iz luksuznog roditeljskog stana prešla u njegovu mansardu

Imao je mlađeg brata Timotija koji je umro u drugoj godini. Otac mu umire 1881. godine, a majka 1883. tako da se od tada o njemu starala Zlata, njegova baba po ocu. U gradu su ga i znali jednostavno kao – Bora Zlatin.

Baba Zlata je poticala iz stare ugledne, ali osiromašene vranjanske porodice i često mu je pričala o “starom” Vranju. Upravo ove priče odrediće literarni put našeg slavnog pisca. Njegovo celokupno književno delo je ostalo vezano za Vranje, iako je u ovaj grad kasnije retko odlazio.

Kuća je podignuta kao četvorodelni objekat sa otvorenim tremom i doksatom pod kojim je ulaz u podrum. Građena je u bondruku sa ispunom od čatme, i sa krovom koji je pokriven ćeramidom. Gostinjska soba ja najveća prostorija u kući, nameštena je polu-orijentalno, a odmah pored nje je “Zlatina” soba, sa krevetom i razbojem.

Dvorište kuće krasi bašta sa starim dudom, ti je još kaldrma i bunar, kao i letnja kuhinja. U velikom dvorištu nalaze se još stara drvena kapija, bunar, kaldrma, šimširi, i vinova loza kao i kapidžik, koji kuću povezuje sa kućom starog Pribojčića, vranjskog trgovca.

– Naša kuća beše stara, široka, suva, glomazna i zaudaraše na čađ. S ulice bila je ograđena visokim zidom… – zapisao je Bora Stanković.

Malo je Srba kao što je bio Čelik: Dva puta dobio LOTO PREMIJU, odrekao se penzije u korist države, a tokom bombardovanja 1999. godine jednim potezom pokazao koliki je PATRIOTA!

On je u Vranju završio osnovnu školu i sedam razreda gimnazije. Osmi razred je završio u Nišu gde je i maturirao.

Baba Zlata umire 8. februara 1896. iste godine kada Bora upisuje Ekonomski odsek Pravnog fakulteta u Beogradu.

– Poslednja duša koja postojaše za me. Poslednji kut moga stana, poslednji ogranak moje rodbine, baba moja, umrla je! Ni oca, ni majke, ni brata, ni sestre, nigde nikoga. Sem nje. A ona me je od mrvu mrvku odnegovala. Nje nema više – zapisao je Bora Stanković.

Zbog nedostatka novca prodaje kuću lokalnom svešteniku. S početka XX veka, opština je otkupila kuću.

Kuća je bila u lošem stanju i čekala da grad odvoji sredstva za rekonstrukciju. Godine 1966. izvedeni su konzervatorsko-restauratorski radovi, posle čega je, godinu dana kasnije, u ovoj kući smešten Muzej Bore Stankovića.

I danas je u ovoj kući smešten muzej koji pripada Narodnom muzeju u Vranju. Dodatna rekonstrukcija izvršena je ove godine i kuća je sada otvorena za javnost.

(Wikipedia)