Među članovima Mlade Bosne bilo je intelektualaca
Jedan od njih, decenijama kasnije postaće jedini srpski Nobelovac, Ivo Andrić. Evo šta je čuveni književnik rekao o svojim saborcima, idealima i Gavrilu Principu, čoveku koji je promenio tok istorije XX veka.
Mlada Bosna je političko-revolucionarna omladinska organizacija, nastala oko 1904. godine, koja se borila protiv okupacije provincije Bosne i Hercegovine od strane Austrougarske, a za njeno pripajanje Srbiji i drugim južnoslovenskim zemljama.
Herojsko žrtvovanje zarad oslobođenja od austrougarske torture, za mladobosance bilo je logično.
5 NAJVEĆIH SRPSKIH ZABLUDA: Ivo Andrić nije dobio Nobela za roman Na Drini Ćuprija, Brankov most se ne zove zbog Ćopića, Zmaj greškom dobio nadimak
Ova na početku idealistička organizacija puna mladih ljudi deceniju kasnije zauvek je ostala zabeležena u istoriji kada je njen član, Gavrilo Princip ubio nadvojvodu Franca Ferdinanda.
Među članovima Mlade Bosne bilo je intelektualaca koji su se školovali u Beču. Dela Vladimira Gaćinović i nobelovca Ive Andrića, ostavila su značajan pečat u srpskoj književnosti.
U gimnazijskim danima Andrić je bio vatreni pobornik integralnog jugoslovenstva, član Mlade Bosne i strastveni borac za oslobođenje južnoslovenskih naroda od austrougarske vlasti.
Evo šta je jedini srpski Nobelovac napisao o Mladoj Bosni davne 1934. godine:
„Ne žaleći se i primajući hod događaja i red stvari u ljudskoj sudbini, ne tražeći od novog naraštaja više razumevanja nego što on može da ga ima, mi, iz 1914. godine, upiremo danas jedan drugom pogled u oči i sa žarom, ali i sa tom dubokom melanholijom, tražimo ono naše iz 1914. godine, što je izgledalo strašno, divno i veliko, kao međa vekova i razdoblja, a što polako nestaje i bledi kao pesma koja se više ne peva ili jezik koji se sve manje govori.
Čak 90 godina bio dobro sakriven: Tajna pištolja kojim je Gavrilo Princip ubio Ferdinanda
Ali, između sebe, gledajući jedan drugom u zenice koje su videle čuda, prava čuda, i ostale i dalje žive da gledaju ovo svakodnevno sunce, mi podležemo uvek neodoljivom, za nas večnom čaru tih godina. Tada mi opet dobivamo krila i okrilje patnje i žrtve savladanog straha i prežaljene mladosti.
I dok nas traje, mi ćemo u sebi deliti svet po tome na kojoj je ko strani bio i čime se zaklinjao 1914. godine. Jer to leto, leto 1914, žarko i mirno leto, sa ukusom vatre i ledenim dahom tragedije na svakom koraku, to je naša prava sudbina”.
(Wikipedia, dnevno.rs)
