Home Vesti Pčele u Srbiji i Bosni ne proizvode samo med: Kilogram njihovog otrova...

Pčele u Srbiji i Bosni ne proizvode samo med: Kilogram njihovog otrova plaća se od 25.000 do 70.000 evra

722
0
SHARE
Pčele u Srbiji i Bosni ne proizvode samo med: Kilogram njihovog otrova plaća se od 25.000 do 70.000 evra

Puštaju da propada iako se plaća više od zlata

Brojne su koristi od pčele. Ona proizvodi med, propolis, matični mleč, vosak, koje naši pčelari prikupljaju i prodaju. Ali najvredniji od njih, pčelinji otrov ili apitoksin, puštaju da propada iako se plaća više od zlata.

U komšiluku ga srpske i bosansko-hercegovačke kolege pčelari prikupljaju i prodaju američkim farmaceutskim i kozmetičkim kompanijama i pritom postižu vrtoglavu cenu od minimalnih 25.000 evra za kilogram do vrtoglavih 70.000.

Neznanje opasnije od zmija: Evo kako da prepoznate da li je otrovnica ili ne

– Dok se mi mučimo s proizvodnjom meda i borimo s nelojalnom konkurencijom, ono najskuplje što pčela proizvodi, pčelinji otrov, puštamo da propada, a mogli bismo dobro zaraditi i mi pčelari i država – priča Željko Tomas, pčelar iz Imotskog koji je možda i prvi u celoj Dalmaciji nabavio uređaj koji prikuplja pčelinji otrov.

Kupio ga je i platio 3.800 kuna, a za 250 košnica, koliko ih ima Braniteljska zadruga Pauk Čeka, čiji je upravnik, smatra da bi im trebalo deset takvih uređaja, koji su veličinom mali i sastoje se od pet okvira sa staklenim pločama unutar kojih su žice. Uređaj se priključe na akumulator i kroz žice se pušta struja kraće vreme u tačno određenim razmacima koja stimuliše pčele da na ploču ispuštaju otrov.

O, Srbijo među šljivama: Piroćanci u šoku, komunalci zabetonirali rupe na drveću?!

– Kada te pčela ubode, ispusti otrov, otpadne joj žalac i ona ugine. Kada ispušta otrov na ovo staklo, ne otpada joj žalac i ne ugine. Nikakva šteta se za pčelu ne događa. Na stakalcu otrov se osuši i ostaje prah koji treba sastrugati. U velikim količinama apitoksin je smrtonosan otrov, u manjim lek – kaže Tomas i napominje kako se pčelinji otrov ne sme prikupljati bez zaštitne opreme i maske, uz maksimalne higijenske mere.

Količine apitoksina koji proizvode pčelice vrlo su male, jednim ubodom ona izbaci 0,1 miligram, a za kilogram je potrebno prikupiti pčelinji otrov iz 200 košnica.

– Pčelinjim ubodima rešio sam svoje hronične zdravstvene probleme – tvrdi Tomas, koji je kao branitelj posledice rata godinama osećao bolovima u kostima i želucu, ali toga više nema.

– Počelo je slučajno. Izbole su me pčele po nogama na nekoliko mesta i tog dana nisam osećao reumu ni kostobolju. Posle toga pustio sam namerno i kontrolisano da me izbodu još nekoliko puta i rešio sam se tegoba s kojima sam se godinama mučio – kaže Željko Tomas čija supruga je sada na terapiji pčelama.

(Izvor: Kurir; Foto: Pixabay)