Novčići su se ubacivali kroz prorez na Stanimirovoj šajkači, a Stanimirki je prorez bio na razdeljku
Ako ste ikada imali ove igračkice onda znate i njihovu tajnu – reč je bila o kasicama iz šezdesetih i sedamdesetih godina, koje su bile zaštitni znak Beobanke.
Usred Sarajeva pitali ga zašto se izjašnjava kao Srbin iako je druge vere, a njegov odgovor ućutkao je sve!
Dve male gumene figure dečaka i devojčice obučene u srpsku narodnu nošnju koje su bile i igračke i kasice hiljadama dece širom Jugoslavije zvale su se Stanimir i Stanimirka. On je imao šajkaču, ona kosu upletenu u kike, a oboje su imali i torbicu prebačenu preko ramena.
Novčići su se ubacivali kroz prorez na Stanimirovoj šajkači, a Stanimirki je prorez bio na razdeljku. Kada se kasica napuni sitninom, jedini način da se dođe do novca bio je da se lutkici otkine glava.
Ovu potresnu priču svaki Srbin treba da zna: Zašto je majka jednog srpskog vojnika zavetovala kralja Petra sa par vunenih čarapa
Ideja bankara koja se krila iza Stanimira i Stanimirke bila je jednostavna – kroz igru i zabavu mali pioniri učili su da štede i budu odgovorni prema svakom dinaru.
U to vreme Stanimir i Stanimirka bili su deo novogodišnjih paketića koje su delili sindikati, ali do njih se dolazilo i tako što bi Beobanka rado delila simpatične figure svojim malim štedišama.
Mnogi su ih sačuvali kao drage uspomene, sa kojima se danas igraju i njihova deca i unuci.
Izvor: Dnevno
