Monah Sava Hilandarac rođen je 1837. godine u češkom gradu Kutna Hora, kao Slavibor Brojer. Nakon završene srednje poljoprivredne škole i dodatnog stručnog usavršavanja, 1858. godine odlazi u današnju Ukrajinu, gde se upoznaje sa slovenskim jezicima. Vođen snažnim humanističkim idealima, vraća se u Češku sa namerom da se posveti brizi o nezbrinutoj deci. Planirao je osnivanje kolonija za decu bez roditelja i njihovo aktivno vaspitanje i obrazovanje.
Međutim, neodobravanje njegove zamisli od strane konzervativne sredine, česte selidbe, smrt oca i bankrot imućne porodice doveli su do njegovog konačnog odlaska iz domovine. Sa tri usvojena sina dolazi u Kraljevinu Srbiju i nastanjuje se u okolini Leskovca. Kao rimokatolik, sa pravoslavljem se bliže upoznaje u Nišu, naročito kroz razgovore sa arhimandritom Vasilijem. Ubrzo prima pravoslavnu veru u hramu Prepodobne Paraskeve u selu Rudare i tada prvi put saznaje za Svetu Goru i monaški život.
Već nakon nekoliko meseci, Slavibor i njegovi sinovi polaze put Atosa, ka Svetom manastiru Hilandaru. Najpre su 3. juna 1881. godine posetili manastir Vatoped, gde su ih monasi nastojali zadržati, ukazujući na tada veoma nepovoljan položaj Hilandara. Ipak, sledećeg dana stižu u Hilandar, koji se nalazio u dubokoj krizi – sa malobrojnim srpskim bratstvom, velikim dugovima i snažnim pritiscima bugarskih monaha koji su težili preuzimanju manastira. Zbog toga su novopridošli monasi dočekani sa sumnjom i često sabotirani.
Uprkos svemu, Slavibor Brojer biva zamonašen u noći između 9. i 10. aprila 1883. godine, dobivši monaško ime Sava. Prema njegovim zapisima, u to vreme u Hilandaru je boravio samo jedan srpski monah, izložen stalnim pritiscima da napusti manastir. Nekoliko godina kasnije monaški postrig primaju i Savini sinovi – Danilo, Pankratije i Antim.
Četiri godine kasnije, monah Sava ponovo posećuje Češku, a zatim i sestru u Kijevu, gde mu je ponuđeno da postane osnivač i iguman prvog češkog pravoslavnog manastira u istočnoj Ukrajini. Nakon razgovora sa sinovima u Hilandaru, donosi odluku da ovu ponudu odbije.
View this post on Instagram
U manastiru je obavljao različita poslušanja – bio je mlinar, stolar i arsandžija – ali mu je najveća želja bila da se posveti biblioteci. Posebno ga je privlačila zapuštena i nesređena hilandarska biblioteka. I pored protivljenja dela bratstva i uz nadzor, dobija dozvolu da započne rad. Sa velikom posvećenošću sređuje celokupni fond, razvrstava knjige po jezicima i starosti i u toj građi pronalazi Miroslavljevo jevanđelje, najstariji sačuvani srpski ilustrovani rukopis pisan ćirilicom.
Pored bibliotečkog rada, monah Sava se bavio i pisanjem. Autor je dve monografije o Hilandaru i posnici Svetog Save u Kareji, kataloga hilandarske biblioteke, kao i brojnih objavljenih i neobjavljenih tekstova. Bio je i strastveni ljubitelj botanike – sakupio je oko 1.200 biljnih primeraka koje je uvrstio u veliki herbarijum, kasnije poklonjen školi u Beogradu.
Tokom vaskršnje posete Hilandaru 1896. godine, kralj Aleksandar Obrenović odlikovao je monaha Savu Ordenom Svetog Save III stepena. Kraljev boravak imao je presudan značaj za manastir – po povratku u Srbiju isplatio je dugove Hilandara i omogućio dolazak novih srpskih monaha. U znak zahvalnosti, Hilandarci su kralju poklonili Miroslavljevo jevanđelje i osnivačku povelju Prepodobnog Simeona Mirotočivog, a dragocene rukopise iz biblioteke izneo je upravo monah Sava.
Monah Sava Hilandarac upokojio se 14. januara 1912. godine, u Svetom manastiru Hilandaru.
]]>Ove godine, tačnije 15. novembra, navršiće se 9 godina od smrti patrijarha Pavla, 44. vrhovnog poglavara Srpske pravoslavne crkve, koji je na tom mestu bio od od 1990. do 2009. godine.
Patrijarha je možda najbolje opisao akademik Matija Bećković koji je u jednom intervjuuu rekao:
“Niko nije tiše govorio a da se dalje čuo; niko s manje reči nije rekao više, niko nije lakše hodio zemljom a da je ostavljao dublje tragove; niko nije bio manjeg rasta a da se video s veće daljine! Otuda, ni više ljudi ni veće tišine nego na njegovom pogrebu!”
1. Molitva za sve
Kada je kao vladika boravio na Kosovu i Metohiji, desilo se da je patrijarha Pavla zaustavila naoružana albanska banda. O samom incidentu se ne zna mnogo, ali banda ili pripadnici OVK-a su zatražili da klekne i pomoli se za postradale Albance. Pavle im je tada smireno i trezveno odgovorio da se on klečeći moli u crkvi za sve postradale i nevine žrtve bez obzira na njihovu nacionalnost i veru. Tako je nepovređen uspeo da nastavi put.
2. Spasao davljenika
Dok je kao vaspitač radio u Banji Koviljači, iz ledene vode spasao je dečaka koji se davio. Kao posledicu tog poduhvata dobio je, u to vreme, smrtonosnu tuberkulozu. Međutim, iako mu doktori nisu davali više od tri meseca života, on je uspeo da se oporavi i doživi duboku starost.
3. Drugovi iz klupe
Verovali ili ne, nekada davno u istoj klupi u gimnaziji u Tuzli sedeli su Meša Selimović i patrijarh Pavle.
4. Mrvice hleba
Jednom prilikom kada je završio sa jelom, uzeo je salvetu ispred sebe na kojoj je bilo nekoliko mrvica. Tiho je pokupio svaku mrvu i pojeo. Prisutni su šokirano upitali šta to radi, a on im je odogovorio: “Ne znate vi, deco moja, šta znači glad i koliko je dece širom sveta gladno, a mi bacamo hleb pored stola i u kontejnere. Nekima one predstavljaju život i nadu, a mi ih se tako lako odričemo. Setite se svaki put gladne dece širom Afrike i sveta kada vidite mrvice pored stola.”
5. U avionu veoma duhovit
Jednom je patrijarh išao negde avionom. Kada su leteli nad morem, avion je ušao u zonu turbulencije i bilo je truckanja. Mladi arhijerej koji je sedeo pored patrijarha pitao ga je šta on misli o tome ako se avion sada sruši. On je bez zbunjenosti rekao: “U odnosu na sebe, primiću to kao akt pravednosti, jer sam u životu pojeo toliko riba da bi sada bilo čudno kada one mene sada ne bi pojele.”
6. Milione ostavio crkvi
Potomcima svog brata, kao najbližim srodnicima, ostavio je samo budilnik i sat, dok će njegovim ordenjem, ali i pisanim delima, koja već danas imaju neprocenjivu vrednost koja se meri milionima evra, raspolagati SPC.
7. Jedi u sebi…
Umeo je da bude i strog. Uoči jednog obeda, za trpezom su svi izgovarali molitvu. Jedan monah je ćutao. Patrijarh ga upita zašto ćuti, zašto se ne moli sa ostalima, a monah je odgovorio da se moli u sebi. Patrijarh mu je na to dodao da onda treba i da jede u sebi.
8. Muzikalan čovek
Malo je poznato da je bio i izuzetan pevač. Uživao je u višeglasnom pojanju duhovnih pesama. Nikada se nije ustručavao da negoduje ukoliko hor ne bi pevao sa verskim zanosom, pa je znao da stane pred njih i pun žara pokaže kako se pevaju liturgijske pesme.
9. Lična karta
Patrijarh Pavle rođen je kao Gojko Stojčević, a 1948. zamonašio se u manastiru Blagoveštenje. Odrastao je s tetkom po ocu, koju je mnogo voleo i koja mu je zamenila roditelje. Imao je želju da postane lekar.
(Izvor: Kurir)
]]>Jedno od duhovnih obeležja svakog vernika je brojanica. Iako se u današnje vreme brojanice nose više iz modnih nego verskih razloga, brojanica je mnogo više od običnog komada nakita. Brojanica je molitva i to jedna od najstarijih!
Brojanice se razlikuju po svojoj strukturi. Postoje male i velike brojanice. Male brojanice se sastoje od 33 čvorića a velike mogu imati 50, 100 ili čak 300 čvorića. Svaki čvorić se sastoji od 7 krstića. Pletene brojanice se prave od ovčije vune što nas podseća da smo mi slovesne ovce dobrog pastira Gospoda Isusa Hrista.
Da li znate koja je najstarija crkva u Beogradu? Turci je rušili, pretvarali u džamiju, ali ona i dalje krasi Srbiju
Svaki vernik dok se moli uz brojanicu izgovara molitvu. Najčešće izgovarane molitve su „Molitva Isusova“ i „Molitva Presvete Bogorodice“.
Neretko se može videti da pojedinci nose više brojanica na ruci. Nažalost, to je jedno od pogrešnih shvatanja brojanice i njenog postojanja. Brojanica ne služi ni za igru ni za ukras već za molitvu.
Molitva je utkana u svaki deo brojanice jer sveštena lica koja je prave tokom njene izrade izgovaraju molitve. Stoga treba uvek imati u vidu kada se kupuje brojanica da ona nije modni detalj.
Sirene na ulicama, gaženje, miraz, prodavanje mlade: Stari srpski običaji na svadbama poštuju se i danas, a za svaki od njih postoji jak razlog i velika simbolika!
Jedna od najvećih dilema koja prati brojanicu je zašto se ona nosi na levoj ruci? Odgovor je jednostavan – iz praktičnih razloga. Dok se krstimo prilikom molitve lakše nam je da držimo u levoj ruci. Takođe, dok obavljamo svakodnevne aktivnosti lakše nam je da je nosimo na levoj ruci. Naravno nikakav problem nije da se brojanica nosi na desnoj ruci jer odabir ruke nije versko već praktično pitanje. Postoje i brojanice koje se nose oko vrata.
Jedna od najvećih enigmi vezanih za brojanicu je šta uraditi sa njom kada ona pukne?
Kada se desi da brojanica pukne treba je spaliti. Bacanje osveštanih stvari je greh tako da se brojanice kao i druge osveštane stvari spaljuju. U hramovima, crkvama i manastirima se mogu naći brojanice koje predstavljaju svojevrsna umetnička dela. Pored pletenih brojanica postoje i metalne kao i nanizane brojanice.
(Izvor: rasen.rs)
]]>Pravoslavni vernici danas obeležavaju praznik svete veliko mučenice Marine, u narodu poznat kao Ognjena Marija, koja se poštuje kao borac za hrišćansku veru i zaštitnica žena.
Ognjena Marija, sveta mučenica Marina, bila je rodom iz Antihije. Krstila se u 12. godini i zbog vere u Isusa Hrista stradala je u vreme cara Dioklecijana.
Prema narodnom verovanju, Sveta Marina pali i kažnjava ognjem i kao Sveti Ilija koji kažnjava gromom ona spada u “ognjevite” svece. Običaj je da se na ovaj praznik, kada zbog velike vrućine “gori nebo i zemlja”, ne rade nikakvi poslovi.
Čudni običaji kod Srba: Evo zašto se prevrću stolice i otvaraju prozori kada neko umre!
U narodnom predanju čuvaju se primeri mnogih nesrećnih slučajeva koji su se dogodili na današnji dan, kada su se neoprezni plivači udavili u rekama i jezerima. Zato se veruje da na Ognjenu Mariju takođe treba izbegavati kupanje u “velikim vodama”.
U nekim delovima Istočne Srbije uvreženo je mišljenje da devojke na ovaj dan treba da poklone ogledalce mladiću koji im se sviđa i da će taj zauvek u njih gledati kao “u svoj odraz u ogledalu”.
Prema hrišćanskom predanju, sveta veliko mučenica Marina posečena je mačem u 16. godini, u doba cara Dioklecijana. U nekim pravoslavnim crkvama slavi se kao Margarita Antiohijska, koja je postradala zbog vere u Hrista.
Najluđi srpski svadbeni običaji: Lažna trudnica, kupovina mlade, mrtvačka svadba
Mošti su joj se nalazile u Carigradu do dolaska krstaša, a danas se njena ruka nalazi u svetogorskom manastiru Vatopedi. U manastiru Svete Marine u Albaniji, na planini Longa iznad Ohridskog jezera, počivaju njene čudotvorne i svete mošti, koje posećuju i pravoslavni i muslimani.
Svetiteljka se i u istočnom i u zapadnom slikarstvu predstavlja sa krstom i palmom, simbolom mučeništva u rukama, sa zmajem pod nogama i često sa kućama u plamenu u njenoj pozadini.
Ognjenu Mariju neke pravoslavne porodice obeležavaju kao krsnu slavu.
U crkvenom kalendaru praznik nije obeležen “crvenim slovom”, ali se ipak veoma poštuje i u crkvi u narodu.
(Izvor: Kurir, foto: Wikipedia)
]]>Događaj Lazarevog vaskrsenja se, prema jevanđeljima, dogodio u Vitaniji i uvod je u novu veru u Vaskrsenje.
Prema jevanđeljskom predanju, Hristos je stigao u Vitaniju četiri dana posle smrti Lazareve, oživeo ga i digao ga iz groba, pa je taj praznik poznat i kao Vaskrsenje Lazara Četvorodnevnog.
U hrišćanstvu taj praznik ima značenje pobede života nad smrću i na bogosluženjima se tog dana pominju voljna stradanja Hristova i vaskrsnuće Lazarevo kao jemstvo za vaskrsenje svih vernika.
Najbizarniji običaj kod Srba LEDI KRV U ŽILAMA
Vaskrsenje Lazarevo naljutilo je prvosveštenike i, kako kaže jevanđelje, neposredan je povod za odluku judejske skupštine o pogubljenju Spasitelja.
Pravoslavni vernici istovremeno proslavljaju i Vrbicu koja, prema kanonu Crkve, počinje službama bdenja u navečerje Cvetne nedelje, svečanog ulaska Hristovog u Svetu zemlju.
Vrbica je za pravoslavne hrišćane praznik dečije radosti, jer je Hristos polazeći u Jerusalim rekao: “Pustite decu k meni, jer takvih je Carstvo nebesko”.
Na ovaj praznik se u pravoslavne hramove unose vrbove grane koje tu ostaju do nedeljne liturgije, na Cveti, kada se obavlja blagosiljanje vrbe.
Vrbove grane, koje se potom dele narodu, simbolizuju palmine grane kojima su hrišćani pozdravljali Spasitelja na ulasku u Jerusalim.
Srpski svadbeni običaji: 7 stvari koje mlada mora da uradi kako bi brak bio srećan i dugovečan
Na današnji praznik se obično bere cveće, ali se ne unosi u kuću, već se drži u dvorištu u posudi sa vodom. Cvećem se rano ujutro kiti kuća, a vodom u kojoj je stajalo, umivaju se ukućani. Običaj je da se tog dana mladi međusobno daruju cvećem.
S obzirom da je ovaj praznik u vreme uskršnjeg posta, crkveno pravilo je da nije dobro na taj dan igrati i pevati.
(Izvor: Alo.rs, foto: Wikipedia)
]]>Ako ste spremni za ovo duhovno putovanje, ovo je naša lista.
5. Studenica
Smešten u dolini borove šume u okolini Kraljeva, i uzor kasnijim zadužbinama, manastir Studenica je svakako jedan od najlepših manastira u našoj zemlji.
Ovo velelepno zdanje podigao je niko drugi do veliki župan Stefan Nemanja kao zadužbinu i dinastički mauzolej
OVO SVAKI SRBIN MORA DA ZNA: Evo kako je nastala himna “Bože pravde”
Prvi deo radova je završen do 1196, a kada je Nemanja otišao u Hilandar i ustupio presto sinu Stefanu, novi vladar je postao i novi zadužbinar. Sava Nemanjić je u Studenicu preneo mošti oca, koji se zamonašio pod imenom Sveti Simeon, čime je ovaj hram stekao status Velike Lavre, postajući politički, duhovni i kulturni centar srednjevekovne Srbije. Sređivali su ga i ulepšavali i knez Vukan i kraljevi Radoslav i Milutin.
U sklopu ovog manastirskog kompleksa nalaze se Bogorodičina, crkva Svetog Nikole, Svetih Joakima i Ane, dobro očuvani temelji one posvećene Svetom Jovanu Krstitelju, Gornja i Donja isposnica Svetog Save, konačište i monaški konaci.
2. Sopoćani
Ovaj prelepi manastir nalazi se 17km od Novog Pazara, a podigao ga je kralj Stefan Uroš I. Sasvim je zanimljivo i to da naziv manastira vodi poreklo od slovenske reči sopot što znači izvor, pa se i Sopoćani mogu smatrati izvorište srpske kulture i duhovnosti tog vremena.
Sava Vampir, Đavolja Varoš, Rtanj, Žrnov: 10 najvećih paranormalnih misterija u Srbiji!
Inače, u potpunosti nije poznato kada je manastir izgrađen, ali se približno može reći da je reč o šezdesetim godinama 13. veka, na osnovu istorijske kompozicije “Smrt kraljice Ane Dandolo“ na severnom zidu priprate. Kraljica Ana Dandolo, majka kralja Stefana Uroša I, je umrla 1258. godine, ali to sa druge strane ne znači da je iste godine događaj zabeležen na fresci u Sopoćanima.
Freske manastira Sopoćani su pravo remek-delo umetnosti, što je mnogo godina kasnije Sopoćanima donelo svetsku slavu. Danas je jedan od najznačajnijih srpskih kulturnih spomenika, koji je 1979. godine uvršćen na Uneskovu listu.
3. Ostrog
Iako se sada nalazi na teritoriji Crne Gore, manastir Ostrog pripada Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Između ostalog poznat je po tome što je izgrađen u steni, ali još poznatiji po čudima koja su se u njemu desila, a čemu su svedočili brojni svedoci.
Kako stoji na zvaničnom sajtu Manastir je sagrađen još u vremenima, koja su prethodila knezu Vlastimiru i sinu mu Budimiru (Mutimiru) oko 859. godine.
TAKO JE GOVORIO PATRIJARH PAVLE: U jednoj rečenici objasnio suštinu
Nalazi se na području Bjelopavlića, pripada opštini Danilovgrad. Osnovao ga je hercegovački mitropolit Vasilije u 17. veku, koji je tu i sahranjen.
Sam manastir je obnovljen 1923 -1926. godine, poslije požara, kojeg su bile pošteđene pećinske crkvice. One predstavljaju glavnu umetničku vrednost vrednost.
Inače, Sveti Vasilije Ostroški je veliki čudotvorac čija su čudotvorna dela poznata i izvan granica Srpske Pravoslavne Crkve. Njegovo sveto telo u celosti počiva u ostroškoj isposnici, nepodložno zakonu truljenja već više od trista godina. Crkvica u kojoj leže mošti Ostroškog Sveca ispunjena je prijatnim mirisom, koji zadivljuje svakog poklonika.
4. Gračanica
Po narodnom predanju, kralj Milutin je zaspao pred bitku na reci Gračanki, kada mu se prikazao anđeo rekavši mu da će pobediti i da iz zahvalnosti prema Bogu mora da sagradi crkvu čiji će mu se oblik pojaviti.
Pošto je na nebu ugledao beli oblak koji je imao formu crkve i pobedio u tom boju, pozvao je najbolje graditelje.
Legija stranaca, mason, volovska kola, vunene čarape: 7 zanimljivih činjenica o kralju Petru Karađorđeviću koje niste znali (VIDEO)
Manastir je izgrađen 1321. godine u blizini Lipljana, na ruševinama crkve Svete Bogorodice Gračaničke, ali je prilično stradao tokom Kosovske bitke.
Nema nikakve sumnje da manastir predstavlja vrhunac srpskog graditeljstva u vizantijskom duhu.
Posle Drugog svetskog rata obnovile su ga monahinje, pretvorivši ga u ženski manastir, a od 1999. godine u njega je preneto sedište episkopa raško-prizrenskog koji je morao da napusti Prizren. Manastir je tada postao duhovno, nacionalno i političko središte srpskog naroda ovog kraja.
5. Manasija
Manastir iz 15. veka, Manasija – jedan je od najznačajnijih spomenika srpske srednjevekovne kulture, i to moravske škole.
Za nju je zaslužan despot Stefan Lazarević, koji ju je učinio i kulturnim centrom zemlje. Prevodi i prepisi koji su ovde pravljeni iznedrili su nadaleko čuvenu Resavsku školu.
Časne verige: Lancima vežite kućni prag, čuvajte se groma
Turcima je Manasija bila trn u oku, pa je razarana i pustošena, ostala je i bez olovnog krova, zbog čega je većina fresaka nepovratno izgubljena.
]]>Ponašanje u crkvi treba da izgleda ovako:
Ulazak u hram treba biti tih, lagan i sa dubokim strahopoštovanjem. Kada se dođe na crkvena vrata, malo se zastane, prekrsti se i lagano pokloni prema hramu. Zatim se kupi sveća, odlazi se do mesta gde se pale sveće. Sveća se celiva i nameni se zašto se pali. Sveće za zdravlje pale se u gornjem delu svećnjaka ili palionice, a za pokoj duša u donjem delu. Kada se sveće zapale, tiho se odlazi i celiva ikona koja je u centralnom delu hrama. Stane se pred ikonu, dva puta se prekrsti, pokloni, zatim celiva ikona i još jednom se prekrsti i pokloni. Zatim se odlazi na neko slobodno mesto u hramu.
Na bogosluženju, muškarci obično stoje na desnoj, a žene na levoj strani lađe hrama. Na tom mestu se stoji mirno, bez okretanja, šetanja ili razgovora sa nekim ko stoji u blizini. Ako se oseti umor prilikom bogosluženja, najbolje je ili izaći iz hrama ili pojačati molitvu da se zamor savlada. Ruke stoje prekrštene na grudima ili spuštene niz telo. Takođe, pazi se na sveštenikove radnje, pa se treba prekrstiti svaki put kada se sveštenik prekrsti ili kada se u molitvi spomene ime Oca, Sina i Svetoga Duha. Krsti se, uz blag naklon i kada sveštenik kadi.
I TO SE DEŠAVA U SRBIJI: Dedu proglasili mrtvim, naručili kovčeg, a onda usledila vriska i bežanje
Za vreme čitanja Jevanđelja, Vhoda i propovedi, gde se ko zatekao tu stoji dok se ta radnja ne završi.
Prilikom izlaska iz hrama, opet se celiva ikona, izađe se na vrata hrama, tiho i nečujno, ponovo se okrene prema unutrašnjosti hrama i smerno se prekrsti i pokloni.
Odevanje
Muškarci u hram ulaze gologlavi, a žene glave pokrivene pokrivene maramom. Neprikladno je u hram dolaziti u farmerkama, papučama, majicama, šortcevima, kratkim suknjama, golih ruku i slično.
Nafora
Nafora je hleb koje se vernicima deli na kraju svete liturgije. Nafora se uzima na sledeći način: polako u redu, prilazi se svešteniku koji deli naforu. Kada se dođe na red, prvo se prekrsti, a zatim na dlan leve ruke prekrsti se desni dlan i priđe se svešteniku, koji stavlja kockicu nafore. Onda se svešteniku celiva ruka, nafora se uzima u usta i pojede, nakon čega se izlazi iz crkve.
Sveštena lica
Sveštenik se pozdravlja pri susretu: “Pomozi Bog oče, blagoslovite!” Svešteniku se celiva ruka bez obzira na godine sveštenika i onoga koji celiva. Sveštenik se u razgovoru oslovljava sa “oče”, recimo “oče Marko”, ili ako je prota, može “oče proto”.
Srpski svadbeni običaji: 7 stvari koje mlada mora da uradi kako bi brak bio srećan i dugovečan
Vladika se oslovljava rečima: “Vaše Preosveštenstvo”, ili “Preosvećeni Vladiko”, ili ako je neformalni razgovor samo “Preosvećeni”. Patrijarh se oslovljava sa: “Vaša Svetosti”, ili “Svjatjejši Vladiko” ili samo: “Svjatjejši”.
Monahinje se oslovljavaju sa “sestro”, a igumanija sa “mati”. Od ženskog monaštva se ne traži blagoslov i ne ljubi se ruka. Monaška lica se takođe oslovljavaju sa “oče”. Mlađima se kaže “oče” i njegovo ime, a starešini manastira se može reći “oče igumane” ili “oče arhimandrite”. Iskušenici se oslovljavaju sa “brate”.
(Izvor: Svetosavlje.org, Stil, foto: Pixabay)
]]>Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Svetog Teopempta i Teonu, praznik koji je u narodu poznat kao Krstovdan. Ovaj praznik prethodi velikom prazniku Bogojavljenju i preksutrašnjem Svetom Jovanu – Jovanjdanu, koji su u crkvenom kalendaru upisani crvenim slovom. Praznik se vezuje za slavu krštenja Isusa Hrista, kao i za dan posvećen svetom Jovanu Krstitelju, koji ga je krstio u reci Jordanu.
Srbi iz Džeksona: Postali su poznati po pucnjavi za Božić, ali ima još nešto čime se ponose (VIDEO)
Vernici Srpske pravoslavne crkve i drugi pravoslavni hrišćani slave Krstovdan, kao uspomenu na prve hrišćane koji su primili veru na samom početku hrišćanske propovedi. Vernici ga obeležavaju dva puta u toku godine, 18. januara i 27. septembra.
U kalendaru SPC sutrašnji praznik nije obeležen crvenim slovom, za razliku od Krstovdana koji se slavi 27. septembra, kao uspomena na pronalaženje Časnog Krsta, na kojem je na Golgoti razapet Hristos.
Na Krstovdan se drži strogi post, na vodi. To je običaj svakakog pravog vernika u Srbiji koji poštuje pravilo: “Ko se krstom krsti, taj Krstovdan posti”. Za ljude rođene na ovaj dan veruje se da na svojim nejakim plećima nose senku Časnog krsta, te da su zato pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke.
Prema predanju, prvi koji su primili hrišćansku veru i prve pouke nove vere pominju se kao katihumeni ili – oglašeni, dok je u srpskoj crkvi i narodu dan krštenja prvih hrišćana poznat kao – Zimski Krstovdan.
U crkvi se tog dana krst stavlja u vodu, i ako se voda smrzne očekuje se dolazak rodne godine, a ako se voda ne smrzne, veruje se da će godina biti “oskudna i bolešljiva”.
Narodna verovanja i običaji: Deca rođena u zimsko doba treba da nose ova imena
Evo šta se još radi na Krstovdan: Iako važi da se na crveno slovo ništa ne radi u kući, prema nekim narodnim običajima, u nekim delovima Srbije, na Krstovdan valja da se opere sav veš i očisti kuća.
Stari je običaj da se na ovaj dan stoka premazuje katranom u znaku krsta, da bi se zaštitila od bolesti.
Prema predanju, u Bogojavljenskoj noći otvara se nebo i veruje se da se svaka želja može ispuniti. Tačno u ponoć treba pogledati u nebo i zamisliti želju.
(Izvor: Kurir, foto: Wikipedia, Pixabay)
]]>Prvog januara po starom kalendaru, a 14. po novom, Srbi praznuju Mali Božić (Vasiljevdan) i Srpsku Novu godinu. Na taj dan je i Sveti Vasilije Veliki arhiepiskop Kesarijski. Vasiljevdan se kod Srba slavi kao krsna slava, a kod Grka i Rusa kao imendan. Kada je za kalendarski početak nove godine uzet 1. januar, tada je Mali Božić počeo da se slavi kao kao Srpska Nova godina.
Da se naježiš: Kad 100 srpskih truba zasvira Marš na Drinu (VIDEO)
Za ovaj dan vezuju se mnogi običaji, a postoje i sujeverja šta na ovaj dan ne bi trebalo raditi. U Vojvodini je postojao običaj, koji se u nekim mestima zadržao do danas, da se na raskršćima pale vatre, što, uz čistilačko dejstvo, ima i ulogu jačanja Sunčeve svetlosti i toplote. Iz istih razloga su u Hercegovini ostatke badnjaka od Božića spaljivali na Mali Božić.
Novu godinu nikako ne valja dočekati u snu, pa su u ovom bdenju mnoge devojke gatale da li će se te godine i za koga udati. Među ovim gatkama je posebno zanimljivo gatanje devojaka u Bosni: pre svanuća su, popevši se na tavan, bacale svoju obuću kroz vrata napolje, pa ako obuća, kad padne, bude usmerena od kuće – znak je da će u tom pravcu otići, tj. udati se.
Na Mali Božić 14. januara (Sveti Vasilije) ponovo se unosi badnjak, opet dolazi položajnik, a na trpezi je glava božićne pečenice koja se čuva do tog dana. Vreme od Božića do Bogojavljenja (19. januar) u narodu se naziva “nekrštenim danima“ u kojima, prema verovanju, demoni, karakondžule i veštice vrebaju ljude na svakom koraku.
Što je bilo uvek biće, Srbin slavi i slaviće: 8 najlepših čestitki za Srpsku novu godinu
Sveti Vasilije je rođen u vreme cara Konstantina. Još kao nekršten učio je 15 godina u Atini filozofiju retoriku i astronomiju. U zrelim godinama krstio se na reci Jordanu zajedno sa svojim bivšim učiteljem Evulom. Bio episkop Kesarije Kapadokijske blizu 10 godina, a završio svoj zemaljski život napunio 50 godina od rođenja.
Bio je veliki pobornik Pravoslavlja, moralno čist i izuzetno revnosan, veliki bogoslovski um, veliki strojitelj i stub crkve.
(Izvor: Kurir, foto: Wikipedia)
]]>Božić je radosni praznik koji dočekujemo i proslavljamo sa najdražima. Svakako, to je i vreme čestitanja, kome se u davna vremena pridavao i magijski karakter, jer se božićnim čestitkama i željama prizivao opšti boljitak. Rukom pisane čestitke su zamenile SMS poruke.
– Srce čoveka smišlja put, ali Bog upravlja koracima njegovim!
– Dopusti da se Božić dogodi u tvom srcu, da se ljubav rodi svaki dan iznova, jer Božić postaje vidljiv u svakoj ljubavi među ljudima. Hristos se rodi!
– Neka tišina ovog svetog dana donese tvom srcu mir u nadanju, radost u životu i ljubav za one s kojima živiš! Od srca ti želim mir Božji. Hristos se rodi!
– Sve što učiniš i kud god da kreneš ti, nek ti bude blagoslovljeno. Želim ti srećan Božić.
– Nek vam srebrni zraci božićnog jutra pod badnjakom osvetle poklon ispleten od zdravlja, sreće, mira i ljubavi… Hristos se rodi!
– Dobri dome, Božić stiže, dragom Bogu da smo bliže, da te greje vatra sveta, da ti sreća kućom cveta, da krst časni kolo vodi, i neka se Hristos rodi!
Srbima u Kaliforniji dozvoljeno da pucaju za Božić, Amerikancima se to baš dopada (VIDEO)
– Malo kada čovekovo biće oseti ljubav, sreću, toplinu i potrebu za bližnjima kao u smiraj Badnje večeri. Nek te takva osećanja greju celog života.
– Danas oprosti dužnima, daj poljubac bližnjima, pomozi tužnima, a u ponoć pogledaj nebo – videćeš zvezdu što hodi i reci tiho Hristos se rodi!
– Evo pada tiha božićna noć, samo javi kad ćeš doći, da oprostimo sve jedno drugome, jer sve što želim to si ti, a dok Badnje veče prolazi, samo pozovi, dolazim.
– Dok zadnji badnjak gori slušaj srce što govori: Blagostanje, mir i dobrota nek vas prate celoga zivota. Hristos se rodi!
– Dok nebom lete pahulje bele, dok se sada poljupci i pokloni dele, anđeli nek poruku ponesu na krilima belim, da ti najsrećniji Božić od srca želim!
– Srce ispunjeno toplotom, lice ozareno vedrinom, mir i dobro doma tvoga i sve najbolje za Božić želim ti iz srca svoga! Hristos se rodi!
(Izvor: nadlanu.com, foto: pixabay.com)
]]>