Balkanski narodi su pre 80 godina imali najveću stopu nataliteta u Evropi, ali istovremeno je visok bio mortalitet
Ipak, to opet nije uticalo da Jugoslavija ima negativni prirodni priraštaj, pisala je Pravda te 1938. godine.
List Pravda piše da je natalitet balkanskih naroda u tom trenutku bio dva puta veći od svih ostalih u Evropi. Na 10.000 stanovnika godišnje u Engleskoj rađalo se 148 dece, u Francuskoj 160, u Švajarskoj 162, u Nemačkoj 171 , u Čehoslovačkoj 188, a kod balkanskih naroda: u Bugarskoj 283, u Grčkoj 289, u Jugoslaviji 308, u Rumuniji 328 dece.
„Mada je mortalitet kod balkanskih naroda strahovito visok – kreće se od 160 do 206 godišnje na 10.000 stanovnika (dok kod vanbalkanskih naroda izmešu 100 i 200), ipak je fiziološki priraštaj balkanskih naroda, zahvaljujući fenomenalnom natalitetu, vrlo visok i neuporedivo veći od stranih evropskih nacija kod kojih se pojavljuje postupno izumiranje“, navodi se u tekstu.
Najbitniji običaji kod Srba: Šta se radi kod gradnje kuće, a šta kod kumovanja
Dalje se dodaje da najviši godišnji fiziološki priraštaj, kako se tada govorilo za prirodni priraštaj, u Evropi ima Jugoslavija – 137 na 10.000 stanovnika, „što dokazuje jaku vitalnost naše nacije“.
Balkanske zemlje, s druge strane, imale su i najveći stepen mortaliteta dece u Evropi, odnosno smrtnost odojčadi bila je 370 odsto veća nego kod zapadnih i severnih evropskih naroda.
Najviši natalitet u to vreme, piše Pravda, imale su Vrbaska, Vardarska, Zetska i Primorska banovina, a najmanji u Savkoj, Dunavskoj i Dravskoj.
Naslov tog teksta, inače, je glasio:
„Za poslednjih deset godina u našoj zemlji učinjeno je mnogo na socijalnoj zaštiti dece, tako da je njihov mortalitet smanjen na 50 odsto“.
Očevi, golobradi muškarci i njihove žene: Bizaran običaj kod Srba koji ste videli u filmu Nečista krv
U tom pogledu, ističe se, naročito uspešnu akciju u ovom pogledu predvodila je Beogradska opština.
List Pravda piše da podaci pokazuju da se sa podizanjem prestonice u urbanističkom smislu smrtnost smanjuje, a da je taj procenat najveći zabeležen do tada u Evropi.
Navodi se u tom smislu da su najkarakterističnije bolesti za našu zemlju, protiv kojih se vodila borba, bile malarija i bolesti kože.
(Pixabay)
