Da je Mina, ćerka Vuka Karadžića, volela Branka Radičevića i da je pesnikova smrt prekinula tu ljubav, poznato je, ali da je u isto vreme simpatije gajila i prema još jednom znanom Srbinu – ili se malo zna ili uopše ne.
Branko Radičević upoznao je Minu 1843. u Beču, u kući Karadžića. Imala je 15 godina kada se Branko, odan Vuku, pojavio u njihovom domu.
Konkurencija dvojici srpskih pisaca bio je ruski doktor Flor Ognjev, od koga je Vuk Karadžić tražio da Mina ima “zasebnu kuću i osiguranu budućnost”.
– Branko je na Minu ostavio dobar utisak, čitao joj svoje pesme, recitovao joj Bajrona i Šilera. Ona je njemu na klaviru svirala Šopena. Stvorilo se jedno duboko prijateljstvo, različito od tada mladalačkih flertova studentske omladine s igrankama i žurovima ili po bečkim kafeima uz zvuke valcera – pisao je Momčilo Vuković Birčanin, sekretar kralja Petra Drugog Karađorđevića, u knjizi “Nesretna ljubav Branka i Mine”.
5 NAJVEĆIH SRPSKIH ZABLUDA: Ivo Andrić nije dobio Nobela za roman Na Drini Ćuprija, Brankov most se ne zove zbog Ćopića, Zmaj greškom dobio nadimak
Godinu kasnije u Minino srce uselio se Đorđe Popović koji je u Beč došao da studira prava. Zbližio se s Vukom i po njegovom savetu sa prava prešao na slovensku filologiju. Popović je uzeo pseudonim koji je koristio do kraja života – Đura Daničić.
– Po prirodi bio je usprotan od Branka, zatvoren u sebe, naklonost prema Mini skrivao je u najintimnijem kutku svoje duše. Kod Mine se pojavila unutrašnja dilema i osećanja i prema Branku i prema Đuri. Osećala je da je draga i jednom i drugom, međutim, svoju naklonost nije mogla pružiti obojici. Tako se u domu Vuka razvila jedna unutrašnja drama koju je primećivao i sam Vuk. A to mu je bolno padalo – navodi Birčanin.
U Minin spomenar Radičević je zapisao: “Pevam danju, pevam noću, pevam sele što god hoću…”
– Branko je Minu u zvezde uzdizao i zvao je ‘sele moja’, Vuk je kćer zvao povikom ‘Mina, sokole moj’, dok je skromni Đura zapisao u spomenar samo nekoliko redaka u duhu narodne pesme – zabeležio je kraljev sekretar.
Momčilo Vuković zapisao je da je Vuk želeo da udomi Minu i da u braku ne oseća siromaštvo.
– Za njega ni Branko ni Đura nisu dolazili kao mladoženje u obzir, dok je Mina sanjarila o srećnom porodičnom životu sa dečicom. A Branko je stvarno imao materijalnih briga, pa i Đura, iako je skromno zarađivao prevodima i poučavanjem studenata kojima jezik nije išao od ruke – citati su iz knjige “Nesretna ljubav Branka i Mine”.
A onda se u Beču pojavio mladi ruski doktor medicine Flor Ognjev. Zbližio se s Vukom, ali i s Minom.
– Mina ga je zavolela iako je bio grbav – piše u knjizi.
Flor je zaprosio Minu, ali odgovor od njenog oca nije dobio, jer je Vuk želeo da se uveri u Flora i njegovu porodicu i da ćerki pruži vremena za razmišljanje.
Flor je otputovao u Pariz, gde se zaposlio. Mina je pismom poslala pristanka na veridbu. Flor joj je odgovorio: “Ti si mi sve u životu, ti si horizont mojih misli”. Branko je voleo Minu i želeo joj svu sreću, a time se kod njega javilo osećanje da je njegovo prisustvo u samom domu suvišno. Kod Đure isto tako dolazi do promena, postaje još povučeniji u sebe, posvećuje se studijama. Za Minu je imao par reči samo kada je neizbežno bilo u susretu sa s njom. Vuk je pisao roditeljima Flora i izneo kakav život želi za svoju kćer: Zasebnu kuću sa poslugom i osiguranu budućnost – dalje je napisao Vuković Birčanin.
Zaboravljene reči srpskog jezika: Da li znate šta znači aberdar, egeda, suvica ili ljesak?
Radićević je 1847. otišao. Boravio je u Beogradu, Mitrovici, Rumi, Zagrebu, Temišvaru. Od Đure Daničića dobio je poruku da je Mina raskinula veridbu. Razlog su bila pisma iz Rusije koju joj je “grbavi doktor” sve ređe slao.
– Branko je pesničkom dušom shvatio kolika je duboka tuga i različitost Mine u tome času. Osećao je da joj je potreban i kod njega nastaje prelom. Vraća se u Beč, napušta prava, upisuje se na medicinu i neverovatnim elanom otpočinje nove studije. Rešen je da joj zauvek posveti život i ponovo otvori horizont – deo je nepoznatog Birčaninovog štiva.
U jeku borbe da materijalno zbrine sebe i svoju ljubav, Branko je oboleo od tuberkuloze.
– Voleo je Minu svim svojim unutrašnjim bićem i nastaje dilema kod njega da li Mina životom sa njim treba da poprimi istu grudnu bolest – o poslednjim danima Branka Radičevića pisao je Vuković.
Nesrećni Branko umro je 1853. Đura je odustao od svojih pretenzija iako je do kraja života gajio duboko prijateljstvo i sa Vukom i sa Minom.
Što se Vukove mezimice tiče, na kraju se udala za siromašnog bratanca kneginje Ljubice, bolešljivog i umnog profesora književnosti na beogradskom Liceju Aleksu Vukomanovića.
Aleksa je umro krajem 1859. posle godinu i po dana braka. Sin Janko je imao nepuna tri meseca kada je 1859. godine ostao bez oca.
Četiri godine kasnije Mina je na večni počinak ispratila i oca Vuka. Sin je otišao na školovanje u Rusiju, a Mina je ostala i više godina se brinula o teško bolesnoj majci Ani koja umire 1876.
Iste godine Jako je kao dobrovoljac u Srbiju i učestvovao u srpsko-turskom ratu gde je dobio medalju za hrabrost. Vratio se potom u Rusiju, gde je iznenada umro 1878.
Minu je tuga pratila u stopu. Ostala je jedini živi potomak Vuka Karadžića. Zapisala je da je njena najveća kletva to što je gledala kako svi koje voli umiru. Godine 1882. napustio ju je i Đura Daničić.
Ona sama umrla je 1894. u Beču od uremije. Sa njom je ugašena Vukova loza.
(Izvor: Dnevno/Blic, foto: Wikipedia)
