Home Vesti Montevideo, Bog te video koliko netačnih istorijskih činjenica: Vampir nije bio fabrički...

Montevideo, Bog te video koliko netačnih istorijskih činjenica: Vampir nije bio fabrički radnik, Boža Dunster nije bio smušen, a novinar Bora uopšte nije pio alkohol

3750
0
SHARE
Ne postoji osoba koja nije stala ispred TV-a i gledala dogodovštvine Tirketa, Moše, Balerine, Nosonje, Beka, Gusara, Vampira i ostalih fudbalera, bez obzira na to što se film/serija reprizira po 100 puta.
Ne postoji osoba koja nije stala ispred TV-a i gledala dogodovštvine Tirketa, Moše, Balerine, Nosonje, Beka, Gusara, Vampira i ostalih fudbalera, bez obzira na to što se film/serija reprizira po 100 puta.

Uz ogradu da film jeste drugačiji medij i da istorijske činjenice nekada zarad zapleta i radnje moraju biti izmenjene

Zahvaljujući filmu i popularnoj seriji Dragana Bjelogrlića svi danas znaju za Mošu, Tirketa i istorijski uspeh reprezentacije Jugoslavije na prvom svetskom prvenstvu u Urugvaju 1930. godine. Iako je reč o velikom umetničkom ostvarenju, potkrale su se neke istorijske netačnosti.

Drugi nastavak filma „Montevideo, vidimo se” punio je bioskopske sale širom Srbije, a istoimena serija vezuje gledaoce za male ekrane kao u zlatno doba televizije.

MONTEVIDEO, BOG TE VIDEO – šta je bilo posle: Tirke bio selektor Juge, Moša trener BSK-a, Milutinca streljali Nemci, Jakša osnivač Zvezde, Bek živeo u luksuzu, a umro u nemaštini

Uz ogradu da film jeste drugačiji medij i da istorijske činjenice nekada zarad zapleta i radnje moraju biti izmenjene, i da je ovo svojevremeno potvrdio i sportski novinar Vladimir Stanković, autor knjige „Montevideo, Bog te video”, predstavljamo vam istorijske greške koje su se potkrale u filmovima i seriji.

Novac nije bio problem

Novac za put oko koga se vrtela radnja celog prvog dela filma zapravo nikada nije bio problem niti je fudbalski savez morao da moli i skuplja priloge. Celokupan trošak pokrivao je Urugvaj kao domaćin.

Učešće Jugoslavije je bilo neizvesno zbog daljine, nekompletnosti reprezentacije (zbog bojkota hrvatskih fudbalera, tim su činili samo igrači iz Srbije) i činjenice da bi odlazak značio prekinuti domaće prvenstvo ili ga održati u okrnjenom sastavu sa rezervnim igračima jer su najbolji putovali za Urugvaj.

Meč sa Bugarima nije bio kvalifikacioni

Godine 1930. igrana su dva meča sa Bugarima! U Beogradu jeste bilo 6:1, ali se taj meč igrao u aprilu i nije bio sudbonosan kako je to prikazano u filmu. Drugi meč koji su te godine odiglare reprezentacije Jugoslavije i Bugarske igran je samo dva dana pred put za Montevideo i to ne u Beogradu već u Sofiji sa gotovo rezervnim timom. Meč je završen rezultatom 2:2 i nije bio kvalifikacioni jer se Bugari nisu ni prijavili za učešće na svetskom prvenstvu.

Tirke nije otkriven na Čuburi

Mladi Aleksandar Tirnanić Tirke jeste bio „čudo BSK-a”, ali je pre toga, još sa 13 godina, počeo da igra u SK Olimpija. Shvativši svoj talenat, ubrzo je napustio školu i potpuno se posvetio fudbalu. Sa 17 godina Tirke je debitovao za seniorski tim. Slično, u reprezentaciji je igrao od 1929. godine i u trenutku polaska za Urugvaj i on i Moša su bili već prilično poznati fudbaleri.

Aleksandar Tirnanić Tirke
Aleksandar Tirnanić Tirke

Dragoslav Mihajlović Vampir nije bio fabrički radnik

Simpatični Vampir koji dobar deo prvog filma kuka na smene u fabrici i koji ima talenat za fino „otvaranje brava” (sećate se kako je pokušao da „skupi” novac za put?!) zapravo je, još dok je igrao fudbal, radio i kao policijski službenik!

Na toj dužnosti je ostao sve do 1944. godine kada je napustio zemlju i nikada se nije vratio. Emigrirao je u Australiju i tamo se bavio trenerskim poslom. Umro je 1978. godine.

Bek nije bio jedini reprezentativac Jugoslavije u inostranstvu

Iako je zaista među prvima otišao u Francusku i ostvario internacionalnu fudbalsku karijeru, Ivica Bek nije bio jedini fudbaler koga je na putu za Montevideo pokupila jugoslovenska reprezentacija.

Bio je najplaćeniji igrač svog doba, živeo u luksuzu, a umro u bedi! Kultni holivudski megahit sa Bartonom i Istvudom snimljen po njegovoj herojskoj akciji protiv Nemaca

U Francuskoj su se ekipi pridružili i Ljubiša Stefanović Leo koji se školovao u Briselu i Monpeljeu i sa klubom Set 1930. osvojio kup Francuske, kao i Branislav-Bane Sekulić koji je još 1926. godine napustio Jugoslaviju i već imao status velike internacionalne fudbalske zvezde u momentu kada je krenuo na put za urugvaj.

Gde su BSK i Jugoslavija igrali mečeve?

Najveći deo prvog filma sniman je na igralištu FK Dorćol, podno Nebojšine kule na donjem Kalemegdanu, a fudbalski komentatori (Slobodan Ninković i Srđan Todorović) ističu upravo ovo mesto kao mesto odigravanja velikog broja mečeva večitih rivala BSK-a i SK Jugoslavije.

U stvarnosti, ova dva beogradska kluba su do polovine 20-tih godina XX veka, susrete odigravali na tzv. „Trkalištu”. Bio je to stadion koji se nalazio u Bulevaru kralja Aleksandra, na mestu na kome se danas nalaze tehnički fakulteti.

Hadži je bio punačak čovek

Dr Kostu Hadžija u filmu i seriji odlično igra Srđan Timarov. Ipak, „istorijski” Hadži nije izgledao kao Timorov. Dok je glumac u prilično dobroj formi, „pravi” Hadži je bio poznat kao punačak čovek.

Boško Simonović nije baš bio Dunster

Simpatični Boža Dunster u stvarnosti nije bio baš tako „smušen”. Važio je za izuzetnog profesionalca i poznavaoca fudbala. Po zanimanju je bio arhitekta, ali se nikada nije bavio tim poslom već je svoj čitav život posvetio fudbalu.

Bio je golman, i čuvao je mrežu Srpskog mača a kasnije i BSK-a. Tokom igračke karijere postao je i fudbalski sudija. Postao je prvi srpski sudija koji je vodio jednu međunarodnu utakmicu. Bilo je to 1923. godine kada je u Bukureštu sudio utakmicu između Bukurešta i BSK-a. Prestao je da sudi zbog preloma noge koji je doživeo na sankanju.

Takođe, hobi mu nije bio golubarstvo (žao nam je, ali golub Radoje nije postojao!) već fotografija.

I još…

Živković (glumi ga Nikola Đuričko) nije išao na put.

Bora Jovanović, čuveni novinar Politike koji je putovao sa reprezentacijom u Urugvaj i koga tako maestralno igra Srđan Žika Todorović, koji se u filmu retko odvajao od pljoske, u stvarnosti nije uopšte pio alkohol.

(Izvor: Dnevno.rs)